Узроци проглашавања и признавања црногорског језика

 

Поводом евроатлантског додјељивања Црној Гори међународног кода за црногорски језик у оквиру ИСО међународног стандарда. 

СРПСКИ  ЈЕЗИК У ЦРНОЈ ГОРИ ПРИЈЕ И ПОСЛИЈЕ ЈУГОСЛАВИЈЕ

Питање српског језика у Црној Гори данас је политичко питање у оноликој  мјери колико је то било и прије сто година у успостављању југословенске језичке политике Краљевине Срба, Хрвата и Словенеца, касније Краљевине Југославије `троименог језика и народа`. Историчарима и филолозима је познато да југословенски језички пројекат нема историјског полазишта у историји Црне Горе до формирања Југославије. И у стогодишњем периоду Југославије, када је српски језик званично био заведен називом `српско – хрватски`, у Црној Гори је у народу именован српским језиком. Прије присаједињења Краљевине Црне Горе Краљевини Срба, Хрвата и Словенаца службени језик у Црној Гори је био српски, а писмо ћирилица.

Настави са читањем „Узроци проглашавања и признавања црногорског језика“

Меша Селимовић о супротности Његошевог и Вуковог језика

 

О Његошевом и Вуковом језику као о два различита и супротна језичка и духовна правца писао је и Меша Селимовић у својој  студији „За и против Вука“.  И као академик, добитник Његошеве награде, признати књижевник и књижевни критичар, лингвиста, филозоф, партизански првоборац, Меша Селимовић је тешко у времену владавине комунистичке културне политике објавио своју лингвистичку студију. Комунистичка књижевна и југословенска језичка политика је Караџићеву револуционарну реформу језика и правописа била уздигнута до класног култа, програмског партијског курса класне борбе и побједе `народног` говора над „наметнутим вјештачким“ језиком и писмом племства и свештенства. Селимовић се у студији супроставио стратегији такве књижевне језичке политике, указујући и подсјећајући на ставове српских најзначајних књижевника, лингвиста и православних достојника супростављене аустрославистичкој југословенској реформи српског књижевног језика и правописа.

Настави са читањем „Меша Селимовић о супротности Његошевог и Вуковог језика“

Парада и прослава `пинк` повијести и перверзије

 

Данас су у Србији на највишем политичком нивоу, симболички истовремно, прослављени и про-мовисани симболи раскида са српским православним и патријахалним предањем, православном писменошћу и књижевним језиком, патријархалним и породичним моралом – Вуков сабор` у Тршићу и парада хомосексуализма у центру главног града. Креације колонијалне културне политике: Караџићева реформа српског језика и правописа – као револуционарни раскид са континуитетом православне писмености и књижевности, са јединственим писмом православних народа – првенствено руским писмом и језиком; и парада промоције неприродних перверзних полних односа, као симбол раскида са православним породичним моралом и начином друштвеног живота, али, као и Краџићева реформа, и супростављања важећим законима Руске федерације и цркве о забрани парада промовисања хомосексуализма у наредних сто година.

Настави са читањем „Парада и прослава `пинк` повијести и перверзије“

Писмо Књаза Милоша Владики Његошу против „вуковске секте“

 

Писмо које подсјећа на став српске православне културне политике Књажевине Сербије према аустрославистичкој реформи српског језика и правописа.

