Дан словенске писмености и културе (2019) – (видео)

 

Русија је прославила Дан словенске књижевности и културе. Главни гала концерт одржан је у Москви на Црвеном тргу. На једној позорници пјевало је више од 30 хорова, који броје око хиљаду људи, солисте водећих оперних трупа и руски популарни пјевачи. Извођена је различита музика: од духовних и националних композиција до популарних пјесама. Патријарх московски и руски Кирил учествовао је у прослави. ТВ медијски мостови повезивали су пјевање не само у градовима Русије, већ и у Белорусији, Бугарској и Србији. У концерту су такође учествовали хорови из Русије, Белорусије, Бугарске и Србије.

О торжествах на День славянской письменности и культуры

В России отметили День славянской письменности и культуры. Главный праздничный концерт, по традиции, прошёл на Красной площади. На одной сцене более 30 хоров общей численностью около тысячи человек, солисты ведущих оперных трупп, звезды российской эстрады.

Настави са читањем „Дан словенске писмености и културе (2019) – (видео)“

Доситеј и Караџић историјски идоли ЛГБТ заједнице (видео)

 

Поводом признања реформаторском раду Доситеја Обрадовића и Вука Караџића од премијерке Србије

Позната је пракса припадника ЛГБТ (лезбејскe, геј, бисексуалне и трансроднезаједнице студиозно анализирање писаних дјела личности повјесних познатих реформатора и револуционара, прије него што их прихвате и промовишу као историјске идеолошке узоре. Повјесничари ЛГБТ заједнице подробно преиспитују све ставове познатих реформатора, њихов реформаторски и револуционарни рад и резултат, превенствено по питању права полног «опредјељења» и сексуалних «слобода», детаљно испитују да ли је одређени реформатор начелно подржавао промјену хришћанских и патријархалних друштвених норми, или се заиста залагао за укидање закона хришћанских држава, православних и патријархалних правила друштвеног и породичног живота који хомосексуализам осуђују као противприродан и проклет пред Богом, као друштвено недопустиво понашање и онемогућавају права на хомосексуално «опредјељење». Настави са читањем „Доситеј и Караџић историјски идоли ЛГБТ заједнице (видео)“

ЛАТИНИЗАЦИЈА ЈЕЗИКА – (документарни филм)

 

Телеканал Росија од 2012. године емитује серијал документарних емисија Разоткривена историја – Рассекреченая история, урађен према документцији архива Предсједника РФ са које је уклоњена ознака тајности. Главни уредник серијала је историчар Сергеј Кудрјашов, главни уредник журнала Вјестник архива Президента РФ. У серијалу су приказани подаци и документа о политичкој историји Совјетског савеза, а у програму „Култура“ филмови о програмским пројектима идеолошког идентитетског инжињеринга културне политике Совјетског Савеза. Најзначајнији филм у области културне политике јесте филм „Латинизација језика“ (Латинизация языков) у којем су приказани програмски документи пројека совјетске стратегије реформе руског језика и правописа, првенствено прекидања православног предања писмености и књижевности. Филм приказује политику совјетског руководства у периоду од 1918. до 1930.године када је израђиван програм латинизације руског алфабета и правописа других народа Совјетског Савеза.

Настави са читањем „ЛАТИНИЗАЦИЈА ЈЕЗИКА – (документарни филм)“

Југословенска језичка политика САНУ – Антиславистички речник на конгресу слависта

 

Августа 2018. године у Београду је одржан шеснаести Свјетски конгрес слависта. Поред многих доприноса српске савремене славистике и лингвистике свјетској славистици на конгресу у Београду је представљен најпознатији и највећи допринос српске славистике – програм југословенске језичке политике и лексикографије: а) доктрина дијалекатског дијељења словенских језика и додјељивања дијалектима истог језика назива нових националних стандарда; б) доктрина ”двоазбучности”, програм прозелитског правописа разграђивања ћириличних правописа словенских језика, увођење равноправног коришћења ћириличног и латиничног правописа (као допринос потискивању ћириличног правописа двоазбучном доктрином равноправног коришћења латиничног и ћириличног писма у православним народима); в) језичка стратегија раскида речника свог словенског језика са словенским ријечима, уношења у словенске језике страних ријечи, сведене на дијалекте сановим националним називима.

Настави са читањем „Југословенска језичка политика САНУ – Антиславистички речник на конгресу слависта“

Југословенски језички програм разградње руског језика и народа (југославизам – политичко средство еврославизма)

 

„Некада је неписменост народа бољи чувар народне особеност, његове културне физиономије, него писменост по сваку цијену“.  Константин Леонтјев. 

