ПАПСКА ПОДРШКА

Spread the love

 

Tan2013-7-26_31122838_1papa (1)Трећег септембра 2013. године црногорски амбасадор у Ватикану предао је акредитивна писма папи Франциску и изјавио да Црна Гора може да рачуна на подршку Ватикана у остварењу својих стратешких циљева. Папа је истакао да Црна Гора има искреног пријате ља у Ватикану, да Ватикан високо вреднује залагање црногорске власти на плану унапређивања екуменског дијалога, и обнове духовне традиције свих вјерских заједница.

Министарство вањских послова и европских интеграција је саопштило да је посебно наглашена важност ратификације Темељног уговора између Црне Горе и Ватикана, као основе за развијање односа Црне Горе и Ватикана. Конкордата који је 24. јуна 2011. године, у вријеме папе Бенедикта 16. у Ватикану потписао премијер црногорске владе Игор Лукшић са кардиналом Тартисиом Бертонеом, државним секретарм “свете столице“, који је тим поводом похвалио црногорски режим ријечима: – Чини нам посебно задовољство што је Црна Гора прва држава са православном већином која потписује овакав уговор, што свједочи о њеној екуменској вокацији.

Чињеница да је то први такав уговор Ватикана са једном државом са већински православним становништвом, у којој нема пет посто римокатолика, говори о његовој политичкој и прозелитској природи. Прављење таквог уговора нам предочава колику важност Ватикан придаје риокатоличкој мисији на подручју Црне Горе, какве су папске намјере започињања прозелитизма  према Црној Гори – православном становништву које је у времену комунистичког режима било лишено традиционалног православног васпитња, а тиме и представе о политичко-религиозној природи и мисији римокатлицизма.

Папски прозелитски планови према простору Црне Горе датирају од средњег вијека, а највише су успјеха постигли у времену Југославије, од 1918. до 1990. године. Предочимо чињеницу изградње римокатоличког мегаломанског храма на улазу у Подгорицу 1972. године, у највећем јеку комунизма, док је православна историјска црква у Подгорици под Горицом зарастала у коров, а православно гробље око цркве оскрнављено и порушено. У Подгорици православно становништво није већинско у односу на римокатоличко због бројности православних у односу на иновјерне, већ што римокатолика скоро нема, што довољно говори зашто је направљен толики римокатолички храм у Подгорици. Подсјетимо, изградња великог римокатоличког храм у Подгорици почела не непосредно после рушњеа православне цркве на Ловћену и изградње Мештровићевог маузолеја.

Споразум Црне Горе 1886. године и Ватикана, на који се често позивају папске присталице, који је склопио Краљ Никола I Петровић, као суверени правосла- вни монарх, не може се упоређивати са данашњим споразумима које склапа демократска република, у којој су све религије равноправне, а власт атеистичка, религиозно неутрална или склона конвертирању. Као ни са конкордатом из 1938. године склопљеним са Краљевином Југославијом, уставном монархијом, у којој је власт Краља Југославије или Кнеза регента била ограничена, а он вјерски неутралан. Што памтимо по ,,крвавим литијама“ и убиству српског патријарха мученика Варнаве Росића, који је своју посланицу против југословенског конкордата завршио ријечима: Нека је част Турцима и нека је срам таквим православцима и таквим Србима.

РИМОКАТОЛИЧКА МИСИЈА У САВРЕМЕНОМ СВИЈЕТУ

srbskisabordveri

Римокатоличка мисија није промијенила своју стратегију и суштну од десетог вијека, осим у форми и средствима, од  инквизиторских ломача, које је папизам почео да примјењује већ у 11.вијеку после одвајања од Констатинопоља и матичне Источне Цркве. Духовне девизе и доктрина крсташких похода у средњем вијеку није се разликовала од данашњих “демократских“ начела “хуманитарних“ војних интервенција евроатлантске војне алијансе. Крсташи су имали привилегију добијања папског благослова за ширење свијету и народима папске правде и “јеванђелске благе вијести“ световним средствима, попут НАТО “милосрдног анђела“, ширења  принудног “добра“ демократизма и инквизиционог интервенционизма.

