Писмо Књаза Милоша Владики Његошу против „вуковске секте“

 

Писмо које подсјећа на став српске православне културне политике Књажевине Сербије према аустрославистичкој реформи српског језика и правописа.

Књаз Милош Обреновић, владар полувазалног балканског Књажества Сeрбија ( Княжество Сербiя) које се ослобађало од османске окупације и вазалства, у којем је живјела тек трећина српског народа, док је са друге стране Дрине српски народ у Босни и Херцеговини, Крајини и Војводини био под аустроугарском окупацијом и римокатоличком унијатском мисијом, одлучно се одупирао римокатоличком прозелитизму и револуционарној пропаганди у границама Књажества. Књаз је спречавао покушаје да аустроугарска колонијална културна политика наметне школству и културним установама Књажества аустрославистички програм југословенске језичке политике. У повјесном и програмском контексту католичког прозелитизма аустрославистички програм колонизовања српског језика био је прозелитска пракса унијатске мисије у Далмацији – примјена простог правописа (гласовног) и `дијалекатског` књижевног језика као средстава брзе унијатске мисије и пропаганде. Југословенски правописни програм је био средство раскидања са српским предањем православног правописа и књижевног језика, а тиме и одвајања српског правописа од система и семантике ћириличне писмености православних народа. Реформисани српски правопис југословенског језичког програма представљао је унапређени модел прозелитског правописа унијатске мисије (српски `ћирилични` фонетски правопис прилагођен латиничној варијанти фонетског правописа покатоличене словенске заједнице у Загребу и дјеловима Далмације; прилагођен редукованом фонетском фонду новог књижевног језика кодификованом на основи простог дијалекта).

Настави са читањем „Писмо Књаза Милоша Владики Његошу против „вуковске секте““

Даничићево двоименовање српског језика и противљење Лаза Костића

 

Поводом `Декларације о заједничком језику`, четири невладине организације из четири бивше републике СФРЈ, југословенског језичког програма вишеименовања српског језика.

Прво двоименовање и вишеименовање српског језика, давањем лингвистичког легитимитета двоимановању и преименовању српског језика у „хрватски или српски“ у аустрославистичком пројекту југословенског језичког програма, са српске стране као носиоца националног историјског права и српске званичне филологије, извршио је и озваничио филолог Ђура Даничић – професор Велике школе у Београду.  Покровитељ југословенског покрета и Југословенске академије знаности и умјетности у Загребу у Аустрији био бискуп Јосип Јурај Штросмајер. Бискуп Јосип је позвао Даничића у Загреб да ради у Југословенској академији и допринесе изради пројекта и спровођењу програма југословенске језичке политике. Даничић се одазавао позиву 1867. године и преселио се у Загреб гдје је постављен за секретара Југословенске академије знаности и првог уредника Рјечника  хрватског или српског језика ЈАЗУ. Предсједник Југословенске академије је био фратар и филолог Фрањо Рачки.

Настави са читањем „Даничићево двоименовање српског језика и противљење Лаза Костића“

Зашто је хришћански појам „Логос“ погрешно преводити као „Ријеч“ – Свети Василије Велики о ријечи „У почетку бјеше Слово“ 

 

У Житију Светог Ћирила пише да је Константин, у монаштву наречени Кирило, отишао на молитву и после молитве, богонадахнут, поче писање превода Светог Јеванђеља на словенски језик. „Философ онда отиде и по свом старом начину ода се молитви заједно са својим сарадницима и ускоро му се јави Бог, који увијек послуша молитву слугу својих. И тада састави слова и поче писати јеванђелску бесједу: „У почетку бјеше Слово, и Слово бјеше у Бога, и Бог бјеше Слово, и остало.“ У Константиновом житију пише да су прве ријечи којима је започео превод Јеванђеља на словенски језик биле: „Искони би Слово“ – „У почетку бјеше Слово“, како је Свети Ћирило са грчког превео почетак Јеванђеља Светог апостола Јована Богослова.

