Категорија: РЕЛИГИЈА И ПОЛИТИКА

 

На руској државној телевизији Русија 1 приказана је репортажа о протестним литијама у Црној Гори послије усвајања антиправославног „Закона о слободи вјероисповијести“. У емисији је, поред приказа прославе Божића и протеста против дискриминаторског закона, новинарка Дарја Григоровна разговарала и са самозваним митрополитом „Црногорске цркве“, рашчињеним монахом Српске православне цркве, који је поред осталог изјавио да би према потреби прешао у римокатолицизам. Заправо, Закон о слободи вјероисповијести је закон за прогон православне цркве, усвојен у контексту и континуитету спровођења евроатлантских екуменских и експанзионистичких програма према Истоку, којим је планиран прогон православне цркве са Балкана и првенствено Јадранског приморја. Потискивање и потом потпуни прогон православне цркве представља пут похода војно-вјерске атлантске алијансе – према православној Русији, која јесте једини озбиљан отпор евроатлантском освајачком походу на евроазијско Велико копно. Подсјетимо, такозвана Црногорска црква није православна црква, већ организација владајуће партије у Црној Гори – Демократске партије социјалиста – наследника идеологије атеистичког екстремизма и кадрова Комунистичке партије Југославије у Црној Гори – бившој југословенској републици која се савезнички прикључила антиправославној агенди атлантских аспирација према православном Истоку.

ТВ Русија1 – Прилог о ситуацији у ЦГ након усвајања Закона о слободи вероисповести (12.1.2019.)

Прилог из Црне Горе у емисији Вести недеље на ТВ Русија24, која је емитована 12.01.2019. Садржај: – протести народа широм Црне Горе – Бадње вече у Подгорици – разговор са митрополитом Амфилохијем – посета Цетиња – разговор са Мирашем Дедејићем – посета Острога – изјава аналитичара Бећира Вуковића

(Превод на српски можете укључити кликом на опцију у десном доњем углу видео прилога)

Повод писању овог текста  су изјаве једног од учесника емисије телевизије А1 у Црној Гори `Неђеља у петак` од 06.12.2019. поводом Предлога закона о слободи вјероисповијести, којима је омаловажавао личност и дјело патријарха Варнаве Росића, изрекао неистине о узроку смрти патријарха, а литију против Конкордата окарактерисао као нецивилизацијску. Учесник емисије, адвокат, који је изрекао неистине о патријарху и литијама православне цркве, истовремено је заговарао ставове атеистичког екстремизма, римокатолицизма и права такозване "црногорске цркве". Сврха овог текста је да прикаже основне чињенице о уморству патријарха Варнаве, догађају Крвавих литија 1938. године у Краљевини Југославији, југословенском Конкордату и уопште природи конкордата, да укаже на неистине и манипулације које користе појединци у агитацији против православне цркве.

Пише: Огњен Војводић

КОНКОРДАТ – СРЕДСТВО КАТОЛИЧКОГ КОЛОНИЈАЛИЗМА

Програм римокатоличког колонијализма посредством конкордата потиче од средњовјековне римокатоличке државно-духовне доктрине и издвајања папства као посебне институције, то јест од креирања колонијалне стратегије европског империјализма под покрићем мисије хришћанских универзалија. Заправо, од стратешког савеза латинског колонијализма и римокатоличког папизма. Духовна доктрина Римске патријаршије, папског примата и права на мисију `истините` вјере свијету и народима, уједињена је са латинском државном доктрином колонијализма. Једно од стратешких средстава латинског римокатоличког колонијализма су и конкордати, као колонијални `споразуми` који подразумијевају подређеност односне државе римском папи, као персонификацији евроцентричног екуменизма, који има право уређивања унутрашње политике и постављања владара свих држава свијета, а у случају противљења односне државе таквој духовној доктрини папа такав народ препушта интервенционизму инквизиције. Настави са читањем „Конкордат католичког колонијализма. Убиство патријарха Варнаве. Крваве литије и Посланица против Конкордата“

Поводом приказивања покушаја убиства владике будимљанско-никшићког Јоаникија и добротвора Српске православне цркве Милорада Давидовића у криминалном контексту у државним медијима Србије. Или, поводом медијског дјеловања југословенске дубоке државе преко програмске политике РТС –а и дневног листа Политика, у циљу прикривања прогона православне цркве и српског народа. Или, поводом медијске мисије стварања виртуелне ванвјерске вавилонске визије стапања Србије и свијета, а скривања српског страдања на националној, религиозној и расној основи, као завјетног задатка кадрова југословенске дубоке државе у државним медијима Србије.