 Увод

Ове године су у Србији и Хрватској прослављани јубилеји југословенске језичке политике, у Србији 200 година од објављивања првог спорног „Српског рјечника истолкованог њемачким и латинским ријечма“ Вука С.Караџића (Тршић,1787- Беч,1864), у Хрватској је празновано 400 година од рођења римокатоличког фратра и филолога Августина Јураја Крижанића, према хрватском језикословљу првог промотера хрватског језика (Липник, данашња Хрватска, 1618.- Беч,1683.). У Србији је слављан јубилеј Караџићевог реформаторског Рјечника, а у Хрватској дан рођења Крижанића као хрватског римокатоличког мисионара латинске славистике и религије. После распада Југославије југословенки `народи` југословенске јубилеје прослављају као датуме посебне националне српске или хрватске културне политике, али, оба овогодишња јубилеја представљају континуитет јединственог југословенског језичког програма аустрославистике, а у контексту колонијалне културне политике европске латинске славистике. Дакле, Крижанића и Караџића не спаја само мјесто погреба већ и програм еврославистичке исте историјске и идеолошке мисије. У повјесном, политичком и научном контексту југословенски језички програм представља пројекат латинске славистике, примарно римокатоличке, али као општеевропске колонијалне културне политике, програмски и првенствено усмјерене према колонизацији руског језика и писма, као највећег словенског православног правописног простора.

Настави са читањем „Југословенски језички програм разградње руског језика и народа (југославизам – политичко средство еврославизма)“

Аустроугарска тражи кандидата за „оца српске писмености“

https://commons.wikimedia.org/wiki/File:Punch_1878_-_Socialist_jack_in_the_box.png
https://commons.wikimedia.org/wiki/File:Punch_1878_-_Socialist_jack_in_the_box.png

Поводом 235 година од рођења и 185 од смрти реформатора српског правописа Сава Мркаља, и истим поводом из идеолошких интереса погрешног приказивања  и прикривања података филолошког рада Сава Мркаља српској јавности,`патриотског` погрешног препричавања повијести о раду и личности Сава Мркаља, програмског преиначења културно-политичког контекста и програма у којем је био ангажован, преносимо дио поглавља о Саву Мркаљу из књиге Милослава Самарџића „Тајне Вукове реформе“- Погледи,Крагујевац 1995 .

Приредио: Огњен Војводић                                                               

„Почетком XIX века у Бечу се сматрало да Срба има пет милиона, двоструко више него свих других Словена на Балкану. Срби су живели на пространим територијама од Купе до Солуна, од Јадранског мора до Темишвара и Печуја. Покатоличено српско становништво Далма – ције, Херцеговине, Босне и Славоније се није називало хрватским именом, нити је то покатоличавање  било масовно као касније, на крају XIX века. Такође, није поклањана посебна пажња делу ислами – зованих Срба. У аустријском плану о „продору ка истоку“ Србима је придаван посебан значај, поготову после ослобођења Београда 1806. године до османског ропства. Срби су сами освојили највеће турско утврђење у овом делу Европе, које се Аустрија није усуђивала да нападне. Аустријска војска је петнаест година раније морала да преда Београд надмоћнијој османској војсци.

Настави са читањем „Аустроугарска тражи кандидата за „оца српске писмености““

Двјестогодишњица скандалозног Караџићевог рјечника

 

Увод

Ове године се навршило двјеста година од објављивања првог спорног и скандалозног ′Српског рјечника′ Вука С. Караџића децембра 1818. године. Потпуни назив речника гласи „Српски рјечник истолкован њемачким и латинским ријечма“.Речник је рађен у програму југословенске језичке политике аустро – славистичког (протоеврославистичког) колонизовања српског језика и правописа, тј. у општем контексту и континуитету европске колонијалне културно-религиозне политике на Балкану. Речник је штампан у Бечу у штампарији унијатског јерменског манастира октобра 1818. године, што указује на повезаност са римокатоличком унијатском мисијом на Балкану (унијатска ′црква′ је бивша православна црквена заједница чији су свештеници признали  поглаварство римског папе).

Настави са читањем „Двјестогодишњица скандалозног Караџићевог рјечника“

Југословенска језичка политика САНУ (2)

 

Поводом евроатланског додјељивања Црној Гори међународног кода за црногорски језик у оквиру ИСО међународног стандард; `Декларације о заједничком језику`, и истрајавања Института за српски језик САНУ у изради `Речника српско-хрватског књижевног и народног језика`.

Данас Даничићево двоименовање српског језика довршава Институт за српски језика Српске академије наука и уметности настављањем израде `Речника српско-хрватског књижевног и народног језика САНУ`. Дакле, доврашава пројекат Хрватске академије знаности и умјетности – првобитно Југословенске академије знаности у Загребу. Институт за српски језик САНУ истрајава у изради речника властитог језика на хибридном `двочланом` називу `српскохрватски` довршавајући доктринарно дјело еврославистичке југослвенске језичке политике засновано на двоименовању српског језика и народа. Потврђујући тако повјесно-политичко право и лингвистички легитимитет вишеименовању властитог језика и народа. Наиме, настављајући спровођење стратегије југословенског језичког програма самоколонизовања српског језика и  институционализовање југословенске језичке политике после другог ратног распада Југославије.