Настави са читањем „Зашто је хришћански појам „Логос“ погрешно преводити као „Ријеч“ – Свети Василије Велики о ријечи „У почетку бјеше Слово“ „

Српски језик и језичка политика(снимак) Представљена Нормативна граматика српског језика ијекавског изговора

Српски језик и језичка политика

Normativna-gramatika-srpskog-jezika-53632Данас је на Међународном београдском сајму књига одржана значајна трибина о начинима очувања српског језика и језичкој политици. Од чега зависи очување српског језика и зашто је то један од битних задатака наших културних делатника говорили су представници Матице српске и Републике српске: академик проф. др Предаг Пипер, Млађен Цицовић, проф. др Срето Танасић, проф.др Мато Пижурица и проф. др Драган Станић, дискусију је модерирао уредник програма Сајма књига др Драган Хамовић. На трибини су промовисане двије нове књиге Матице српске „Правопис српскога језика“ и „Нормативна граматика српскога језика- ијекавског изговора“ аутора Предрага Пипера и Ивана Клајна.

Настави са читањем „Српски језик и језичка политика(снимак) Представљена Нормативна граматика српског језика ијекавског изговора“

ЋЕРАЊЕ ЋИРИЛИЦЕ 3

ЋЕРАЊЕ ЋИРИЛИЦЕ  3

У Србији се у вријеме вуковарског хрватског антићириличног пира повампирила југословенска језичка политика. Појачано је потискивање ћириличног писма упркос одредби о ћириличном писму у новом Уставу Србије – као писму српског језика. Југословенском језичком праксом ударнички се наставља поравна- вање српске православне хиљадугодишње ћирличне писмености са хибридном хрватскским латиницом. Протекле три године уклоњене су табле ћириличних натписа улица у Београду, које су преживјеле педесет година југословенског комунизма, а постављене “двоазбучне“ ћириличо – латиничне. Такође, одбачено је неколико предлога закона о заштити ћириличног писам. Градска власт Новог Сада јануара 2013. је одбиле предлог Демократске странке Србије да ћирилица буде званично писмо у употреби у органима градске управе и Покрајине. Исте године су предсједник Скупштине града Чачка и владајућа већина у скупштини града одбили предлог одборничке групе Двери да скупштина града донесе законске мјера за заштиту ћирилице.

Настави са читањем „ЋЕРАЊЕ ЋИРИЛИЦЕ 3“

Ћерање ћирлице – југословенска језичка политика

 

vukovar_cirilica_afp_main_1Одбор за просвјету, науку и културу Црне Горе 16. априла ове године одбио је предлог закона о заштити ћириличног писма. ,,Сматрамо да би било супротно Уставном одређењу да се законом заштита и употреба само једног писма. Сматрамо да предлог закона о заштити ћириличног писма не треба прихватити. Наведено мишљење је било на сједници Владе, и Влада се сагласила са предложеним мишљењем које смо доставили“ , изјавио је на сједници главног скуштинског одбора секретар Министарства просвјете. Настави са читањем „Ћерање ћирлице – југословенска језичка политика“

ПИШИ КАО ШТО ЗБОРИШ

pravopis-cg После дугогодишње расправе црногорских лингвиста око стандардизације новоиме – нованог “црногорског“ језика, присталица јотоване и нејотоване варијанте, правописа са тридесетдва и тридесетједним словом, дошло је до непомирљивог сукоба, Савјет за станда – рдизацију црногорског језика се расформирао, а прошле године се и институционално поди- јелио. У Краљевском позоришту ,,Зетски дом“на Цетињу је септембра ово године свечано обиље- жен почетак рада Факултета за црногорски језик и књижевност, основаног одлуком Владе Црне Горе. На новом факултету ће се изводити студијски програм заговорника јотоване варијанте и присталица правописа са 32 слова, и нове гране славистике – Монтенегристике. Настави са читањем „ПИШИ КАО ШТО ЗБОРИШ“

Стогодишњица југословенског вишеименовања српског језика (1)

 

Ове године се навршило сто година од почетка Првог свјетског рата, до тада највећих ратних разарaња и револуционарних преврата у свијету, али, и стогоди- шњица првог на свијету својевољног преименовања и вишеименовања властитог језика од стране Владе и Краља једног народа. Навршава се стогодишњица југословенског преименовања, двоименовања и тро- именовања српског језика, стогодишњица почетка, на највишем државном културном и политичком нивоу, спровођења југословенског језичког нововавилонског пројекта. Стогодишњица југословенске језичке политике је и годишњица формирања Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца, званичног уставног увођењем српско-хрватско-словенсчког језика као заједничког језика једног троименог народа.

