Ћерање ћирлице – југословенска језичка политика

Spread the love

 

vukovar_cirilica_afp_main_1Одбор за просвјету, науку и културу Црне Горе шеснаестог априла ове године одбио је предлог закона о заштити ћириличног писма. ,,Сматрамо да би било супротно Уставном одређењу да се законом заштита и употреба само једног писма. Сматрамо да предлог закона о заштити ћириличног писма не треба прихватити. Наведено мишљење је било на сједници Владе, и Влада се сагласила са предложеним мишљењем које смо доставили“ , изјавио је на главном одбору секретар Министарства просвјете.

Текст закона о заштити ћирилице је предат Скупштини Црне Горе након нау- чног скупа на ком су предлог закона формулисали еминентни лингвисти и пра- вници из Србије, Републике Српске и Црне Горе. Предлог закона је био ушао у скупштинску процедуру након што су га подржали четворица незави – сних посланика у црногорском парламенту, али, посланици у Скупштини Црне Горе нијесу подржали Предлог закона о заштити ћириличног писма. Против предлога закона су гласали посланици ДПС-а и СДП-а, уз подршку  коалиционих савезника национални мањина, од 70 посланика 34 је гласало да се разматра закон, док је по 18 било против и уздржано.

Наводно неутралан став и прагматичан однос према питању опредјељењa за латинично или ћирилично писмо Министарства просвјете и Владе Црне Горе крије активану  антићириличну дугогодишњу културну политику партија на власти. Одређене идеолошким наслеђем југословенске педесетогодишње титоистичке прохрватске културне политике, али и стогодишње југословенске језичке политике, као и непосредном римокатоличком мисијом у Црној Гори. Наиме, црногорске партије на власти су културно усмјерене утицајем антиправославном југословенском језичком латинском политиком и непосредном унијатском римокатоличком културно-религиозном мисијом.

Од када су прије 18 година у унутарпартијском сукобу Демократске партије социјалиста партијско руководство преузели пролатински кадрови, а затим запосјели државни апарат и уз подршку евроатланске алијансе освојили власт на парламентарним изборима, и формирали коалициону Владу са Социјал демократском партијом, Влада Црне Горе предано и поступно спроводи антићириличну језичку политичку. Протеклих 18 година ДПС је ревносно уклањала ћирилично писамо из употребе и рада свих државних институција. Сви јавни натписи, називи установа, школа, сви путокази, су исписани латиничним писмом, као и сви државни обрасци, рачуни за комуналије, званична администрација и кореспонденција. Послије доношења Устава 2007. године, у којем је црногорски језик промовисан као службени, латинично писмо је незванично промовисано за званично писмо `црногорског` језика.

8Црногорске партије на власти у пропаганди евроатланских НАТО интеграција одбацивањем ћирилице симболично и стратешки демонстрирају раскид са предањем православне писмености. Како са континуитетом православне сред – њовјековне државности Црне Горе тако и са Русијом као највећом државом ћириличне писмености. Приказујући политички отклон од писма православне прошлости, садашњости и будућности, спроводећи после увођења економских санкција руској федерацији и забрану увоза и извоза ћириличне писмености.

Програмска прозелитска пракса језичке политике је постављање правосла – вним народима у програму школског образовања могућности избора између властитог ћириличног и латиничног писам. Перфидан прозелитски начин протјеривања ћириличног писам огледа се у члану Устава Црне Горе у коме пише да је ћири- лица равноправно писмо, док је у званичној употреби ћирилица `дозвољено` писмо, али које је незванично пожељно избјегавати у јавној и приватној употреби. Перфидну праксу протјеривања ћирличног писма чланови владајуће партије су показали и у образлагању одбијања предлога закона о заштити ћирилице – члан одбора за просвјету и владајуће партије је нескривеним цинизмом тврдио да он управо пише ћирилицом у свом нотесу и запитао се “ко нам брани да пишемо ћирлицом“.

Дакле, док у Хрватској скидају и ломе ћириличне натписе, враћају поштанске пошиљке насловљене ћириличним писмом, пишу петиције, скупштинске предлоге и организују јавне протесте за забрану употребе ћирилице, протјерују преостале Србе, у хрватско-муслиманском подручју БиХ прецртавају ћириличне натписе на путоказима, али у Црној Гори се културна политика латинизације спроводи методом ‘меке моћи’, како је реко пјесник – ‘финим ћерањем’; због практичне ствари, већинске православне популације, као прве и последње православне препреке на путу потпуних политичких и културно-религиозних евроатланских интеграција.

