Бугарски и српски дијалекти у македонском маку

Социолингвистичка и повјесна промишљања поводом бугарске подршке преговорима републике Сјеверне Македоније са  ЕУ под условом да за свој званични језик престане употребљавати назив «македонски»

Влада Бугарске је овог мјесеца усвојила одлуку о постављању „црвене“ лингвистичке линије за преговоре Сјеверне Македоније, тј. бивше југословенске социјалистичке републике Македоније, са Европском унијом. Послије промјене имена државе Македоније у Сјеверна Македонија, што је био услов Грчке да Македонија приступи преговорима за чланство у ЕУ, Бугарска је као услов за преговоре о чланству у ЕУ захтијевала да Сјеверна Македонија промијени назив званичног језика. Као што су Грци тврдили да назив Македонија представља и грчки географски и повјесни простор, тако бугарски филолози тврде да су држава Македонија и југословенски језикословци македонским језиком назвали и преузели дијалекте бугарског језика. Влада Бугарске је усвојила документ који дефинише услове за преговоре Сјеверне Македоније са Европском унијом. Софија тражи да Скопље одустане од термина „македонски језик“ – и да користи фразу „званични језик Републике Сјеверне Македоније“, а да се, ако је потребно, уз термин македонски језик сваки пут дода и ограда – „у сагласности са Уставом Републике Сјеверне Македоније“, навео је бугарски дневник „Труд“. Бугарски филолози тврде да је језик у Сјеверној Македонији производ еволуције дијалеката бугарског језика. Такође, Бугарска је тражила и да се у Македонији из уџбеника избаце формулације попут „бугарски фашистички окупатор за војне јединице које су у Другом свјетском рату, као војска земље чланице Осовине Берлин – Рим окупирале Македонију – источну Србију, као и да се рехабилитују „све жртве комунизма“.

Настави са читањем „Бугарски и српски дијалекти у македонском маку“

Александар Федорович Гиљфердинг – руски конзул je упозоравао Србе (документарни филм и књига ПДФ)

 

Руски филолог, слависта, етнограф, историчар, дипломата, конзул у Босанском пашалуку, Александар Гиљфердинг, у својој студији „Западни Словени“ 1858. године о аустрославистичкој реформи српског правописа пише да је Вук Караџић као сарадник аустрославистичке југословенске реформе српског језика и правописа „саставио нову српску азбуку која се сасвим одваја од Кириловог предања задржавши само спољашњу форму руских слова, али усвојивши сасвим латински правописни систем. Вук разваљује предање које Словене веже са дјелом Светог Ћирила, а да их азбука коју је он узео, управо води примању латиничног писма, које код Словена важи као симбол римокатолицизма.“

Настави са читањем „Александар Федорович Гиљфердинг – руски конзул je упозоравао Србе (документарни филм и књига ПДФ)“

Руско и српско социјалистичко схватање свјетског рата и мира

Сагледавање руског и српског схватања Другог свјетског рата поводом непозивања Србије и Русије у Пољску на прославу осамдесетогодишњице почетка Другог свјетског рата

Овог мјесеца Пољска није позвала Русију и Србију у Варшаву на годишњицу почетка Другог свјетског рата, али је позвала Хрватску, као представника народа бивше Југославије који је ратовао против нацизма.Пољско политичко и историјско игнорисање Србије и Русије представља иницијативу за рехабилитацију нацистичке Независне државе Хрватске, која је формирана у Другом свјетском рату 1941.године, као римокатоличка-фашистичка творевина, и која је у програму холокауста спроводила геноцид над српским народом. Због таквог поступка Пољске и изјава предсједнице Хрватске истим поводом званичници Србије су реаговали критичким изјавама и подсјећањем на нацистичку прошлост Хрватске и актуелно величање нацизма у Хрватској. Да ли ће поступак Пољске бити политичка и повјесна поука и порука Русима и Србима? Да ли такав поступак Пољске представља пољски повјесни програм или само актуелни атлантистички ангажман?

Настави са читањем „Руско и српско социјалистичко схватање свјетског рата и мира“

Дан словенске писмености и културе (2019) – (видео)

 

Русија је прославила Дан словенске књижевности и културе. Главни гала концерт одржан је у Москви на Црвеном тргу. На једној позорници пјевало је више од 30 хорова, који броје око хиљаду људи, солисте водећих оперних трупа и руски популарни пјевачи. Извођена је различита музика: од духовних и националних композиција до популарних пјесама. Патријарх московски и руски Кирил учествовао је у прослави. ТВ медијски мостови повезивали су пјевање не само у градовима Русије, већ и у Белорусији, Бугарској и Србији. У концерту су такође учествовали хорови из Русије, Белорусије, Бугарске и Србије.

О торжествах на День славянской письменности и культуры

В России отметили День славянской письменности и культуры. Главный праздничный концерт, по традиции, прошёл на Красной площади. На одной сцене более 30 хоров общей численностью около тысячи человек, солисты ведущих оперных трупп, звезды российской эстрады.