Настави са читањем „Југословенска језичка политика САНУ (2)“

Порука Лаза Костића Даничићу против двоименовања српског језика (1)

Поводом евроатлантског додјељивања Црној Гори међународног кода за црногорски језик у оквиру ИСО међународног стандарда, `Декларације о заједничком језику`, и истрајавања Института за српски језик САНУ у изради `Речника српско-хрватског књижевног и народног језика.

Повод за публиковање поруке Лаза Костића Ђури Даничићу против двоименовања српског језика јесу последице стогодишњег спровођења југословенске језичке политике у српском народу и језику. Навешћемо три најновије програмске последице примјене југословенског језичког програма. Прва последица је додјељивање Црној Гори међународног кода за црногорски језик у оквиру ИСО међународног стандарда; друга је Декларација о заједничком језику` обзнањена 2017. године у Сарајеву од четири невладине организације из четири бивше југословенске републике – програм преименовања српског језика у `заједнички` вишеимени вишецентрични `регионални` наднационални стандард; трећа последица је истрајавање Института за српски језик САНУ на `двочланом` `двонационалном` називу властитог језика  – на изради `Речника српскохрватског књижевног и народног језика САНУ`. Узрок наведених последица је стопедесето- годишње спровођење програма југословенске језичке политике као културне политике српског народа, званично од формирања Југославије 1918. године, а незванично од средине 19. вијека.

Настави са читањем „Порука Лаза Костића Даничићу против двоименовања српског језика (1)“

Узроци проглашавања и признавања црногорског језика

 

Поводом евроатлантског додјељивања Црној Гори међународног кода за црногорски језик у оквиру ИСО међународног стандарда. 

СРПСКИ  ЈЕЗИК У ЦРНОЈ ГОРИ ПРИЈЕ И ПОСЛИЈЕ ЈУГОСЛАВИЈЕ

Питање српског језика у Црној Гори данас је политичко питање у оноликој  мјери колико је то било и прије сто година у успостављању југословенске језичке политике Краљевине Срба, Хрвата и Словенеца, касније Краљевине Југославије `троименог језика и народа`. Историчарима и филолозима је познато да југословенски језички пројекат нема историјског полазишта у историји Црне Горе до формирања Југославије. И у стогодишњем периоду Југославије, када је српски језик званично био заведен називом `српско – хрватски`, у Црној Гори је у народу именован српским језиком. Прије присаједињења Краљевине Црне Горе Краљевини Срба, Хрвата и Словенаца службени језик у Црној Гори је био српски, а писмо ћирилица.

Настави са читањем „Узроци проглашавања и признавања црногорског језика“

Меша Селимовић о супротности Његошевог и Вуковог језика

 

О Његошевом и Вуковом језику као о два различита и супротна језичка и духовна правца писао је и Меша Селимовић у својој  студији „За и против Вука“.  И као академик, добитник Његошеве награде, признати књижевник и књижевни критичар, лингвиста, филозоф, партизански првоборац, Меша Селимовић је тешко у времену владавине комунистичке културне политике објавио своју лингвистичку студију. Комунистичка књижевна и југословенска језичка политика је Караџићеву револуционарну реформу језика и правописа била уздигнута до класног култа, програмског партијског курса класне борбе и побједе `народног` говора над „наметнутим вјештачким“ језиком и писмом племства и свештенства. Селимовић се у студији супроставио стратегији такве књижевне језичке политике, указујући и подсјећајући на ставове српских најзначајних књижевника, лингвиста и православних достојника супростављене аустрославистичкој југословенској реформи српског књижевног језика и правописа.

Настави са читањем „Меша Селимовић о супротности Његошевог и Вуковог језика“

Парада и прослава `пинк` повијести и перверзије

 

Данас су у Србији на највишем политичком нивоу, симболички истовремно, прослављени и про-мовисани симболи раскида са српским православним и патријахалним предањем, православном писменошћу и књижевним језиком, патријархалним и породичним моралом – Вуков сабор` у Тршићу и парада хомосексуализма у центру главног града. Креације колонијалне културне политике: Караџићева реформа српског језика и правописа – као револуционарни раскид са континуитетом православне писмености и књижевности, са јединственим писмом православних народа – првенствено руским писмом и језиком; и парада промоције неприродних перверзних полних односа, као симбол раскида са православним породичним моралом и начином друштвеног живота, али, као и Краџићева реформа, и супростављања важећим законима Руске федерације и цркве о забрани парада промовисања хомосексуализма у наредних сто година.

Настави са читањем „Парада и прослава `пинк` повијести и перверзије“