Владимир Меденица: Смисао слова и несавршеност савремене српске ћирилице

 

2012-09-04_2

Данас је српски језик нападнут са свих страна, али највише од нас самих. Ако је српски језик нападнут, онда издаја долази и од нас Срба. На делу је потпуна латинизација српског писма, али како је до тога дошло. Величана је у време комунизма једна језичка догма, а која је као ишла на руку српској ћирилици, да је нешто савршено постигнуто у реформи српског језика, да је нађен један знак за један глас. Онда су комунисти, ми Срби, славили, погордили се како смо ми једини на свету који имамо тридесет знакова за тридесет слова. Нико се није тада упитао шта ми то уствари радимо, шта ми то славимо. Откуд одједанпут ми Срби најпаметнији, Србија изнад Исток и Запада? Како то баш у комунизму, који је радио зна се за кога, и за шта; пре свега на разрођавању, разрођавању завичаја, породице, саборности, заједнице, српског православља; како да баш тада та догма почиње да цвета и да расте у идеал? Одакле само тридесет гласова у српском језику? Како то да тридесет гласова покрива све дијалекте и све говоре српског језика?

Тада почињемо да се гордимо што у језику имамо само тридесет гласова. И шта нам се догодило због наше гордости? Чега смо се заправо одрекли?

Настави са читањем „Владимир Меденица: Смисао слова и несавршеност савремене српске ћирилице“

Његошево писмо против Доситеја `подлог оруђа` против православља

 

Писмо Владике Петра II Петровића Његоша Књазу Милошу Обреновићу против бившег калуђера Димитрија Обрадовића, у монаштву нареченог Доситеја, поводом штампања Доситејевих књига у Књажевини Србији, представља православни приказ Доситејеве дјелатности након напуштања монашког чина и завјета. Доситеј Обрадовић се после напуштања монашког чина преселио у Европу и ангажовао у атеистичкој и политичкој противправославној пропаганди, првенствено у пропаганди просветитељског позитивизма у српском народу. „Доситејевштина“ – тако је Свети Јустин Ћелијски назвао атеистичку доктрину одвајања српске школе од православне просвете. Такође, писмо владике против Доситеја свједочи став владике Петра II Његоша о идеологији просветитељског позитивизма и рационализма промовисаној у Европи 19. вијека, а која је програмски у `просветитељској` научној и школској литератури приписивана и као идеолошки став владике Петра II Његоша.

Писмо владике Петра II Његоша против дјела Доситеја Обрадовића

„Има неколико данах да се бавим овдје у Тријесту чекајући прилике отправити се у Црну Гору и баш на два-три дни пријед мојега одласка допадну ми одне- куд у руке сочиненија покојнога Обра – довича, препечатана у типографији Ваше Свјетлости. Ја сам се тому веома удивио и зачудио како се допустило то у Вашу типографију препечатат, у типо – графију из које су дужни источници слатки и питателни у народ правосла – вни истјецати, а не горки и отровни (сва истицања наша–Д.П.и М.Б.).

Настави са читањем „Његошево писмо против Доситеја `подлог оруђа` против православља“

Владика и владар Косовског завјета

 

Petar-II-Petrovic-Njegos-Razglednica_slika_O_313365 Ове године се навршава двјеста година од рођења Петра II Петровића Његоша, владике и владара црногорског и брдског, пјесника и пустињака цетињског, прометеја ловћенског и завјетника косовског. У отаџбини и расијању Српска православна црква и српска културна удружења обиљежавају двјестогодишњицу владичиног рођења, као помен на личност и дјело Његошевог пјесничко-завјетног дјела. У протеклих стопедесет година Његошево књижевно дјело се уздигло до култног узора за све православне Србе ,,како треба с бесмртношћу зборит“, али и како ,, да бранимо образ отачаства“, и у одбрани отачаства како ,,да чистимо земљу од некрсти’’. У доношењу судбоносних политичких одлука, српски црквени и државни поглавари су Његошево књижевно дјело цитирали као библијски текст, као правило вјере православне и политике православног духа. У Његошевим стиховима су тражена образложења политичких поступака, али и одговори на нова духовна и политичких питања. Настави са читањем „Владика и владар Косовског завјета“