Папство је кроз вјекове дјеловало у различитим евроатлантским војно-политичким програмима, од колонијалних европских похода, преко нацизма и фашизма, до атлантизма. Уједињена Европа под окриљем римокатоличке цркве увијек је био програм Ватикана, који је са евроатлантским колонијалним освајањима, чији је био посредни и непосредни инспиратор и покретач, временом добијао глобалистичке размјере и могућности.Од деветог вијека папизам је присутан у свјетској политици као политичко-идеолошка окосница евроатлантских пројекта и пактова. Данас, за разлику од средњовјековног завођење “хришћанства“ само страхом и силом, римокатолицизам води мисију изграђивања лидерске позиције папе и “демократским“ средствима. Изграђивањем позиције папе као покровитеља свих “хришћана“, и нехришћана, чије се религиозне разлике могу толерисати уколико поштују папски примат, као Христовог намјесника на земљи. Сходно начелима плурализма, од нехришћана и атеиста се не тражи поштовање хришћанских истина вјере, већ прихватања папе као заједничког толерантног тате, који прашта и отпушта све грехове свим поштоваоцима папског политичког и пастирског примата и прејемства.

ВАТИКАНСКИ ВАВИЛОНСКИ ПРОЈЕКАТ

Papa na Fejsbuku, foto 1После Другог свјетског рата и почетком блоковске подјеле хла- дног рата, без обзира и с обзиром на учешће у нацистичким пројекти- ма холокауста, Ватикан се ангажује у атлантистичким пројектима глоба лног евроамеричког “антикомуни -зма“ и “демократизма“, усмјерених прије свега ка православљу и источном блоку. После рушења Берлинског зида, у чему је вашингтонско-ватиканска спрега имала пресудну улогу, под паролом отвореног демократског друштва, преко екуменистичких дијалога, хуманитирних невладиних организација, активизма бројних цивилних “витешких“ римокатоличких редова, заговарања промјене православног календара папским као тачнијим, моћних ватиканских банкарских међународних система и папских пореских рајева, Ватикан врши експанзистичку политику наметања папског поглаварства свим религијама и народима свијета.

Дио папске популистичке пропаганде је и популарно залагање за развој “свих вјерских заједница“ у свијету, коме је заправо циљ завођење вјерског плурализма, “слободног вјерског тржишта“, што води комерцијализаци религије, релативизовању религиозних истина и моралних норми, што у друштву последично ствара стање религиозне равнодушности. У друштву се  ,,учвршћује релативност гледања на вјерску истину, што води стварању новог типа религиозности“, конзумирању религија, избору религије према потрошачким прохтјевима. Управо на таквом стању друштвене арелигиозности и аморалности папство изграђује своју лидерску позицију, спроводећи ватиканско-вавилонски пројекат општег сверелигиозног мијешања, на чијем челу ће стојати римски понтифек, безгрешни човјек папа.

Потрошачима “религије“ је управо потребан такав пастир, исповједника који ће их ослободити терета одговорности одлучивања према личној савјести, а папству је потребна таква потрошачка паства, коју може најести и задивити претварањем `камења у хљебове`, испуњењем кушачовог трећег кушања Спаситеља у пустињи.  У истом циљу је новоизабрани папа Франциско и дао изјаву о неосуђивању педера:,,Хомосексуалце не треба маргинализовати, већ их интегрисати у друштво. Проблем није имати такву орјентацију, већ лобирати за такву орјентацију, проблем су лобији, похлепни људи, политички лобији, масонски лобији“ – рекао је папа у разговору са новинарима у авиону на повратку из Бразила након турнеје која је кулминирала  окупљањем вјерника на плажи Копакабани у Рио де Женеиру, на којој се одржавају рок концерти, дочеци нове године, карневалске баханалије. Наиме новоизабрани папа је, поред осталог, управо и постављен због прогресивистичкијих ставова у односу на претходног, који је био старомодан и спор у свевавилонском мијешању глобалног мелтинг пота. Фејсбук Фрањо, како га зову млади обожаватељи због профила на Фејсбуку, склон је информатичким друштвеним мрежама и свему што воле млади, а чему “добровољно“ замијењени папа није био дорастао, већ је оперисао старовременим формама папске пропаганде, писањем и књигом, спорим медијумом у ери информатике, анахроним понудама на глобалној пијаци медијске прождрљивости.