Настави са читањем „Дан словенске писмености и културе (2019) – (видео)“

Доситеј и Караџић историјски идоли ЛГБТ заједнице (видео)

 

Поводом признања реформаторском раду Доситеја Обрадовића и Вука Караџића од премијерке Србије

Позната је пракса припадника ЛГБТ (лезбејскe, геј, бисексуалне и трансроднезаједнице студиозно анализирање писаних дјела личности повјесних познатих реформатора и револуционара, прије него што их прихвате и промовишу као историјске идеолошке узоре. Повјесничари ЛГБТ заједнице подробно преиспитују све ставове познатих реформатора, њихов реформаторски и револуционарни рад и резултат, превенствено по питању права полног «опредјељења» и сексуалних «слобода», детаљно испитују да ли је одређени реформатор начелно подржавао промјену хришћанских и патријархалних друштвених норми, или се заиста залагао за укидање закона хришћанских држава, православних и патријархалних правила друштвеног и породичног живота који хомосексуализам осуђују као противприродан и проклет пред Богом, као друштвено недопустиво понашање и онемогућавају права на хомосексуално «опредјељење». Настави са читањем „Доситеј и Караџић историјски идоли ЛГБТ заједнице (видео)“

ЛАТИНИЗАЦИЈА ЈЕЗИКА – (документарни филм)

 

Телеканал Росија од 2012. године емитује серијал документарних емисија Разоткривена историја – Рассекреченая история, урађен према документцији архива Предсједника РФ са које је уклоњена ознака тајности. Главни уредник серијала је историчар Сергеј Кудрјашов, главни уредник журнала Вјестник архива Президента РФ. У серијалу су приказани подаци и документа о политичкој историји Совјетског савеза, а у програму „Култура“ филмови о програмским пројектима идеолошког идентитетског инжињеринга културне политике Совјетског Савеза. Најзначајнији филм у области културне политике јесте филм „Латинизација језика“ (Латинизация языков) у којем су приказани програмски документи пројека совјетске стратегије реформе руског језика и правописа, првенствено прекидања православног предања писмености и књижевности. Филм приказује политику совјетског руководства у периоду од 1918. до 1930.године када је израђиван програм латинизације руског алфабета и правописа других народа Совјетског Савеза.

Настави са читањем „ЛАТИНИЗАЦИЈА ЈЕЗИКА – (документарни филм)“

Југословенска језичка политика САНУ – Антиславистички речник на конгресу слависта

 

Августа 2018. године у Београду је одржан шеснаести Свјетски конгрес слависта. Поред многих доприноса српске савремене славистике и лингвистике свјетској славистици на конгресу у Београду је представљен најпознатији и највећи допринос српске славистике – програм југословенске језичке политике и лексикографије: а) доктрина дијалекатског дијељења словенских језика и додјељивања дијалектима истог језика назива нових националних стандарда; б) доктрина ”двоазбучности”, програм прозелитског правописа разграђивања ћириличних правописа словенских језика, увођење равноправног коришћења ћириличног и латиничног правописа (као допринос потискивању ћириличног правописа двоазбучном доктрином равноправног коришћења латиничног и ћириличног писма у православним народима); в) језичка стратегија раскида речника свог словенског језика са словенским ријечима, уношења у словенске језике страних ријечи, сведене на дијалекте сановим националним називима.

Настави са читањем „Југословенска језичка политика САНУ – Антиславистички речник на конгресу слависта“

Југословенски језички програм разградње руског језика и народа (југославизам – политичко средство еврославизма)

 

„Некада је неписменост народа бољи чувар народне особеност, његове културне физиономије, него писменост по сваку цијену“.  Константин Леонтјев. 

 Увод

Прошле године су у Србији и Хрватској прослављани јубилеји југословенске језичке политике, у Србији двјеста година од објављивања првог спорног „Српског рјечника истолкованог њемачким и латинским ријечма“ Вука С.Караџића (Тршић,1787- Беч,1864), у Хрватској је празновано 400 година од рођења римокатоличког фратра и филолога Августина Јураја Крижанића, према хрватском језикословљу првог кодификатора хрватског књижевног језика (Липник, данашња Хрватска, 1618.- Беч,1683.). У Србији је слављан јубилеј Караџићевог реформаторског Рјечника, а у Хрватској дан рођења Августина Крижанића као хрватског језикословца и римокатоличког мисионара. Послије распада Југославије југословенки `народи` јубилеје југословенске језичке политике прослављају као датуме посебне националне српске или хрватске културне политике, и ако оба прошлогодишња јубилеја представљају континуитет југословенског језичког програма аустрославистике, у контексту колонијалне културне политике европске латинске славистике. Крижанића и Караџића не спаја само град Беч као мјесто њихове смрти и погреба, већ првенствено повјесни програм аустрославистичке мисије међу праославним Словенима. У повјесном, политичком и научном контексту југословенски језички програм представља пројекат латинске славистике, примарно римокатоличке, али као општеевропске колонијалне културне политике, програмски усмјерене колонизацији руског језика и писма, као највећег словенског простора православне писмености и књижевности.

