Сарајевски атентат за свјетску револуцију-револуција или родољубље

 

Поводом стогодишњице смрти Гаврила Принципа и краја Великог рата

РОДОЉУБЉЕ ИЛИ РЕВОЛУЦИЈА

 `Грађанско друштво` Књажевине Србије, од средине 19.стољећа, изграђивано је на `доситејевској` друштвеној и духовној доктрини, устројавано узорима просвтитељског позитивизма, одвајено од православног предања и образо – вања. У Књажевини која је тек ослободила, стицала и освајала права на независтност и  опстанак од османске окупације и европског колонијализма већ су биле инфилтриране `интернационале` свих боја и политичких пројеката, а Кнежеви политички школовани у европским престоницама. Европске и америчке религиозне и револуционарне мисије су у балканским православним државама и народима спроводиле екстремне експерименте евроатланског експанзионизма. Наиме, начела и тековине Америчке и Француске револуције су најлакше наметана малим државама  тек ослобођеним од османског ропства.   Настави са читањем „Сарајевски атентат за свјетску револуцију-револуција или родољубље“

Југословенска језичка политика САНУ (2)

Поводом евроатланског додјељивања Црној Гори међународног кода за црногорски језик у оквиру ИСО међународног стандард; `Декларације о заједничком језику`, и истрајавања Института за српски језик САНУ у изради `Речника српско-хрватског књижевног и народног језика`.

Данас, Даничићево двоименовање српског језика довршава Институт за српски језика Српске академије наука и уметности, настављањем израде `Речника српско-хрватског књижевног и народног језика САНУ`. Дакле, доврашава пројекат Хрватске академије знаности и умјетности, првобитно Југословенске академије знаности у Загребу. Истрајава  у изради Речника властитог језика на `дводјелном` називу, српско-хрватски или састављену у једну хибридну одредницу `српскохрватски`. Довршава доктринарно дјело југослвенске језичке политике засновано на двоименовању српског језика и народа. Потврђујући тако повјесно-политички и лингвистички легитимитет вишеименовању властитог језика и народа. Наиме, наставља спровођење стратегије југословенског језичког програма самоколонизовања српског језика. настављајући да институционализује југословенску језичку политику и после другог ратног распада Југославије.

Настави са читањем „Југословенска језичка политика САНУ (2)“

Порука Лаза Костића Даничићу против двоименовања српског језика (1)

Поводом евроатланског додјељивања Црној Гори међународног кода за црногорски језик у оквиру ИСО међународног стандард; `Декларације о заједничком језику`, и истрајавања Института за српски језик САНУ у изради `Речника српско-хрватског књижевног и народног језика`.

Повод публиковања поруке Лаза Костића Ђури Даничићу против двоимено – вања српског језика су последице стогодишњег спровођења југословенске језичке политике у српском народу и језику. Навешћемо три најновије про – грамске последице примјене југословенског језичког програма. Прва после – дица је додјељивање Црној Гори међународног кода за црногорски језик у оквиру ИСО међународног стандарда. Друга, Декларација о заједничком језику` обзнањена 2017. године у Сарајеву од четири невладине организације из четири бивше југословенске републике – програм преименовања српског језика у `заједнички` вишеимени вишецентрични `регионални` наднацио – нални стандард. Трећа, позната последица истрајавања Института за српски језик САНУ на `дводјелном` називу властитог језика тј. на изради `Речника српско-хрватског књижевног и народног језика САНУ`. Узрок наведених последица је стопедесетогодишње спровођење програма југословенске језичке политике као културне политике српског народа, званично од формирања Југославије 1918. године, а незванично од половине 19. вијека.

Настави са читањем „Порука Лаза Костића Даничићу против двоименовања српског језика (1)“

Бесполно и бескласно `царство божије`

 

Поводом изјаве свештеника С. Лалића у емисији ХРТ, о `авангарди` апостолске проповиједи тренсродности   

ТРАДИЦИЈА  ТРАНСРОДНОСТИ

У Хрватској протекла три мјесеца траје јавна расправа поводом најаве  сабор – ске ратификације `Истанбулске конвенције` Вијећа Европе о спречавању и борби против насиља над женама, а која одређује појам рода на нехришћан- ским и неприродним основама, као право на `избор` рода и промјену пола. Одржавају се јавни протести грађана против конвенције и за одбрану хри – шћанских и породичних права, да дјеца имају оца и мајку, а не родитеља 1 и родитељ 2, а да дјеца бирају пол и род у обданишту. Тим поводом у радио емисији Хрватске радио телевизије `Сусрет у дијалогу` говорили су предста – вници вјерских заједница у Хрватској, а међу њима  представник Српске православне цркве – парох загребачки и директор Православне гимназије у Загребу Слободан Лалић. Међу свим саговорницима Свештеник Слободан је посебно похвалио такав закон, нагласио да је у  Београду закон без значајних расправа ратифи- кован и теолошки образложио  религиозне разлоге ратификације закона.

Настави са читањем „Бесполно и бескласно `царство божије`“

Папске посјете – право планетарног патернализма (2)

 

Поводом изјаве патријарха српског господина Иринеја да још није вријеме да папа посјети Србију

УПОТРЕБА  ЈАСЕНОВАЧКОГ  ГЕНОЦИДА

Предлог да папа прво пође у Јасеновац, ако хоће да посјети Србију, дио је демагошке доктрине `унутрашњег дијалога` у процесу религиозних евринте- грација, контекста у коме треба затворити и `питање Косова`. Признавње самопроглашеног римског патријарха за планетарног тату и тутора свих хришћана и нехришћана програмски је дио прихватања евроатласнског духовног и државног поретка. Игра се очигледна политичка представа конструисања колонијалног компромиса у програму анулирања милион српских жртава геноцида и прављења пролаза папској посјети држави Србији и Српској православној цркви. У програму прихватања папског политичко-пастирског покровитељства као евроатланског колонијалног континуитета духовне и државне десуверенизације Српске цркве и државе.