Зашто су покушај убиства у Београду владике Јоаникија и Миодрага Давидовића, добротвора Српске православне цркве у Црној Гори, режимски медији Србије приказали као пуцање на „црногорског бизнисмена“ који је био у друштву владике Јоаникија? Зашто су тај догађај медији Србије ставили у криминални контекст, ако већ 20 година траје јавни режимски прогон православне цркве у Црној Гори, а ове године то је постало глобално геополитичко питање? Скоро сваког мјесеца режим у Црној Гори планира и покушава заузимање православних храмова, манастира и рушење новоизграђених храмова, што им до сада није успјело захваљујући Богу и народу који је тијелима бранио храмове. Атеистичка комунистичка партија на власти упућује јавне пријетње православним владикама у Црној Гори, користећи исламску и римокатоличку заједницу против православног становништва и свештенства. Медији у Србији би могли сваког дана само да преносе вијести о пријетњама упућеним православној цркви у Црној Гори, као о балканском Јерусалиму на Јадрану. Један од разлога таквог идеолошког извјештавања јесте што у државним медијима Србије још траје сукоб за превласт српских и хрватских, православних и југословенских кадрова. У ствари, у Београду, стогодишњем главном граду Југославије, у којем су основане и смјештене све југословенске установе и службе, траје континуитет кадровске политике југословенске дубоке државе. Том југословенском кадровском континуитету припадају претходна и актуелна владајућа партија Србије, које од распада Југославије стратешки одбијају да нападе на српски народ на Косову и Метохији, као и у Босни и Херцеговини, и данас у Црној Гори, признају као вјерско питање,али предлажу признавање „државе Косово“ као коначни раскид са православним питањима у српском народу и Србији.

Настави са читањем „Неподношљива лакоћа прикривања“

– Традиција и трендови антихришћанског атеистичког активизма у словенском свијету.
– „Толстојевштина“ као комплекс атеистичког месијанизма, као криза руске вјерске свијести у послепетровској Русији; синдроми атеизма аристократије царске Русије.
– Од Толстоја, до Троцког, демонска демагогија и доктрина против православља, руског родољубља и руске помоћи Србима.
– Марксова мржња према православљу и словенству.
– Духовна и догматска доктрина дарвинизма у постправославним словенским народима.
– Марксова „четврта теза о Фојербаху“, како практично уништити свету породицу православља.

Predavanje Tolstoj i crkva predavac Vladimir Medenica

Predavanje Tolstoj i crkva predavac Vladimir Medenica Snimatelj Predrag Bezbradica

Огнен  Войводич, Русская народная линия

Проблемы церковной жизни / 26.04.2019

Почему нерелигиозные астрономы и революционеры так обеспокоены якобы неточностью календарей, по которым определяются православные праздники? …             1 часть    

Революционеры григорианского календаря

 

МЕДИЈСКА МИСИЈА „МЕКЕ МОЋИ“

‘Хришћани који се придржавају грегоријанског календара сјутра славе празник Васкрсења’, ‘хришћани који славе по грегоријанском календару сјутра славе Васкрс’,’све хришћанске цркве које су усвојиле грегоријански календар сјутра ће одржати богослужење’, тако се на јавним медијским сервисима Србије и Црне Горе најављује римокатолички Божић и Васкрс; као да је у питању временско-следствена, формално-религијска разлика прославе истовјетних папско-протестантских празника у односу на православне празнике, који су у истом атеистичком рјечнику-појмовнику названи као ‘хришћански вјерници и цркве који се придржавају јулијанског календара.’ Таквом медијском мисијом `меке моћи` се вјерски необразованим православним Србима намеће погрешна представа хришћанске вјере, то јест, да између православља, римокатолицизма и протестантизма, нема суштинске духовне и догматске разлике, осим временско-календарске. Системски се ствара илузија да православни, римокатолици и протестанти поштују иста духовна начела, догматски и канонски утврђене исте истине вјере, да је православље са римокатолицизмом и протестантизмом у свему исто осим у неусаглашености календарских рокова, као последице календарског неспоразума метереолошко-математичке природе.

Настави са читањем „ПРОПАГАНДА „НОВОКАЛЕНДАРСТВА““

 

Поводом изјаве свештеника С. Лалића о `авангарди` апостолске проповиједи тренсродности   

ТРАДИЦИЈА  ТРАНСРОДНОСТИ

Протекла три мјесеца у Хрватској траје јавна расправа поводом најаве саборске ратификације `Истанбулске конвенције` Вијећа Европе – закона о спречавању и борби против насиља над женама, а који одређује појам рода на нехришћанским и противприродним основама, као право на „избор“ рода и промјену пола. У Хрватској се одржавају јавни протести грађана против конвенције и за одбрану хришћанских и породичних права, да дјеца имају оца и мајку, а не родитеља 1 и родитељ 2, а да пол и род бирају у обданишту. Тим поводом у радио емисији Хрватске радио телевизије `Сусрет у дијалогу` говорили су представници вјерских заједница у Хрватској, а међу њима представник Српске православне цркве парох загребачки и директор Православне гимназије у Загребу Слободан Лалић. Међу свим саговорницима свештеник Слободан је посебно похвалио нови закон и подсетио да је у Србији закон ратификованбез значајних расправа, а потом је свештеник Слободан теолошки образложио религиозне разлоге ратификације закона.

Настави са читањем „Бесполно и бескласно `царство божије`“