Настави са читањем „Југословенски језички програм разградње руског језика и народа (југославизам – политичко средство еврославизма)“

Аустроугарска тражи кандидата за „оца српске писмености“

https://commons.wikimedia.org/wiki/File:Punch_1878_-_Socialist_jack_in_the_box.png
https://commons.wikimedia.org/wiki/File:Punch_1878_-_Socialist_jack_in_the_box.png
Поводом 235 година од рођења и 185 од смрти реформатора српског правописа Сава Мркаља, и истим поводом прикривања и погрешног приказивања података филолошког рада Сава Мркаља, те "патриотског" погрешног препричавања повијести рада и болести Сава Мркаља, преносимо дио поглавља о Саву Мркаљу из књиге Милослава Самарџића "Тајне Вукове реформе"- Погледи, Крагујевац 1995 .

Приредио: Огњен Војводић                                                               

„Почетком XIX века у Бечу се сматрало да Срба има пет милиона, двоструко више него свих других Словена на Балкану. Срби су живели на пространим територијама од Купе до Солуна, од Јадранског мора до Темишвара и Печуја. Покатоличено српско становништво Далма – ције, Херцеговине, Босне и Славоније се није називало хрватским именом, нити је то покатоличавање  било масовно као касније, на крају XIX века. Такође, није поклањана посебна пажња делу ислами – зованих Срба. У аустријском плану о „продору ка истоку“ Србима је придаван посебан значај, поготову после ослобођења Београда 1806. године до османског ропства. Срби су сами освојили највеће турско утврђење у овом делу Европе, које се Аустрија није усуђивала да нападне. Аустријска војска је петнаест година раније морала да преда Београд надмоћнијој османској војсци.

Настави са читањем „Аустроугарска тражи кандидата за „оца српске писмености““

Двјестогодишњица скандалозног Караџићевог рјечника

 

Увод

Ове године се навршило двјеста година од објављивања првог спорног и скандалозног ′Српског рјечника′ Вука С. Караџића децембра 1818. године. Потпуни назив речника гласи „Српски рјечник истолкован њемачким и латинским ријечма“.Речник је рађен у програму југословенске језичке политике аустро – славистичког (протоеврославистичког) колонизовања српског језика и правописа, тј. у општем контексту и континуитету европске колонијалне културно-религиозне политике на Балкану. Речник је штампан у Бечу у штампарији унијатског јерменског манастира октобра 1818. године, што указује на повезаност са римокатоличком унијатском мисијом на Балкану (унијатска ′црква′ је бивша православна црквена заједница чији су свештеници признали  поглаварство римског папе).

Настави са читањем „Двјестогодишњица скандалозног Караџићевог рјечника“

Југословенска језичка политика САНУ (2)

 

Поводом евроатланског додјељивања Црној Гори међународног кода за црногорски језик у оквиру ИСО међународног стандард; `Декларације о заједничком језику`, и истрајавања Института за српски језик САНУ у изради `Речника српско-хрватског књижевног и народног језика`.

Данас Даничићево двоименовање српског језика довршава Институт за српски језика Српске академије наука и уметности настављањем израде `Речника српско-хрватског књижевног и народног језика САНУ`. Дакле, доврашава пројекат Хрватске академије знаности и умјетности – првобитно Југословенске академије знаности у Загребу. Институт за српски језик САНУ истрајава у изради речника властитог језика на хибридном `двочланом` називу `српскохрватски` довршавајући доктринарно дјело еврославистичке југослвенске језичке политике засновано на двоименовању српског језика и народа. Потврђујући тако повјесно-политичко право и лингвистички легитимитет вишеименовању властитог језика и народа. Наиме, настављајући спровођење стратегије југословенског језичког програма самоколонизовања српског језика и  институционализовање југословенске језичке политике после другог ратног распада Југославије.

Настави са читањем „Југословенска језичка политика САНУ (2)“

Порука Лаза Костића Даничићу против двоименовања српског језика (1)

Поводом евроатлантског додјељивања Црној Гори међународног кода за црногорски језик у оквиру ИСО међународног стандарда, `Декларације о заједничком језику`, и истрајавања Института за српски језик САНУ у изради `Речника српско-хрватског књижевног и народног језика.

Повод за публиковање поруке Лаза Костића Ђури Даничићу против двоименовања српског језика јесу последице стогодишњег спровођења југословенске језичке политике у српском народу и језику. Навешћемо три најновије програмске последице примјене југословенског језичког програма. Прва последица је додјељивање Црној Гори међународног кода за црногорски језик у оквиру ИСО међународног стандарда; друга је Декларација о заједничком језику` обзнањена 2017. године у Сарајеву од четири невладине организације из четири бивше југословенске републике – програм преименовања српског језика у `заједнички` вишеимени вишецентрични `регионални` наднационални стандард; трећа последица је истрајавање Института за српски језик САНУ на `двочланом` `двонационалном` називу властитог језика  – на изради `Речника српскохрватског књижевног и народног језика САНУ`. Узрок наведених последица је стопедесето- годишње спровођење програма југословенске језичке политике као културне политике српског народа, званично од формирања Југославије 1918. године, а незванично од средине 19. вијека.

Настави са читањем „Порука Лаза Костића Даничићу против двоименовања српског језика (1)“