Бесполно и бескласно `царство божије`

Spread the love

 

Поводом изјаве свештеника С. Лалића у емисији ХРТ, о `авангарди` апостолске проповиједи тренсродности   

ТРАДИЦИЈА  ТРАНСРОДНОСТИ

У Хрватској протекла три мјесеца траје јавна расправа поводом најаве  сабор – ске ратификације `Истанбулске конвенције` Вијећа Европе о спречавању и борби против насиља над женама, а која одређује појам рода на нехришћан- ским и неприродним основама, као право на `избор` рода и промјену пола. Одржавају се јавни протести грађана против конвенције и за одбрану хри – шћанских и породичних права, да дјеца имају оца и мајку, а не родитеља 1 и родитељ 2, а да дјеца бирају пол и род у обданишту. Тим поводом у радио емисији Хрватске радио телевизије `Сусрет у дијалогу` говорили су предста – вници вјерских заједница у Хрватској, а међу њима  представник Српске православне цркве – парох загребачки и директор Православне гимназије у Загребу Слободан Лалић. Међу свим саговорницима Свештеник Слободан је посебно похвалио такав закон, нагласио да је у  Београду закон без значајних расправа ратифи- кован и теолошки образложио  религиозне разлоге ратификације закона.

Конвенција је потписана и прокламована прије седам година у Цариграду – Истанбулу, управо у муслиманском свијету као религиозно ревносном, и  републици Турској, ради релативизовња и разграђивања религиозних  разлога противљења ратификацији конвенције. У Хрватској су просјечни  грађани препознали у конвенцији увођење режима `родне идеологије`, разграђивања породице и породичности, али, Свештеник Слободан Лалић је  препознао пра- вославно предање и ријечима Јеванђеља образложио  религиозне разлоге ратификације конвенције. Наиме, навео је ријечи апостола Павла из посланице Галатима (3, 27-28) тумачећи апостолску поуку као авангарду апела и аполо- гије права трансродности у будућем  хришћанском свијету и вјечном животу.

Подсјетимо на толерантне изјаве актуелног папе према хомосексуалцима,  и да је битан разлог смјене претходног папе било његово осуђивање  хомосексу- ализма. Познато је да је папа Франциско примио на Ватиканској  општој аудијенцији америчко друштво хомосексуалаца вјерника New Ways Ministry  (NWM), као и Лондонску ЛГБТ групу римокатоличке заједнице (Farm Street); што  је први званичан пријем хомосексуалне организације Ватикану. Очигледно  Ватикан прихвата став Америчке психијатријске асоцијације из 1973, који  је усвојен већином гласова и којим се каже да хомосексуализам није поремећај. Такође, већина гласова на Бискупском синоду о питањима полности у Ватикану 2014. била је за попуштање у признавању легитимности хомосексуалних веза.

Познаница из Хрватске ме упитала „Да ли је демонско изопачавање  ријечи Св. апостола Павла („нема мушког, ни женског“), свештеника Слободана Лалића изречено у 18-19.минуту разговора (Хрватски радио 1,понедјељак, 19. март 2018, емисија „Сусрет у дијалогу“ ), званични став СПЦ“?  Да ли СПЦ заговара „трансродност“, хермафродите, промјене пола, наказна посегања у биологију? Да ли је став свештеника Слободана  Лалића, директора Правосла- вне гимназије у Загребу став СПЦ, који ће се  ускоро предавати и на богослов-ијама?“ Одговорио сам да сам таква тумачења слушао као оправдање педофи- лије и хомосексуализма у римокатоличком клиру, али и од појединаца на ПБФ. Затечен таквим `теолошким` тумачењем и злоупотребом Светог писма одлучио сам написати текст о том питању и тумачењу апостолских ријечи.

У посланици Галатима Свети апостол Павле каже: »Јер сте ви сви синови  Божји вјером у Христа Исуса: 27 јер који се год у Христа крстисте, у  Христа се обукосте. 28 Нема више Јеврејина ни Грка; нема више роба ни  слободњака; нема више мушкога рода ни женскога: јер сте сви ви једно у  Христу Исусу.« (Гал. 3, 27-28). Учили смо да цитиране ријечи aпостола Павла значe назначење човјекове духовне равноправности у Христу Исусу, у несебичној божанској љубави, а не родну равноправности у бесполности, у негацији пола и карактера, неприпадања мушком или женском роду. Човјек у Христу Исусу и `царству небеском` не губи личност, пол и породицу, род и  родбину, како је погрешно протумачио свештеник  Слободан. Напротив, крштењем и обожењем човјекова личности и међуљудкси односи се освећују и осмишљавају, добијају додатни квалитет и перспективу у вјечности.

