Меша Селимовић о супротности _______ Његошевог и Вуковог језика

О Његошевом и Вуковом језику као о два различита и супротна језичка и духовна правца писао је и Меша Селимовић у својој студији `За и против Вука`.У времену кому- нистичке и југословенске језичке политике Караџићева револуција језика и правописа је уздигнута до култа, програмског партијског курса класне борбе и побједе `народног` говора над језиком и писмом право – славног племства и свештенства, ослобођања народног језика од `вјештачког` речника грађанског сталежа и аристократије. Меша Селимовић, академик, добитник Његошеве награде, романописац, књижевни критичар, лингвиста, филозоф, партизански првоборац, тешко је успио да у комунистичком времену објави своју студију ,,За и против Вука“ .

Настави са читањем „Меша Селимовић о супротности _______ Његошевог и Вуковог језика“

Писмо Књаза Милоша Владики Његошу против `вуковске` секте

Милош Обреновић, Књаз полувазалне балканске Кнежевине која се ослобађала од османске окупације, док је са друге стране Дрине и у Војводини српски народ био под притиском аустроугарског колонијализма и унијатизма, одлучно се одупирао пропага- нди и намјерама прозелитизма и револуци- онарних покрета да школству и културним установама Књажевине Србије наметну  реформисано `југословенско` писмо. Књаз Милош је издавао више указа о забрани уношења у Књажевину књига и употребе унијатског,Копитар-Краџићевог комбинованог правописа; савјетујући се са митрополитом Стефаном Стратимировићем, Владиком Петром Петровићем Његошем и српским националним и културним дјелатницима. Најзначајнији закон забране `хуле против божества и правитељства`,и `да се не штампају књиге правописом Караџића Вука`, који је Кнез Милош установио су Правила о цензурисању, објављеном 1832.године 22 децембра у Књажевској српској канцеларији у Крагујевцу.

Настави са читањем „Писмо Књаза Милоша Владики Његошу против `вуковске` секте“

Даничићево двоименовање српског____ језика и противљење Лаза Костића

Поводом `Декларације о заједничком језику`, четири невладине организације из четири бивше републике СФРЈ, у југословенском језичком програму вишеименовања српског језика.

Прво двоименовање и вишеименовање српског језика, давање лингвистичког легитимитета преименовању и двоимановању српског језика у „хрватски или српски`, са српске стране као носиоца националног историјског права и српских званичних филолога,, извршио је и озваничио филолог Ђура Даничић професора Велике школе у Београду, својим најзначајнијим дjелом ,,Рјечник хрватскога или српскога језика“  Даничић је ријечник радио за Југословенску академију знаности и умјетности у Загребу – касније Хрватска акдемија знаности и умјетности –ХАЗУ. Даничић је претходно писао `научна` образложења о релативности назива српског народа и језика, као српског или хрватског према избору између два имена једног народа (`Разлике између језика српског или хрватског` – Гласник Друштва српске словесности,Београд 1857.г.). У филолошким радовима Данаичић је користио за српски језик дводјелну ознаку `српски или хрватски`, као у раду ,,Корјени  с ријечима од њих посталијем у хрватском или српском језику`(издала Југословенска акадаемија знаности 1877.г.Ст.180.),  поводом чега је Лазо Костић писао да је Даничић „први књижевник и филолог, не на словенском југу, већ и у свету, који је назвао језик што га говори и пише `хрватским или српским„.

Настави са читањем „Даничићево двоименовање српског____ језика и противљење Лаза Костића“

Зашто је хришћански појам „Логос“____ погрешно преводити као „Ријеч“

У Житију Светог Ћирила пише да се Константин, у монаштву наречени Ћирило, повукао на молитву и после молитве, богонадахнут, поче писање првих ријечи превода Светог Јеванђеља на словенски језик. Философ онда отиде и по свом старом начину ода се молитви заједно са својим сарадницима и ускоро му се јави Бог, који увијек послуша молитву слугу својих. И тада састави слова и поче писати јеванђељску бесједу: „У почетку беше Слово, и Слово беше у Бога, и Бог беше Слово“ и остало.

Настави са читањем „Зашто је хришћански појам „Логос“____ погрешно преводити као „Ријеч““

На данашњи дан 1547. године крунисан први православни руски Цар Иван IV Васиљевич Грозни

Иван IV Васиљевич је крунисан 16. јануара 1547. године круном новоримског Цара Мономаха коју је византски Цар Константин IX Монмонах даровао своме унуку великом кнезу Кијева Владимиру Мононаху. Заједно са тим крунисањем Иван IV је требало да изабере између хиљаду кћери из племићких породица своју будућу супругу. Цар Иван је изабрао Анастасију, кћер Романа, праоца династије Романов.

