Пјевање уз гусле уписано у Унескову листу као културно наслеђа српског народа – политика културе идентитета или …

 

Фото: Владимир Дробњак

Пјевање уз гусле као дио нематеријалног културног наслеђа Србије уписано је на Унескову Репрезентативну листу нематеријалног културног наслеђа човјечанства. Одлуку о упису гуслања одлучио је, 29. новембра, Унесков Међувладин комитет за очување нематеријалног културног наслеђа, на свом 13. редовном засиједању које се одржава на Маурицијусу.

Настави са читањем „Пјевање уз гусле уписано у Унескову листу као културно наслеђа српског народа – политика културе идентитета или …“

На данашњи дан рођен Симо Матавуљ „Пилипенда“ – приповијест

 

 

На данашњи дан 1852. године у Шибенику  рођен је Симо Матавуљ, у старој српској шибе -ничкој породици. У Шибенику је завршио основну школу и нижу гимназију на италијанском и српском језику, а затим је отишао у Mанастир Крупу гдје је провео четири године као манастирски ђак, под покровитељством свога стрица који је био старешина манастира. Наставио је школо- вање и завршио Учитељску школу у Задру. Радио је као учитељ у далматинским селима и био наставник гимназије и инспе ктор школа на Цетињу, пошто су га протјерале аустријске власти због учешћа у Бокељском устанкау. Потом се преселио у Краљевину Србију 1887. године, прво у Зајечар, а затим у Београд, гдје је био наставник у гимназији и чиновник Пресбироа. Симо Матавуљ је био  предсједник струковног удружења књижевника. Члан Српске краљевске академије постао је 1904. године. Преминуо је четири године касније, у педесетпетој години живота у Београду, гдје је и сахрањен на Новом гробљу.

Настави са читањем „На данашњи дан рођен Симо Матавуљ „Пилипенда“ – приповијест“

Владимир Меденица: Повратак завичају – Сеобе Милоша Црњанског

hqdefault

 

 

 

 

Настави са читањем „Владимир Меденица: Повратак завичају – Сеобе Милоша Црњанског“

На данашњи дан рођен Јован Дучић

На данашњи дан 17. фебруар 1871. године рођен је у Требињу српски дипломата и писац Јован Дучић. Завршио је учитељску школу у Сомбору и радио као учитељ у српским шко-  лама у Босни и Херцеговини, а потом студи -рао Правни факултет у Женеви и Паризу. Првом збирком пјесама ,,Пјесме“ (1901) пред- ставио се као лиричар, али, због патриотских пјесама Дучић је био под истрагом аустро-мађарских власти. У мају 1894. годинев ласти га протерује из града Бјељине. После прогон- ства није могао наћи учитељску дравну службу и запошљава се у манастирској школи у Житомислићу.

Настави са читањем „На данашњи дан рођен Јован Дучић“

На данашњи дан рођен Симо Матавуљ (Пилипенда – приповијест)

На данашњи дан 1852. године у Шибе -нику  рођен је Симо Матавуљ, у старој српској шибеничкој породици. У Шибе нику је завршио основну школу и нижу гимназију на италијан – ском и српском језику, а затим је отишао у Mанастир Крупу гдје је провео четири године као манастирски ђак, под покровитељством свога стрица који је био старешина мана -стира. Наставио је школовање и завршио Учитељску школу у Задру. Радио је као учитељ у далматинским селима и био наставник гимназије и инспектор школа на Цетињу, пошто су га протјерале аустријске власти због учешћа у Бокељском устанкау. Потом се преселио у Краљевину Србију 1887. године, прво у Зајечар, а затим у Београд, гдје је био наставник у гимназији. Симо Матавуљ је био  предсједник струковног удружења књижевника. Члан Српске краљевске академије постао је 1904.године.Преминуо је четири године касније, у педесетпетој години живота у Београду, гдје је и сахрањен на Новом гробљу.

Настави са читањем „На данашњи дан рођен Симо Матавуљ (Пилипенда – приповијест)“

Владика Николај o Југославији

 

,,Грешили смо, и испаштали смо. Увредили смо Господа Бога, кажње- ни смо.  Укаљали смо се сваким неваљалством, опрали смо се крвљу и сузама. Погазили смо све што је прецима било свето, зато смо били погажени. Имали смо школу без вере, политику без поштења, војску без родољубља, државу без Божјег благослова. Отуда нам пропаст и школе,и политике,и војске,и државе. Двадесет година патили смо се да не будемо своји, зато су нас туђинци поклопили својим мраком. Двадесет година ругања прецима, што су се приволели царству небескоме, због тога губавог нам царства земаљског губитак. Каквом смо мером мерили Бога и своје претке,тако нам је одмерено.