У борби за глобални патернализам папство је у сукобу са масонским, комунистичким или демократским лидерством, по питању првенства, а не идеолошких начела. Зато је лобирање за непапски лоби погрешан пут, гријех пред папом и народом. Усавршена ватиканска верзија папске непогрешивости и папског отпуштања грехова, вавилонска ватиканска верзија сведопуштености држи монопол на евроатланском религиозном тржишту, као сан сваког арелигиозног просјечног путника-потрошача.

ПОШАСТ ПАПИЗМА

5775.imageТрагове мисије папског прозели -тизма и “покрштавања“ повјесно пратимо од почетака европскох колонијалистиочких- крсташких похода на Исток. Осва- јања и пљачке Константинопоља 1202. године – покоља и пљачке стољећа, којом почиње евроатлантски пљачкашки поход на древне цивилизације Истока, а уједно и изградња западноевропске културе. Затим, папство дејствује преко евроатлантских освајања Јужне Америке, Азије, Африке. Унутар Европе према непослушним поданицима-протестантима, римокатоличкој реформацији, кроз геноцидне програме Вартоломејских ноћи, а према православнима од Пољске, Украjине, Балкана до Југославије и Јасеновца.

У последњих сто година у сукобу са папско-протестантском Европом Срби су доживјели већа страдања и жртве него за петсто година под отоманским ропством. У 20. вијеку у два свјетска рата Срби подносе милионске жртве. Под аустро-мађарско-хрватском, а потом под клеро-фашистичком окупацијом НДХ, римокатоличким државним творевнама, који кулминира Јасеновцем, а крунишу се на крају 20. вијека протјеривањем преосталих Срба са подручја данашње државе Хрватске, и на крају вијека спектаклом злочина – НАТО бомбардовањима Републике Српске, Србије и Црне Горе.

Таква папска пракса никада није осућена у римокатоличкој заједници, напротив, добила су потпуно покриће у римокатоличком учењу. Цјелокупну политичко-прозелитску праксу папизма крајем 19. вијека аболира Први ватикански сабор 1870. године, проглашењем римског папе за непогрешивог – безгрешног, што је потврђено Другим ватиканским сабором 1962-1965. Прокламујући тако ,,јерес над јересима“, безгрешног човјека папу, како је писао Свети Јустин Поповић, Ватикан је прогласио за безгрешна сва његова, и у његово име почињена, прошла и будућа поступања, историјска и будућа недјела. Геноцид почињен у Другом свјетском рату над православним Србима из те перспективе добија другу димензију; зато 1996. године у Сплиту папа Јован Павле други проглашава Алојзија Степинца за блаженог, а његов наследник папа Бенедикт за вријеме недавне посјете Хрватској Степинца беатрификује за светог.

У одређеним политичким околностима потписивање НАТО споразума би се могло оправдати тактизирањем са надмоћнијом војном силом, што у Црној Гори није случај, али потписивање пактова са Ватиканом увијек представља одрицање духовне суверености, добровољно признавање политичког и духо- вног евроатланског патернализма коју персонификује римски папа. Политичко признавање Косова у том контексу је другоразредно питање, јер се потписивањем папских споразума признаје етичко и духовнo право европском “хуманизму“ и интервенцијаму ,,милосрдног анђела“.

Повјесничарима је познат у историји инквизиције истакнут допринос словенских ватиканских следбеника, као што историји није позната тачка на земаљској кугли на којој мисионари и следбеници папизма нису посијали сукобе и ратове. Дозивање Ватикана је дозивање несреће. Нема земље и народа у којој ватиканска политика присуством није била посредни или непосредни инспиратор немира и кравопролића. Ријетке су земље и народи које је мимоишла римокатоличка “просвјета“, али се они уистину могу назвати срећним и благословеним народима. Од десетог вијека папски мисионари су на бродовима освајчких европских империја стизали у најудаљеније европске колоније и крајеве свијета, али су трезвени народи успјевали уз божију помоћ да се одбране од најезде папских мисионара, али су ријетки примјери призивања несреће и проклетства у свој дом, залагања за веће римокатоличко присуство у својој земљи, као што ради актуелна црногорска влада.

(преузето из Српских новина ЦГ – октобар)

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

* Please arrange the below number in decreasing order