Настави са читањем „Папске посјете – право планетарног патернализма (2)“

Папске посјете – право планетарног патернализма (1)

 

Поводом изјаве патријарха српског господина Иринеја да још није вријеме да папа посјети Србију

   ДРЖАВНА И ДУХОВНА ДЕСУВЕРЕНИЗАЦИЈА

«Зашто се неки Срби толико боје папиног доласка, ако су сигурни у своју вјеру и идентитет?». Овакво програмски погрешно постављено питања прикрива политичку намјеру релативизовања религиозних разлика православља и римокатолицизма. Заправо, злоупотребу црквеног учења ради стварања погрешне представе о узроцима политичке и вјерске супростављености и сукобљености православља и папизма. Крије кампању евроатланских религи – озних интеграција, прикључења Србије државама чланицама програма пап – ског пастирског похођења свијета и народа. Кампању, која програмски релати – визује религиозне разлоге српско-хрватског сукоба, а вјековни ватикански прозели -тизам према православним Србима приказују као племенски престиж нацио- налних интереса Срба са балканским сусједима, приказујући разлоге ратовања Срба са комшијама `католицима` као племенске размјерице никад довољно христијанизованих балканских племена.

Настави са читањем „Папске посјете – право планетарног патернализма (1)“

На данашњи дан рођен Симо Матавуљ „Пилипенда“ – приповијест

 

 

На данашњи дан 1852. године у Шибенику  рођен је Симо Матавуљ, у старој српској шибе -ничкој породици. У Шибенику је завршио основну школу и нижу гимназију на италијанском и српском језику, а затим је отишао у Mанастир Крупу гдје је провео четири године као манастирски ђак, под покровитељством свога стрица који је био старешина манастира. Наставио је школо- вање и завршио Учитељску школу у Задру. Радио је као учитељ у далматинским селима и био наставник гимназије и инспе ктор школа на Цетињу, пошто су га протјерале аустријске власти због учешћа у Бокељском устанкау. Потом се преселио у Краљевину Србију 1887. године, прво у Зајечар, а затим у Београд, гдје је био наставник у гимназији и чиновник Пресбироа. Симо Матавуљ је био  предсједник струковног удружења књижевника. Члан Српске краљевске академије постао је 1904. године. Преминуо је четири године касније, у педесетпетој години живота у Београду, гдје је и сахрањен на Новом гробљу.

Настави са читањем „На данашњи дан рођен Симо Матавуљ „Пилипенда“ – приповијест“

Узроци проглашавања и признавања црногорског језика

 

Поводом евроатланског додјељивања Црној Гори међународног кода за црногорски језик у оквиру ИСО међународног стандарда. 

СРПСКИ  ЈЕЗИК У ЦРНОЈ ГОРИ ПРИЈЕ И ПОСЛИЈЕ ЈУГОСЛАВИЈЕ

Питање српског језика у Црној Гори данас је политичко питање у оноликој  мјери колико је то било и прије сто година у успостављању југословенске језичке политике Краљевине Срба, Хрвата и Словенеца, касније Краљевине Југославије – `троименог језика и народа`. Историчарима и филолозима је познато да југословенски језички пројекат нема историјског полазишта у историји Црне Горе до формирања Југославије. И у стогодишњем периоду Југославије, када је српски језик званично био заведен називом `српскохрватски`, у Црној Гори је у народу именован српски језик. Прије присаједињења Краљевине Црне Горе Краљевини Срба, Хрвата и Словенаца службени језик у Црној Гори је био српски, а писмо ћирилица.

Настави са читањем „Узроци проглашавања и признавања црногорског језика“

Меша Селимовић о супротности _______ Његошевог и Вуковог језика

 

О Његошевом и Вуковом језику као о два различита и супротна језичка и духовна правца писао је и Меша Сели -мовић у својој студији `За и против Вука`. У времену комунистичке и југо- словенске језичке политике Караџи – ћева револуција језика и правописа је уздигнута до култа, програмског парт- ијског курса класне борбе и побједе `народног` говора над језиком и писмом православног племства и свештенства, ослобођања народног језика од `вјештачког` речника грађанског сталежа и аристократије. Меша Селимовић, академик, добитник Његошеве награде, романописац, књижевни критичар, лингвиста, филозоф, партизански првоборац, тешко је успио да у комунистичком времену објави своју студију ,,За и против Вука“ .

Настави са читањем „Меша Селимовић о супротности _______ Његошевог и Вуковог језика“

Парада и прослава `пинк` повијести и перверзије

 

Данас су у Србији на највишем политичком нивоу, симболички истовремно, прослављени и про-мовисани симболи раскида са српским православним и патријахалним предањем, православном писменошћу и књижевним језиком, патријархалним и породичним моралом – Вуков сабор` у Тршићу и парада хомосексуализма у центру главног града. Креације колонијалне културне политике: Караџићева реформа српског језика и правописа – као револуционарни раскид са континуитетом православне писмености и књижевности, са јединственим писмом православних народа – првенствено руским писмом и језиком; и парада промоције неприродних перверзних полних односа, као симбол раскида са православним породичним моралом и начином друштвеног живота, али, као и Краџићева реформа, и супростављања важећим законима Руске федерације и цркве о забрани парада промовисања хомосексуализма у наредних сто година.

Настави са читањем „Парада и прослава `пинк` повијести и перверзије“