Меша Селимовић о супротности _______ Његошевог и Вуковог језика

О Његошевом и Вуковом језику као о два различита и супротна језичка и духовна правца писао је и Меша Селимовић у својој студији `За и против Вука`.У времену кому- нистичке и југословенске језичке политике Караџићева револуција језика и правописа је уздигнута до култа, програмског партијског курса класне борбе и побједе `народног` говора над језиком и писмом право – славног племства и свештенства, ослобођања народног језика од `вјештачког` речника грађанског сталежа и аристократије. Меша Селимовић, академик, добитник Његошеве награде, романописац, књижевни критичар, лингвиста, филозоф, партизански првоборац, тешко је успио да у комунистичком времену објави своју студију ,,За и против Вука“ .

Настави са читањем „Меша Селимовић о супротности _______ Његошевог и Вуковог језика“

Писмо Књаза Милоша Владики Његошу против `вуковске` секте

Милош Обреновић, Књаз полувазалне балканске Кнежевине која се ослобађала од османске окупације, док је са друге стране Дрине и у Војводини српски народ био под притиском аустроугарског колонијализма и унијатизма, одлучно се одупирао пропага- нди и намјерама прозелитизма и револуци- онарних покрета да школству и културним установама Књажевине Србије наметну  реформисано `југословенско` писмо. Књаз Милош је издавао више указа о забрани уношења у Књажевину књига и употребе унијатског,Копитар-Краџићевог комбинованог правописа; савјетујући се са митрополитом Стефаном Стратимировићем, Владиком Петром Петровићем Његошем и српским националним и културним дјелатницима. Најзначајнији закон забране `хуле против божества и правитељства`,и `да се не штампају књиге правописом Караџића Вука`, који је Кнез Милош установио су Правила о цензурисању, објављеном 1832.године 22 децембра у Књажевској српској канцеларији у Крагујевцу.

Настави са читањем „Писмо Књаза Милоша Владики Његошу против `вуковске` секте“

Даничићево двоименовање српског____ језика и противљење Лаза Костића

Поводом `Декларације о заједничком језику`, четири невладине организације из четири бивше републике СФРЈ, у југословенском језичком програму вишеименовања српског језика.

Прво двоименовање и вишеименовање српског језика, давање лингвистичког легитимитета преименовању и двоимановању српског језика у „хрватски или српски`, са српске стране као носиоца националног историјског права и српских званичних филолога,, извршио је и озваничио филолог Ђура Даничић професора Велике школе у Београду, својим најзначајнијим дjелом ,,Рјечник хрватскога или српскога језика“  Даничић је ријечник радио за Југословенску академију знаности и умјетности у Загребу – касније Хрватска акдемија знаности и умјетности –ХАЗУ. Даничић је претходно писао `научна` образложења о релативности назива српског народа и језика, као српског или хрватског према избору између два имена једног народа (`Разлике између језика српског или хрватског` – Гласник Друштва српске словесности,Београд 1857.г.). У филолошким радовима Данаичић је користио за српски језик дводјелну ознаку `српски или хрватски`, као у раду ,,Корјени  с ријечима од њих посталијем у хрватском или српском језику`(издала Југословенска акадаемија знаности 1877.г.Ст.180.),  поводом чега је Лазо Костић писао да је Даничић „први књижевник и филолог, не на словенском југу, већ и у свету, који је назвао језик што га говори и пише `хрватским или српским„.

Настави са читањем „Даничићево двоименовање српског____ језика и противљење Лаза Костића“

Владимир Меденица: Повратак завичају – Сеобе Милоша Црњанског

hqdefault

 

 

 

 

Настави са читањем „Владимир Меденица: Повратак завичају – Сеобе Милоша Црњанског“

На данашњи дан је рођен Јован Дучић

На данашњи дан 1871. године рођен је српски писац и дипломата Јован Дучић, члан Српске краљевске академије. (Требиње, 17. фебруар 1871 — Гери, Индијана, САД, 7. април 1943). Завршио је учитељску школу у Сомбору и био учитељ у српским школама у Босни и Херцеговини, после чега је студирао права у Женеви и Паризу.