Књаз Милош Обреновић, владар полувазалног балканског Књажества Сeрбија ( Княжество Сербiя) које се ослобађало од османске окупације и вазалства, у којем је живјела тек трећина српског народа, док је са друге стране Дрине српски народ у Босни и Херцеговини, Крајини и Војводини био под аустроугарском окупацијом и римокатоличком унијатском мисијом, одлучно се одупирао римокатоличком прозелитизму и револуционарној пропаганди у границама Књажества. Књаз је спречавао покушаје да аустроугарска колонијална културна политика наметне школству и културним установама Књажества аустрославистички програм југословенске језичке политике. У повјесном и програмском контексту католичког прозелитизма аустрославистички програм колонизовања српског језика био је прозелитска пракса унијатске мисије у Далмацији – примјена простог правописа (гласовног) и `дијалекатског` књижевног језика као средстава брзе унијатске мисије и пропаганде. Југословенски правописни програм је био средство раскидања са српским предањем православног правописа и књижевног језика, а тиме и одвајања српског правописа од система и семантике ћириличне писмености православних народа. Реформисани српски правопис југословенског језичког програма представљао је унапређени модел прозелитског правописа унијатске мисије (српски `ћирилични` фонетски правопис прилагођен латиничној варијанти фонетског правописа покатоличене словенске заједнице у Загребу и дјеловима Далмације; прилагођен редукованом фонетском фонду новог књижевног језика кодификованом на основи простог дијалекта).

Настави са читањем „Писмо Књаза Милоша Владики Његошу против „вуковске секте““

Даничићево двоименовање српског језика и противљење Лаза Костића

 

Поводом `Декларације о заједничком језику`, четири невладине организације из четири бивше републике СФРЈ, југословенског језичког програма вишеименовања српског језика.

Прво двоименовање и вишеименовање српског језика, давањем лингвистичког легитимитета двоимановању и преименовању српског језика у „хрватски или српски“ у аустрославистичком пројекту југословенског језичког програма, са српске стране као носиоца националног историјског права и српске званичне филологије, извршио је и озваничио филолог Ђура Даничић – професор Велике школе у Београду.  Покровитељ југословенског покрета и Југословенске академије знаности и умјетности у Загребу у Аустрији био бискуп Јосип Јурај Штросмајер. Бискуп Јосип је позвао Даничића у Загреб да ради у Југословенској академији и допринесе изради пројекта и спровођењу програма југословенске језичке политике. Даничић се одазавао позиву 1867. године и преселио се у Загреб гдје је постављен за секретара Југословенске академије знаности и првог уредника Рјечника  хрватског или српског језика ЈАЗУ. Предсједник Југословенске академије је био фратар и филолог Фрањо Рачки.

Настави са читањем „Даничићево двоименовање српског језика и противљење Лаза Костића“

Зашто је хришћански појам „Логос“ погрешно преводити као „Ријеч“ – Свети Василије Велики о ријечи „У почетку бјеше Слово“ 

 

У Житију Светог Ћирила пише да је Константин, у монаштву наречени Кирило, отишао на молитву и после молитве, богонадахнут, поче писање превода Светог Јеванђеља на словенски језик. „Философ онда отиде и по свом старом начину ода се молитви заједно са својим сарадницима и ускоро му се јави Бог, који увијек послуша молитву слугу својих. И тада састави слова и поче писати јеванђелску бесједу: „У почетку бјеше Слово, и Слово бјеше у Бога, и Бог бјеше Слово, и остало.“ У Константиновом житију пише да су прве ријечи којима је започео превод Јеванђеља на словенски језик биле: „Искони би Слово“ – „У почетку бјеше Слово“, како је Свети Ћирило са грчког превео почетак Јеванђеља Светог апостола Јована Богослова.

Настави са читањем „Зашто је хришћански појам „Логос“ погрешно преводити као „Ријеч“ – Свети Василије Велики о ријечи „У почетку бјеше Слово“ „

Представљена Нормативна граматика српског језика ијекавског изговора (снимак)

 

Normativna-gramatika-srpskog-jezika-53632Данас је на Међународном Октобарском сајму књига у Београду одржана трибина о  очувању српског језика и језичкој политици „Српски језик и језичка политика“. Од чега зависи очување српског језика и зашто је то један од битних задатака наших културних дјелатника говорили су представници Матице српске и Републике српске: академик проф. др Предаг Пипер, Млађен Цицовић, проф. др Срето Танасић, проф.др Мато Пижурица и проф. др Драган Станић. Разговор је водио уредник програма Сајма књига др Драган Хамовић. На трибини су промовисане двије нове књиге Матице српске „Правопис српскога језика“ и „Нормативна граматика српскога језика- ијекавског изговора“ аутора Предрага Пипера и Ивана Клајна.

