Писмо Књаза Милоша Владики Његошу против `вуковске` секте

Милош Обреновић, Књаз полувазалне балканске Кнежевине која се ослобађала од османске окупације, док је са друге стране Дрине и у Војводини српски народ био под притиском аустроугарског колонијализма и унијатизма, одлучно се одупирао пропага- нди и намјерама прозелитизма и револуци- онарних покрета да школству и културним установама Књажевине Србије наметну  реформисано `југословенско` писмо. Књаз Милош је издавао више указа о забрани уношења у Књажевину књига и употребе унијатског,Копитар-Краџићевог комбинованог правописа; савјетујући се са митрополитом Стефаном Стратимировићем, Владиком Петром Петровићем Његошем и српским националним и културним дјелатницима. Најзначајнији закон забране `хуле против божества и правитељства`,и `да се не штампају књиге правописом Караџића Вука`, који је Кнез Милош установио су Правила о цензурисању, објављеном 1832.године 22 децембра у Књажевској српској канцеларији у Крагујевцу.

Настави са читањем „Писмо Књаза Милоша Владики Његошу против `вуковске` секте“

Даничићево двоименовање српског____ језика и противљење Лаза Костића

(поводом промовисања `Декларације о заједничком језику`)

Прво `двоименовање` српског језика, давањем лингвистичког легитимитета двоимановању и преименовању српског језика у `хрватски или српски` или `српски или хрватски`, са српске стране као носиоца националног културно-историјског права је извршио и `озваничио` филолог Ђурo Даничић, у свом најзначајнијем дjелу ,,Рјечник хрватскога или српскога језика“.  Даничић је претходно у филолошким радовима користио за српски језик дводјелну ознаку `хрватски или српски`, као у раду ,,Корјени  с ријечима од њих посталијем у хрватском или српском језику`, поводом којег је Лазо Костић писао да је Даничић `први књижевник и филолог, не на словенском југу, већ и у свету, који је назвао језик што га говори и пише хрватским или српским`.

Настави са читањем „Даничићево двоименовање српског____ језика и противљење Лаза Костића“

Владимир Меденица: Повратак завичају – Сеобе Милоша Црњанског

hqdefault

 

 

 

 

Настави са читањем „Владимир Меденица: Повратак завичају – Сеобе Милоша Црњанског“

На данашњи дан је рођен Јован Дучић

На данашњи дан 1871. године рођен је српски писац и дипломата Јован Дучић, члан Српске краљевске академије. (Требиње, 17. фебруар 1871 — Гери, Индијана, САД, 7. април 1943). Завршио је учитељску школу у Сомбору и био учитељ у српским школама у Босни и Херцеговини, после чега је студирао права у Женеви и Паризу.

Већ првом пјесничком збирком ,,Пјесме“ (1901) представио се као надахнут лиричар обузет темама љубави и смрти. Због патриотских пјесама Дучић бива стављен под истрагу аустроугарских власти, а затим, у мају 1894. године, власти га протерују из града Бјељине. Одмах након прогонства, пошто није могао наћи учитељску службу готово нигдје, па се запошљава у манастирској школи у Житомислићу.

Настави са читањем „На данашњи дан је рођен Јован Дучић“

Српски језик и језичка политика(снимак) Представљена Нормативна граматика српског језика ијекавског изговора

Српски језик и језичка политика

Normativna-gramatika-srpskog-jezika-53632Данас је на Међународном београдском сајму књига одржана значајна трибина о начинима очувања српског језика и језичкој политици. Од чега зависи очување српског језика и зашто је то један од битних задатака наших културних делатника, говорили су представници Матице српске и Републике српске: проф. др Предаг Пипер, Млађен Цицовић, проф. др Срето Танасић, проф.др Мато Пижурица и проф. др Драган Станић, а дискусију је модерирао уредник програма Сајма књига др Драган Хамовић. На трибини су промовисане двије нове књиге Матице српске, а то су „Правопис српскога језика“ и „Нормативна граматика српскога језика“ у ијекавском издању аутора Предрага Пипера и Ивана Клајна.