Већ првом пјесничком збирком ,,Пјесме“ (1901) представио се као надахнут лиричар обузет темама љубави и смрти. Због патриотских пјесама Дучић бива стављен под истрагу аустроугарских власти, а затим, у мају 1894. године, власти га протерују из града Бјељине. Одмах након прогонства, пошто није могао наћи учитељску службу готово нигдје, па се запошљава у манастирској школи у Житомислићу.

Настави са читањем „На данашњи дан је рођен Јован Дучић“

Српски језик и језичка политика(снимак) Представљена Нормативна граматика српског језика ијекавског изговора

Српски језик и језичка политика

Normativna-gramatika-srpskog-jezika-53632Данас је на Међународном београдском сајму књига одржана значајна трибина о начинима очувања српског језика и језичкој политици. Од чега зависи очување српског језика и зашто је то један од битних задатака наших културних делатника, говорили су представници Матице српске и Републике српске: проф. др Предаг Пипер, Млађен Цицовић, проф. др Срето Танасић, проф.др Мато Пижурица и проф. др Драган Станић, а дискусију је модерирао уредник програма Сајма књига др Драган Хамовић. На трибини су промовисане двије нове књиге Матице српске, а то су „Правопис српскога језика“ и „Нормативна граматика српскога језика“ у ијекавском издању аутора Предрага Пипера и Ивана Клајна.

Настави са читањем „Српски језик и језичка политика(снимак) Представљена Нормативна граматика српског језика ијекавског изговора“

На данашњи дан рођен Симо Матавуљ (Пилипенда – приповијест)

Simo_Matavulj1На данашњи дан 1852. године у Шибенику је рођен Симо Матавуљ, у старој српско шибеничкој породици. Ту је завршио основну школу на италијанском и српском језику, као и нижу гимназију, а затим је отишао у Mанастир Крупу и ту провео четири године као манастирски ђак, под будним оком свога стрица који је био старешина овог манастира. Наставио је школовање и завршио Учитељску школу у Задру. Радио је као учитељ у далматинским селима и био наставник гимназије и инспектор школа на Цетињу, гдје је отишао после Бокељског устанка, када су га због учествовања у њему протјерале аустријске власти.

Настави са читањем „На данашњи дан рођен Симо Матавуљ (Пилипенда – приповијест)“

Ћерање ћирлице или југословенска језичка политика

vukovar_cirilica_afp_main_1Одбор за просвјету, науку и културу Црне Горе je шеснаестог априла ове године одбио предлог закона о заштити ћириличног писма. ,,Сматрамо да би било супротно Уставном одређењу да се законом заштита и употреба само једног писма. Сматрамо да предлог закона о заштити ћириличног писма не треба прихватити. Наведено мишљење је било на сједници Владе, и Влада се сагласила са предложеним мишљењем које смо доставили“ , изјавио је на главном одбору секретар Министарства просвјете. Настави са читањем „Ћерање ћирлице или југословенска језичка политика“

ПИШИ КАО ШТО ЗБОРИШ

pravopis-cg После дугогодишње расправе црногорских лингвиста око стандардизације новоименованог “црногорског“ језика, присталица јотоване и нејотоване варијанте, правописа са тридесетдва и тридесетједним словом, дошло је до непоми- рљивог сукоба, Савјет за стандардизацију црно- горског језика се расформирао, а прошле године се и институционално подијелио. У Краљевском позоришту ,,Зетски дом“на Цетињу је септембра ово године свечано обиљежен почетак рада Факултета за црногорски језик и књижевност, основаног одлуком Владе Црне Горе. На новом факултету ће се изводити студијски програм заговорника јотоване варијанте и присталица правописа са 32 слова, и нове гране славистике – Монтенегристике. Настави са читањем „ПИШИ КАО ШТО ЗБОРИШ“