Настави са читањем „Представљена Нормативна граматика српског језика ијекавског изговора (снимак)“

ЋЕРАЊЕ ЋИРИЛИЦЕ 3

ЋЕРАЊЕ ЋИРИЛИЦЕ  3

У Србији се у вријеме вуковарског хрватског антићириличног пира повампирила југословенска језичка политика. Појачано је потискивање ћириличног писма упркос одредби о ћириличном писму у новом Уставу Србије – као примарном писму српског језика. Југословенском језичком праксом у Србији се наставља поравнавање српске православне хиљадугодишње ћирличне писмености са хибридном хрватскском латиничном. Протекле три године уклоњене су табле ћириличних натписа улица у Београду, које су преживјеле педесет година југословенског комунизма, а постављене “двоазбучне“ ћирилично – латиничне. Такође, одбачено је неколико предлога закона о заштити ћириличног писма. Градска власт Новог Сада јануара 2013. је одбиле предлог Демократске странке Србије да ћирилица буде званично писмо у употреби у органима градске управе и Покрајине. Исте године су предсједник Скупштине града Чачка и владајућа већина у скупштини града одбили предлог одборничке групе Двери да скупштина града донесе законске мјере за заштиту ћирилице.

Настави са читањем „ЋЕРАЊЕ ЋИРИЛИЦЕ 3“

Ћерање ћирилице – југословенска језичка политика

 

vukovar_cirilica_afp_main_1Одбор за просвјету, науку и културу Црне Горе 16. априла ове године одбио је Предлог закона о заштити ћириличног писма – ,,Сматрамо да би било супротно Уставном одређењу да се законом заштита и употреба само једног писма. Сматрамо да предлог закона о заштити ћириличног писма не треба прихватити. Наведено мишљење је било на сједници Владе, и Влада се сагласила са предложеним мишљењем које смо доставили“ , изјавио је на сједници главног скуштинског одбора секретар Министарства просвјете. Настави са читањем „Ћерање ћирилице – југословенска језичка политика“

ПИШИ КАО ШТО ЗБОРИШ

 

pravopis-cg

После дугогодишње расправе црногорских лингвиста око стандардизације новоименованог “црногорског“ језика, присталица јотоване и нејотоване варијанте, правописа са тридесетдва и тридесетједним словом, дошло је до непомирљивог сукоба. Савјет за стандардизацију црногорског језика се расформирао, а прошле године се и институционално подијелио. Септембра ово године у Краљевском позоришту ,,Зетски дом“на Цетињу свечано је обиљежен почетак рада Факултета за црногорски језик и књижевност, основаног одлуком Владе Црне Горе. На новом факултету ће се изводити студијски програм заговорника јотоване варијанте и присталица правописа са 32 слова, и нове гране славистике – Монтенегристике.

Настави са читањем „ПИШИ КАО ШТО ЗБОРИШ“

Стогодишњица југословенског вишеименовања српског језика (1)

 

Ове године се навршило сто година од почетка Првог свјетског рата, до тада највећих ратних разарaња и револуционарних преврата у свијету, али, и стогоди- шњица првог на свијету својевољног преименовања и вишеименовања властитог језика од стране Владе и Краља једног народа. Навршава се стогодишњица југословенског преименовања, двоименовања и тро- именовања српског језика, стогодишњица почетка, на највишем државном културном и политичком нивоу, спровођења југословенског језичког нововавилонског пројекта. Стогодишњица југословенске језичке политике је и годишњица формирања Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца, званичног уставног увођењем српско-хрватско-словенсчког језика као заједничког језика једног троименог народа.

Настави са читањем „Стогодишњица југословенског вишеименовања српског језика (1)“