Настави са читањем „На данашњи дан 1547. године крунисан први православни руски Цар Иван IV Васиљевич Грозни“

ИСЛАМИЗАМ И РИМОКАТОЛИЦИЗАМ (исламизам као иструмент атлантизма)

1619341_593608034051007_46860573_nОд крсташког освајања Јерусалима 1099. и скоро стогодишњег латинског Јерусалимског краљев- ства, и Константинопоља 1204. године и полувје- ковне окупације Босфора, европска алијанса је у стратешком сукобу и савезу са исламским номадским племенима. Латинским освајањем Јерусалима започиње стратешко парнтерство ислама и римокатолицизма, ислам постаје европско стратешко средство потискивања православља и овладавања Средоземљем. Крсташки и муслимански походи у освајању византијског царства су и сусрети двије освајачке религиозне идеологије, који кулминирају исламско-крсташким „наизмјемичним“ освајањима Јерусалима и Константинопоља, од када траје њихов стратешко савезништво и супарништво.

Настави са читањем „ИСЛАМИЗАМ И РИМОКАТОЛИЦИЗАМ (исламизам као иструмент атлантизма)“

ПРОСЛАВА ОСМАНЛИЈСКОГ ОСВАЈАЊА КОНСТАНТИНОПОЉА (видео)

xIlustracija_1353-1000x500.jpg.pagespeed.ic.qj7Bi_rZm6У Константинопољу- Истанбулу је 29. маја одржана спектакуларна визуелно-сценска представа прославе османлијског освајања Константинопоља – Цариграда 1453. године. Назив Истанбул као једини званичан назив је уведен 1923. године након проглашења Републике Турске. Више стотина хиљада људи окупило се у Истанбулу како би прославили 562. годишњицу отоманског освајања Цариграда.  петстошездесетдвије године окупације Константинопоља. Церемонију су предводили турски предсједник и премијер. Турске оружане снаге формирале су свечани пук са 562 војника у традиционалним војничким униформама, а војни оркестар свирао ратничке пјесме о освајању Константинопоља. Окупљени грађани су узвикивали слогане у знак подршке председнику Реџепу Ердогану и френетично клицали када су у визуелној пројекцији рушене древне зидине Константинопоља, на којима је православни Цар Константин XI Палеолог Драгаш погинуо бранећи града од Агарјана.

Настави са читањем „ПРОСЛАВА ОСМАНЛИЈСКОГ ОСВАЈАЊА КОНСТАНТИНОПОЉА (видео)“

О васкршњим пожарима – планетарни прогон православља (видео)

Firefighters battle flames at an historic Serbian Orthodox Cathedral of St. Sava in New York, Sunday, May 1, 2016. The church was constructed in the early 1850s and was designated a New York City landmark in 1968. (Anindya Ghose via AP) MANDATORY CREDITНа дан православног Васкрса подметнут је пожар у четири православна храма, у Америци, Аустралији и Русији. У великом пожару изгорјела је Црква Светог Саве на Менхетну у Њујорку. Пожар је избио у 18.50 сати, непуна три сата пошто су вјерници и свештеници напустили цркву после литургије и прославе Васкрса. Према ријечима ватрогасног комесара Њујорка, није било жртава. Српска православна црква је изгорјела у пожару који је настао под неразјашњеним околностима, према изјави Мајкл Гала другог човјека њујоршких ватрогасаца пожар је`сумњивог поријекла`, а узрок свакако `нису неугашене свијеће`.

Настави са читањем „О васкршњим пожарима – планетарни прогон православља (видео)“

Јован Дучић о југословенском римокатолицизму

,,За вријеме турско-српског рата, 1875-1878, све прилике су показивале да ће српске државе, које су ратовале за Босну и Херцеговину, добити те земље као победиоци. Међутим и Беч и Ватикан су пуно радили, напротив, да народ оних земаља не пристане на такву `окупацију`. У том су им пуно помагали Хрвати, тражећи и од фрањеваца да раде заједно за Аустрију и католичку цркву.  Фра Гаврановић у свом делу наводи и како постоје документа, да су после Невесињске пушке, из Беча слате инструкције њиховом министру при Ватикану, грофу Пару, за дејствовање у том правцу. Не треба ни претпоставити да у таквој ситуацији Штросмајер није све чинио што су хтели Папа и Цар аустријски у погледу Босне. Треба бити сигуран да је за аустријску окупацију оних двају српских земаља био у дипломатској акцији у Берлину, један крупан фактор Штросмајер, творац „југославизма“.

Настави са читањем „Јован Дучић о југословенском римокатолицизму“