„Личност носи историју унутар себе саме, Ја бих престао да будем ја, када би  моје конкре- тно историјско искуство било одузето. Исто- рија неће у  потпоуности ишчезнути ни у будућем вијеку, уколико појединачност људског живота треба да се очува’, пише историчар цркве и богословски  ауторитет отац Георгије Флоровски у свом огледу ,Недоумице историчара  хришћанства’. Флоровски такође напомиње да: „Хришћан- ска вјера није  усмјерена на будуће, него на прошло, не на оно што још није, него на оно  што се испунило, на божанску пуноћу која се кроз Христа открила и испунила, на оно вјечно садашње“. ,,Јединство ће се остварити кроз  судјеловање у једној истини, оно се остварује у истини, у Христу. И тако  се мијења свијет. Као нај – сјајнији знак овог преображаја јесте  тајанствено превазилажење времена које се врши у Цркви. У Христу се једине и сједињују вјерујући свих времена и полова, сретајући се као  тајанствено повезани савременици. У томе се састоји религиозни и  мистични смисао ,,заједнице светих“. Због тога је сјећање Цркве окренуто не толико прошломе колико испуњеном, оно је окренуто прошломе као садашњем у савременој пуноћи Цркве, живота Христова“.

Слободан Лалић је погрешно схватио хрушћанско обожење, као поништавање укупних природних односа, природе човјековог пола, саму  природу као `проклету` по себи, тијело као `тамницу душе`, логиком религиозних фило- зофија дулистичких култова. Принципом пантеизма  поимајући полност као подијељеност човјекове природе, последицу палости човјекове природе, а која ће се помирити у пантеистичком стапајућем  свејединству. Такође, примје – њујући теолошки тренд третирања хришћанских тема атеистичким теоријама, у којима се предсказања Откровења о вјечном  животу, Васкрсење и Вазнесење, приказују као у америчким хорор и футурстичким филмовима, као какав `хришћански` хемијски и алхемијски  процес трансформације тијела.

Намјерно или незнањем свештеник Слободан премјешта библијски текст у појмовник позитивизма, у ванвјерски контекст и континуитет идеологије рационализма и релативизма, а у комбинацији са популарним површним `дуалистичким` и `пантеистичким` представама духовности савременог арелигиозног човјека. Јасно је да је такво тумачење последица утицаја попу – ларних идеологија марксизма и дарвинизма, еволуционизма и дијалектичког материјализма, пројектованих на религиоознну разину. Само што Лалић, за разлику од Маркса који је све свео на материјализам и разрешавао комуниз- мом и класном диктатуром пролетеријата, Хегеловом  учењу додаје `духовну` димензију тј. `премјешта` теорију материјалистичке и полне дијалектике у `живот вјечни`. Слободанов случај је примјер преношења и примјењивања политичких идеолошких трендова, поглавито идеологије политичке и полне равноправности, на религију и хришћанско учење. Тако, принципом упрошћа- вања, теоријом трансродности тумачи библијске текстове и вјерске појмове.

СТАРИНА ИЛИ СВЕТИЊА

Шта  у вези усвајања Истанбулске конвен- ције Слободан Лалић у емисији није рекао? Није рекао да у Грчкој и Русији до сада уопште није било политичке воље да се та конвенција уврсти у парламентарну процедуру. Није рекао ни то (рекла je новинарка) да је у Бугарској јануара ове године  православна црква успјела да, заједно са римокатолицима и муслима- нима, спријечи спровођење ове конвен- ције. Наглашавао је само да је у Србији Истанбулска конвенција прошла без противљења Српске православне цркве, али та чињеница не може да буде понос наше цркве и народа.

Није рекао да је 3. члан конвенције најопаснији и да је у опреци са хришћа- нским учењем. Овај члан наиме умјесто биолошког појма пола  (мушкарца и жене) уводи појам «род», који се дефинише као «друштвено обликована улога, понашање, активности». Значи умјесто мушког и женског пола, убудуће ћемо имати више «родова» (вјероватно транвестити, хермафродити, бисексу- алци итд.) – све онако како буде «друштвено обликована улога»! Можда је ово за Лалића прихватљиво, али за мене као православног вјерника није, јер је противпритодно, богухулнои и неспојиво са православним учењем.

Због лакшег прихватања такве морбидне дефиниције и «укидања полова», свештеник Лалић је рекао да «хришћанство није споменик старине». Дакле, да промијенимо наук Васељенских сабора пошто је «споменик старине»!  Запитао бих стога педагога, директора Православне гимназије СПЦ у Загребу: Да ли је за њега православна вјера и догма светиња или  старина? Ко је по њему надлежан да мијења православни «споменик  старине»? Познато је и да секуларне установе културе са страхопоштовањем само рестаурирају средњовјековне споменике културе, али нипошто не мијењају, дорађују или допуњавају непревазиђена дјела хришћанске умјестности.

`ВЈЕЧНИ`  СОЦИЈАЛИЗАМ  И  АНАЦИОНАЛИЗАМ

Исти цитат су често програмски погрешно тумачили поједини достојници СПЦ у `теолошком` тренду евроатлантског екуменизма, глобалистичке стратегије  сужавања суверенитета ваневропских држава и народа; пред експанзијом евроатлантизма или својим убјеђењем, сводећи смисао и сврху народности  на насљеђе нужности историје и живота на Земљи, у пролазној и  промјенљивој природи. Заборављајући на `заповијест` о сродству, која је  суштински садр- жана у заповијести `плодите се, множите се`. Сродство осми- шљава просто мноштво и множења, породичним и народним јединством, крвном заједницом као архетипом и залогом успостављања духовне заједнице и сродства. Занемарујући, такође, у таквом условљеном  упрошћавању, наставак реченице, да `нема више ни мушког, ни женског`, а који може бити истим принципом поједностављивања принципјелно погрешно протумачен на исти начин.

