НАЦИОНАЛНО ИМЕ

Владика-николај-ВелимировићСрпски владари звали су се Србима. Нису никад српско име мењали, чак и кад су прихватали или свајали суседне земље. И у овом случају истицали су га на прво место.Тако Цар Душан:Цар Срба, Грка и Бугара. Или као архи епископи: архиепи- скоп свих српских земаља и приморских области. Први пут у исто- рији Срба, губи се српско име у 20-ом веку у титули владара: Краљ Југославије. Али не и у титули српског патријарха. И у Југо- славији до данашњег дана, српски патријарх се именовао и потписивао: Патријарх Српски. Ова ко се именовао и митрополит Карловачки под Аустријом: Патријарх Српски.

Црквени поглавари српски давалису отпор туђинштини и одржали у својим титулама кроз сва времена име српско, тако богато етничким садржајем и хришћанском славом. Да га Српска црква није упорно држала и одржала, оно би се изгубило у грецизму, латинизму или турцизму. Али је Црква била и јесте чувар имена српског, које означава индивидуалност једног хришћанског народа са свим карактеристикама његовим. Ако је народ приморан да живи у држави са несрпским назвањем, Црква не може променити своје име,као што ни њен народ не може.У погледу вере и имена, Црква не зна за компромисе. Ово је став, ово и опомена Српске цркве не само од Светог Саве, него и још од пренемањићких жупана. Хиљадугодишња традиција, хиљадугодишња опомена,о коју ко се огреши не зна ко је,чији је,с ким је и куда ће.

Владика Николај (Велимировић)

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

* Please enter the 4 Characters - [Case Sensitive]