НАЦИОНАЛНО ИМЕ

Spread the love

 

Владика-николај-Велимировић

Српски владари звали су се Србима. Нису никад српско име мењали, чак и кад су прихватали или свајали суседне земље. И у овом случају истицали су га на прво место. Тако Цар Душан:Цар Срба, Грка и Буга- ра. Или као архиепископи: архиепископ свих српских земаља и при – морских области. Први пут у историји Срба, губи се српско име у 20-ом веку у титули владара: Краљ Југославије. Али не и у титули срп – ског патријарха. И у Југославији до данашњег дана, српски патријарх се именовао и потписивао: Патријарх Српски. Ова ко се именовао и митрополит Карловачки под Аустријом: Патријарх Српски.

Црквени поглавари српски давалису отпор туђинштини и одржали у својим титулама кроз сва времена име српско, тако богато етничким садржајем и хришћанском славом. Да га Српска црква није упорно држала и одржала, оно би се изгубило у грецизму, латинизму или турцизму. Али је Црква била и јесте чувар имена српског, које озна – чава индивидуалност једног хришћанског народа са свим карактери – стикама његовим. Ако је народ приморан да живи у држави са несрп – ским назвањем, Црква не може променити своје име, као што ни њен народ не може. У погледу вере и имена, Црква не зна за компро – мисе. Ово је став, ово и опомена Српске цркве не само од Светог Саве, него и још од пренемањићких жупана. Хиљадугодишња традиција, хиљадугодишња опомена,о коју ко се огреши не зна ко је,чији је,с ким је и куда ће.

Владика Николај (Велимировић)

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена.

* Please arrange the below number in increasing order