Мртва снага и снага будућности – Фјодор М. Достојевски

 

ДОСТОЈЕВСКИ О ПАПИЗМУ И РИМОКАТОЛИЦИЗМУ

 Dostojevski

Сукоб православља и папизма од средњег вијека актуелно је вјерско и политичко питање. Од римокатоличког раскола за православне сукоб са папизмом представља сукоб хришћанског Предања са европским војно-вјерским колонијалним пројектом. Геополитичке подјеле модерног свијета можемо пратити повјесним мапама програма папског прозелитизма и римокатоличке мисије, од крсташких похода као почетка новоевропског колонијализма, до блоковске подјеле и `хладног рата` САД и СССР, затим од рушења `берлинског зида` и ратног распада Југославије, до данашњих ратова у Украјини и на Блиском истоку, као поприштима сукоба православног свијета и евроамеричке папско-протестантске и исламистичке војно-вјерске алијансе. Заправо, до «анаконда»  агресије атлантске алијансе на границе руске федерације, коју као мисијом «меке моћи» опцртавају покровитељске, патерналистичке, пастирско-политичке папске посјете државама старим и новим чланицама „свете атлантске  алијансе“.

Настави са читањем „Мртва снага и снага будућности – Фјодор М. Достојевски“

Посланица против конкордата или Зашто је убијен патријарх Варнава?

 

k-11-638

Пише: Огњен Војводић

Убиство Краља Југославије Александра у Марсељу 1934. године Срби памте као историјски догађај којим је почело урушавање Краљевине Југославије и страдање српског народа у Другом свјетском рату, али мало Срба памти, нема ни историјску асоцијацију на убиство патријарха Српске православне цркве Варнаве (Росића) 23. јула 1937. године у афери југословенско-ватиканског конкордата – у ствари, на уморство тровањем српског патријарха као кулминацију југословенског антиправославног програма и почетак трећег геноцидног погрома над српским народом и Српском православном црквом у двадесетом вијеку.

Настави са читањем „Посланица против конкордата или Зашто је убијен патријарх Варнава?“

КОСОВО ЗА КАНДИДАТУРУ

(Политичка утрка бивших партијских партнера ка евроатланскома пакту)

untitled Kosovo  Није прошло много, непуне четири године, од квазипатриотског стреса актуелне српске владе због признавања “државе“ Косово од стране црногорске владе, односно од неурозе ДС- а што ће се црногорска Демократска партија социјалиста прва препоручити за ЕУ кандидатуру. Али, таква предност ДПС-а није трајала дуго. Првог марта 2012. године, Европски савјет донио је одлуку да Србији додијели статус кандидата за чланство у Европској унији. „Ово значајно достигнуће је резултат напора које су показале обије стране у дијалогу између Београда и Приштине. Надам се да ће Београд наставити регионалну сарадњу и добросусједске односе“ рекао је предсједник европског савјета Херман ван Ромпеј. „Отворена су врата просперитету“ изјавио је предсједник ДС-а Борис Тадић.

Настави са читањем „КОСОВО ЗА КАНДИДАТУРУ“

Прилагођавање Горског вијенца новоцрногорском правопису

 

Поводом прилагођавања Горског вијенца новоцрногорском правопису у програму Министарства просвјете Црне Горе

znaci-gorski-vijenac-zemun-izdanje5 У Црној Гори  се догодило оно што нико није очекивао и није могао предвидјети, а поготову православни вјерници и православна црква, што нико од православних Срба, без обзира на политичко опредјељење, није могао претпоставити. Послије петнаест година програмских партијских напада од стране званичне културне политике актуелне власти, негирања, одрицања, политичког осуђивања, покушаја преиначења, до предлога избацивања из лектире, најпознатијг и најчитанијг дјела владике Петра II Петровића Његоша, ,,Горски вијенац“ је уз сагласност Министарства просвјете прилагођено новоцрногорском правопису и објављено на новоименованом језику и писму – што значи, претпостављамо, и прихваћено од званичне културне политике као национално културно и књижевно наслеђе. Први примјерци новоцрногорског издања ,,Горског вијенца“, су изашли из штампе.

Настави са читањем „Прилагођавање Горског вијенца новоцрногорском правопису“