ЋЕРАЊЕ ЋИРИЛИЦЕ 2

150707044.2_xl

Ћирилица је у Црној Гори први пут забрањена у јавној употреби под аустромађарском окупацијом априла 1916 године. Поскидане су табле са ћириличним натписима на јавним мјестима, престали су да излазе сви листови јер су сви штампани ћирили- цом, а наставио је да излази Глас Црн- огорца штампан ћирилицом у Францу- ској, а касније Италији. Забрана упо – требе ћирилице је трајала до ослобо -ђења од окупације 1918. године. Наиме, на почетку Великог рата 1914. године Хрватски Сабор је донио одлуку о заб- рани ћирилице. Забрана је спрове- дена у Босни и Херцеговини, наредбу је донијела Земаљска Влада за БиХ: „Sve bosan – sko-hercegovačke vlasti, uredi i zavodi upotrebljavaće u pismenom srpsko-hrvatskom službenom saobraćaju samo latinicu. Službeno. Naredba o upotreblj avanju ćirilice, Sarajavski list, Срајаево: 11. новембар  1915. Рр.1 (Гласник закона и наредба за Босну и Херцеговину, XLIX, 11. новембар 1915.г.).Стјепан Саркотић земаљски поглавар БиХ је у Сабору тада рекао да „Срби у БиХ са својим ћириличним писмом представљају непријатељ ско тијело истока у борбеној зони запада” (Окука 2006:98). Следеће 1916. године са окупацијом Србије и Црне Горе аустромађарска власт је забранила коришћење ћириличног писма које је трајало све до ослобођења 1918. година.

Историчарима је познато да антићирили -чна језичка политика нема полазишта у повијести Црне Горе до формирања Краље- вине Југославије, као што је историји непо- знат примјер добровољног преименовања властитог језика и преласка са свог повјес – ног алфабета на друго и другачије писмо, до појаве југословенске језичке политике. При- је формирања Краљевине Југославије служ – бени језик у Црној Гори је био српски, а писмо ћирилчно. Југословенском језичком политиком поред двоименовања и троиме – новања језика Краљевина Југославија је први пут у историји изједначила латинично и ћирилично писмо, чему се православни народ у Црној Гори вјековима одупирао као и отоманском ропству.

Захваљујући средњовјековном православном наслеђу и затим теократској управи православних владика светородне лозе Петровић Његош, и после 70 година идеологије југословенства употреба ћириличног писма на подручју Црне Горе  није била знатно нарушена -проценат преласка православних на латинично писмо у Црној Гори је био најмањи. У социјалистичкој Југославији ћирилично писмо је било најзаступљеније у Црној Гори. Међутим, СФРЈ је разрадила програм југословенске језичке политике, чија је директна последица актуелна “црногорска“ језичка политика. У југословенском српско-хрватском, ћирлично-латиничном систему образовања, избора између свог хиљадугодишњег ћирличног писма и хибридне хрватске латинице, формиран је извјестан број Срба колонијалног културног карактера.

zakon-ndh-zabrana-cirilice-,,Етничко чишћење се увијек прво одвија у главама, тј. на подручју језика и симбола“, написао је Urs Altermatt. Унијатски прозелитизам према Србима се најактивније почео ширити управо југословенским језичким пројектом у 19. вијеку, програмском реформом српског језика и правописа. У Босни и Херцеговини под аустромађарском анексијом римокатоличка мисија је више пута покушавала да Србима наметне латинично писмо што су српски представници успијевали да одбију. На геополитичком плану то је био дио европске мисије  потискивања православних Словена са Балкана, одвајањем Срба од царске православне Русије, руских професора и уџбеника, породице народа свеправославног правописа и свесловенског црквеног језика.

Познат је однос према ћириличном писму у Другом свјетском рату формираној клеро-фашистичкој НДХ, суровији него у аустромађарској монархији, управо од стране порикокатоличених Словена-Срба; о чему међу милионским српским жртвама усташког геноцида свједочи мученичка смрт српског сликара Сава Шумановића, кога су хрватске усташе свирепо мучиле и убиле јер је и под мучењем одбијао да се потпише латиницом. Од забрана коришћења ћириличног писма, преко геноцидних погорма, до коначног протјеривања Срба са простора данашње Хрватске крајем прошлог вијека, као и последњих ћириличних натписа почетком 21. вијека, који се данас у Хрватској јавно ломе или прецртавају фарбом на преосталим ћириличним путоказима у федерацији БиХ, историјско искуство југословенске језичке политике од реформе српског језика и правописа до данас, наводи нас на забринутост за судбину Срба и у Црној Гори и Србији. Који су подвргнути југословенској језичкој политици равноправности латиничног писам са ћириличним, прозелитској пракси двоазбучности.

Да ли ће римокатоличка и евроатланска мисија у Црној Гори толерисати употребу ћириличног писма, макар и реформисане Копитарове и Караџићеве ћирилице прилагођене хрватској латиници, или ће захтијевати, незванично или наметнутом “демократском“ вољом већине, подржаном партијама мањинских неправославних националних заједница, да већина грађана Црне Горе која се на последњем попису изјаснила да говори српским језиком искључиво користи латинично писмо? Да ли ће православни Срби у Црној Гори имати подршку у будућој културној политици Србије, или ће уз политичку помоћ “европског“ Београда, са Србима Србије, бити припремани за нови пројекат југословенског српског подаништва, или евроатланског, ватиканског и нововавилонског општег мијешања до коначног нестајања.

ЋЕРАЊЕ ЋИРИЛИЦЕ 3

 

1 мишљењa на „Ћерање ћирлице – југословенска језичка политика“

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

* Please enter the Characters - [Case Sensitive]