Настави са читањем „Стогодишњица југословенског вишеименовања српског језика (1)“

Владимир Меденица: Смисао слова и несавршеност савремене српске ћирилице

 

2012-09-04_2

Данас је српски језик нападнут са свих страна, али највише од нас самих. Ако је српски језик нападнут, онда издаја долази и од нас Срба. На делу је потпуна латинизација српског писма, али како је до тога дошло. Величана је у време комунизма једна језичка догма, а која је као ишла на руку српској ћирилици, да је нешто савршено постигнуто у реформи српског језика, да је нађен један знак за један глас. Онда су комунисти, ми Срби, славили, погордили се како смо ми једини на свету који имамо тридесет знакова за тридесет слова. Нико се није тада упитао шта ми то уствари радимо, шта ми то славимо. Откуд одједанпут ми Срби најпаметнији, Србија изнад Исток и Запада? Како то баш у комунизму, који је радио зна се за кога, и за шта; пре свега на разрођавању, разрођавању завичаја, породице, саборности, заједнице, српског православља; како да баш тада та догма почиње да цвета и да расте у идеал? Одакле само тридесет гласова у српском језику? Како то да тридесет гласова покрива све дијалекте и све говоре српског језика?

Тада почињемо да се гордимо што у језику имамо само тридесет гласова. И шта нам се догодило због наше гордости? Чега смо се заправо одрекли?

Настави са читањем „Владимир Меденица: Смисао слова и несавршеност савремене српске ћирилице“

Владика и владар Косовског завјета

 

Petar-II-Petrovic-Njegos-Razglednica_slika_O_313365 Ове године се навршава двјеста година од рођења Петра II Петровића Његоша, владике и владара црногорског и брдског, пјесника и пустињака цетињског, прометеја ловћенског и завјетника косовског. У отаџбини и расијању Српска православна црква и српска културна удружења обиљежавају двјестогодишњицу владичиног рођења, као помен на личност и дјело Његошевог пјесничко-завјетног дјела. У протеклих стопедесет година Његошево књижевно дјело се уздигло до култног узора за све православне Србе ,,како треба с бесмртношћу зборит“, али и како ,, да бранимо образ отачаства“, и у одбрани отачаства како ,,да чистимо земљу од некрсти’’. У доношењу судбоносних политичких одлука, српски црквени и државни поглавари су Његошево књижевно дјело цитирали као библијски текст, као правило вјере православне и политике православног духа. У Његошевим стиховима су тражена образложења политичких поступака, али и одговори на нова духовна и политичких питања. Настави са читањем „Владика и владар Косовског завјета“

Прилагођавање Горског вијенца новоцрногорском правопису

 

znaci-gorski-vijenac-zemun-izdanje5 У Црној Гори  се догодило оно што нико није очекивао и није могао предвидјети, а поготову православни вјерници и Српска православна црква – што нико од православних Срба, без обзира на политичко опредјељење, није могао претпоставити. После петнаест година програмских патријских напада од стране званичне културне политике актуелне власти, негирања, одрицања, политичког осуђивања, покушаја прекомпоновања, до предлога избацивања из лектире, најпознатије и најчитаније дјело владике Петра II Петровића Његоша ,,Горски вијенац“ је прилагођено новоцрногорском правопису и објављено на новоименованом језику и писму – што значи, претпостављамо, и прихваћено од званичне културне политике као национално културно и књижевно наслеђе. Први примјерци новоцрногорског издања ,,Горског вијенца“, су изашли из штампе.

Настави са читањем „Прилагођавање Горског вијенца новоцрногорском правопису“