Настави са читањем „Владика Николај o Југославији“

Стогодишњица самоукидања Црне Горе и Србије

 

Што се у вавилонском вртлогу Великог рата догодило са православним краљевинама Србијом и Црном Гором?

zid-423

Ове године се навршило сто година од почетка Великог рата, највећих војних сукоба, страдања и разарања у дотадашњој историји, који је промијенио мапу свијета, граница и друштвена уређења многих држава, али ове године се навршила и стогодишњица јединствених југословенских јубилеја српске историје. Међу свим народима и државама свијета који су прије или коначно послије Великог рата формирали државе, обновили монархије или успоставили републике, једна је сама себе укинула, као монархију и републику, државу и народност, своје име и грб. Наиме, навршило се сто година од самукидања православне краљевине Србије, а формирања вишерелигиозног и вишенационалног државног пројекта КСХС, касније Краљевине Југославије.

Настави са читањем „Стогодишњица самоукидања Црне Горе и Србије“

Стогодишњица ослобађања и одрицања

 

Ове године се навршава стогодишњица Балканских ратова,ослобођења Косова и Метохије, Старе Србије и Скадра, ослобађања отачаства од петвјковне отома- нске окупације и  ропства. Али, ове године се навршила и стогодишњица српског одрицања од Косова и Метохије, Скадра и Старе Србије, Косовског завјета и Источног православног опредјељења, од културе и политике православног духа. Наиме, навршила се стогодишњица југословенског опредјељења, сто година политике ванправославног, вансрпског,  ванкосовског, ванисторијског, југословенског нововавилонског пројекта.  Kосовско-православна стогодишњица је обиљежене на начин својствен савременој Србији, комеморативно, присјећањем као на прошло и мртво. а о будућности је говорено као о југословенској и евроатланској, са вјером у европске идеја и вриједности, евроамеричку етику и економију. Настави са читањем „Стогодишњица ослобађања и одрицања“

Његошево писмо против Доситеја `подлог оруђа` против православља

 

Писмо Владике Петра II Петровића Његоша Књазу Милошу Обреновићу против бившег калуђера Димитрија Обрадовића, у монаштву нареченог Доситеја, поводом штампања Досите јевих књига у Књажевини Србији, приказ је Доситејеве дјелатности након напуштања монашког чина и завјета. Доситејевог ангажмана у ате- истичкој и политичкој противправо – славној пропаганди. Писмо свједочи став владике Петра II Његоша о идео- логији просветитељског позитивизма и рационализма, промовисаној у Европи деветнаестог вијека.

Писмо владике Петра II Његоша против дјела Доситеја Обрадовића

„Има неколико данах да се бавим овдје у Тријесту чекајући прилике отправити се у Црну Гору и баш на два-три дни пријед мојега одласка допадну ми одне- куд у руке сочиненија покојнога Обра – довича, препечатана у типографији Ваше Свјетлости. Ја сам се тому веома удивио и зачудио како се допустило то у Вашу типографију препечатат, у типо – графију из које су дужни источници слатки и питателни у народ правосла – вни истјецати, а не горки и отровни (сва истицања наша–Д.П.и М.Б.).

Настави са читањем „Његошево писмо против Доситеја `подлог оруђа` против православља“

Владика и владар Косовског завјета

 

Petar-II-Petrovic-Njegos-Razglednica_slika_O_313365 Ове године се навршава двјеста година од рођења Петра II Петровића Његоша, владике и владара црногорског и брдског, пјесника и пустињака цетињског, прометеја ловћенског и завјетника косовског. У отаџбини и расијању Српска православна црква и српска културна удружења обиљежавају двјестогодишњицу владичиног рођења, као помен на личност и дјело Његошевог пјесничко-завјетног дјела. У протеклих стопедесет година Његошево књижевно дјело се уздигло до култног узора за све православне Србе ,,како треба с бесмртношћу зборит“, али и како ,, да бранимо образ отачаства“, и у одбрани отачаства како ,,да чистимо земљу од некрсти’’. У доношењу судбоносних политичких одлука, српски црквени и државни поглавари су Његошево књижевно дјело цитирали као библијски текст, као правило вјере православне и политике православног духа. У Његошевим стиховима су тражена образложења политичких поступака, али и одговори на нова духовна и политичких питања. Настави са читањем „Владика и владар Косовског завјета“