Настави са читањем „Српски језик и језичка политика(снимак) Представљена Нормативна граматика српског језика ијекавског изговора“

На данашњи дан рођен Симо Матавуљ (Пилипенда – приповијест)

Simo_Matavulj1На данашњи дан 1852. године у Шибенику је рођен Симо Матавуљ, у старој српско шибеничкој породици. Ту је завршио основну школу на италијанском и српском језику, као и нижу гимназију, а затим је отишао у Mанастир Крупу и ту провео четири године као манастирски ђак, под будним оком свога стрица који је био старешина овог манастира. Наставио је школовање и завршио Учитељску школу у Задру. Радио је као учитељ у далматинским селима и био наставник гимназије и инспектор школа на Цетињу, гдје је отишао после Бокељског устанка, када су га због учествовања у њему протјерале аустријске власти.

Настави са читањем „На данашњи дан рођен Симо Матавуљ (Пилипенда – приповијест)“

Ћерање ћирлице или југословенска језичка политика

vukovar_cirilica_afp_main_1Одбор за просвјету, науку и културу Црне Горе je шеснаестог априла ове године одбио предлог закона о заштити ћириличног писма. ,,Сматрамо да би било супротно Уставном одређењу да се законом заштита и употреба само једног писма. Сматрамо да предлог закона о заштити ћириличног писма не треба прихватити. Наведено мишљење је било на сједници Владе, и Влада се сагласила са предложеним мишљењем које смо доставили“ , изјавио је на главном одбору секретар Министарства просвјете. Настави са читањем „Ћерање ћирлице или југословенска језичка политика“

ПИШИ КАО ШТО ЗБОРИШ

pravopis-cg После дугогодишње расправе црногорских лингвиста око стандардизације новоименованог “црногорског“ језика, присталица јотоване и нејотоване варијанте, правописа са тридесетдва и тридесетједним словом,дошло је до непомир- љивог сукоба. Савјет за стандардизацију црногорског језика се расформирао, а прошле године се званично и институционално раздвоио. Наиме, у Краљевском позоришту ,,Зетски дом“ на Цетињу је септенбра прошле године свечано обиљежен почетак рада Факултета за црногорски језик и књижевност на Цетињу, основаног одлуком Владе Црне Горе. На новом факултету ће се изводити студијски програм заговорника јотоване варијанте и присталица правописа са 32 слова, и нове гране славистике – Монтенегристике. Настави са читањем „ПИШИ КАО ШТО ЗБОРИШ“

Владимир Меденица:Смисао православног правописа и несавршеност савремене српске ћирилице(снимак)

2012-09-04_2Данас је српски језик нападнут са свих страна, али највише од нас самих. Ако је српски језик нападнут, онда издаја долази и од нас Срба. На делу је потпуна латинизација српског писма, али како је до тога дошло. Величана је у време комунизма једна језичка догма, а која је као ишла на руку српској ћирилици, да је нешто савршено постигнуто у реформи српског језика, да је нађен један знак за један глас.

Онда су комунисти, ми Срби, славили, погордили се како смо ми једини на свету који имамо тридесет знакова за тридесет слова. Нико се није тада упитао шта ми то уствари радимо, шта ми то славимо. Откуд одједанпут ми Срби најпаметнији, Србија изнад Исток и Запада? Како то баш у комунизму, који је радио зна се за кога, и за шта; пре свега на разрођавању, разрођавању завичаја, породице, саборности, заједнице, српског православља; како да баш тада та догма почиње да цвета и да расте у идеал? Одакле само тридесет гласова у српском језику? Како то да тридесет гласова покрива све дијалекте и све говоре српског језика?

Тада почињемо да се гордимо што у језику имамо само тридесет гласова. И шта нам се догодило због наше гордости? Чега смо се заправо одрекли?

Настави са читањем „Владимир Меденица:Смисао православног правописа и несавршеност савремене српске ћирилице(снимак)“