Такође, исти цитат је традиоционално користила комунистичка револуци-  онарна пропаганда против монархизма у хришћанским народима, као  `божију` заповијест о ослобођењу од сталешког аристократског друштвеног поретка. Kао најављивање новог божанског бескласног свијета у којем  `нема више ни роба ни слободњака`, него су сви једнаки у револуционарним  и радничким самоуправним правима. У духу демократске социјалистичке  саборности, а под атеистичким небом на коме нема никаквог началства и  више власти, осим идеологије радничке, родне и полне равноправности,  једнакости друштвеног и духовног положаја, у бесполном и бескласном  плебејском царству небеском.

У посланицама о послушању Свети апостол Павле заповиједа да слуге поштују своје господаре, дјеца родитеље, жене мужеве. Бог не укида ни сталеже, благо- слови помазанике божије Краљеве, свету хијерархију хришћанског краљев- ства као икону хијаерархије `царства небеског`. Спаситељ заповиједа послу – шање и поштовање боженске и земаљске хришћанске хијерархије. Дакле, друштвеног поретка који налаже послушност и поштовање, подвиг и пожртво- вање. Апостоли у Новом завету заповиједају хришћанима да се моле за Цара и да му буду покорни: „Молим,  дакле, прије свега да се чине мољења, молитве, прозбе, благодарења за  све људе, за цареве и за све оне који су у власти (1.Тим. 2,1);`Будите,  дакле, покорни сваком роду људском, Господа ради: ако цару, као  Господару; ако ли намесницима, као његовим послани- цима за осуду  злочинцима, а за похвалу онима који добро чине (2.Пет.2,13-14).

У потрошачком друштву и култури конформизма и међу свештенством  постаје популаран принцип упрошћавања и поједностављивања, а напушта се дужност просвећивања. Последично пракса поједностављивања резултира религио- зним ревизионизмом, а ради религиозног релативизма и конзумеризма. Данашња демократска глобалистичка тежња ка истости  идентитета такође тежи таквом тумачењу Светог писма, као апоастолској апологији и авангарди либерализма.

,,Нисам дошао да укинем него да испуним“.(Јевађеље по Матеју 5,17;)

Смисао  и сврха хришћанске вјере није укидање него испуњење, како Спаситељ каже: `Нисам дошао да укинем него да испуним`. Спаситељ се Оваплотио на Земљи  и у историји да открије смисао свега створенога. Бог не укида народе и расе, које је стварањем свијета и човјека назначио као благословене у заповијести да се људи рађају и множе. Сваки народ је дио божанског промисла на земљи. Поро- дица и народ су божја датост и промисао, а не усуд човјекове пале природе и друштве- них промјена. Бог је створио прву поро- дицу и назначио настајање народа. Света тајна народа није само у језику, него у завјетној заједници братског и богочовјечанског јединства.

Старозавјетна црквена заједница је установљена у једном од Бога  изабраном народу, а у новозавјетној Цркви заједница није денационализована и деисто- ризована, већ је објављена осталим народима  земаљским, да други крштени народи добију достојанство црквене  аутокевалије. Новим завјетом се не формирају вјерске заједнице мимо  народних и расних, потирући постојеће природне заједнице, а стварајући  нове политичке нације или религиозне ненародне заједнице. Народ у Новом  завјету остаје залог црквене саборности, као што је био у старозавјетном  предању вјере. Апостоли извршавају заповијест господњу: „Идите и крстие  све народе“; крсте народе као постојеће заједнице, сабирајући их у једну Христову Цркву као аутокефалне цркве.

Нови завјет не укида библијски патријахални породични поредак. Апостол заповиједа патријахално уређење породичних односа: Али  хоћу да знате да је свакоме мужу глава Христос; а муж је глава жени; а  Бог је глава Христу“ (Коринћанима 11,2). Човјек није позван да смишља обрасце људских односа и заједница, они су одређени дјелом Стварања. Човјек је позван да Богом дане обрасце живота свједочи и усавршава, а не да их преиначује и измишља нове. Свака религиозна идеологија која разграђује форме породично–народног организма представља својеврсно секташење. Богохулна и противприродна је свака идеја заједнице која не подразумијева породицу и народ као икону небеске хијерархије, него тежи  да прерасте у нешто треће – трансродно.

Emisija 19.03.2018. :: Hrvatski radio

Konvencija Vijeća Europe o sprečavanju i borbi protiv nasilja nad ženama i nasilja u obitelji izazvala je vruću raspravu u hrvatskom društvu. Potpisana je u svibnju prije sedam godina u Istanbulu. Neke države su je ratificirale, a neke još nisu.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

* Please arrange the below number in decreasing order