На данашњи дан рођен Симо Матавуљ „Пилипенда“ – приповијест

 

 

На данашњи дан 1852. године у Шибенику  рођен је Симо Матавуљ, у старој српској шибе -ничкој породици. У Шибенику је завршио основну школу и нижу гимназију на италијанском и српском језику, а затим је отишао у Mанастир Крупу гдје је провео четири године као манастирски ђак, под покровитељством свога стрица који је био старешина манастира. Наставио је школо- вање и завршио Учитељску школу у Задру. Радио је као учитељ у далматинским селима и био наставник гимназије и инспе ктор школа на Цетињу, пошто су га протјерале аустријске власти због учешћа у Бокељском устанкау. Потом се преселио у Краљевину Србију 1887. године, прво у Зајечар, а затим у Београд, гдје је био наставник у гимназији и чиновник Пресбироа. Симо Матавуљ је био  предсједник струковног удружења књижевника. Члан Српске краљевске академије постао је 1904. године. Преминуо је четири године касније, у педесетпетој години живота у Београду, гдје је и сахрањен на Новом гробљу.

Настави са читањем „На данашњи дан рођен Симо Матавуљ „Пилипенда“ – приповијест“

Владимир Меденица: Повратак завичају – Сеобе Милоша Црњанског

hqdefault

 

 

 

 

Настави са читањем „Владимир Меденица: Повратак завичају – Сеобе Милоша Црњанског“

На данашњи дан рођен Јован Дучић

На данашњи дан 17. фебруар 1871. године рођен је у Требињу српски дипломата и писац Јован Дучић. Завршио је учитељску школу у Сомбору и радио као учитељ у српским шко-  лама у Босни и Херцеговини, а потом студи -рао Правни факултет у Женеви и Паризу. Првом збирком пјесама ,,Пјесме“ (1901) пред- ставио се као лиричар, али, због патриотских пјесама Дучић је био под истрагом аустро-мађарских власти. У мају 1894. годинев ласти га протерује из града Бјељине. После прогон- ства није могао наћи учитељску дравну службу и запошљава се у манастирској школи у Житомислићу.

Настави са читањем „На данашњи дан рођен Јован Дучић“

На данашњи дан рођен Симо Матавуљ (Пилипенда – приповијест)

На данашњи дан 1852. године у Шибе -нику  рођен је Симо Матавуљ, у старој српској шибеничкој породици. У Шибе нику је завршио основну школу и нижу гимназију на италијан – ском и српском језику, а затим је отишао у Mанастир Крупу гдје је провео четири године као манастирски ђак, под покровитељством свога стрица који је био старешина мана -стира. Наставио је школовање и завршио Учитељску школу у Задру. Радио је као учитељ у далматинским селима и био наставник гимназије и инспектор школа на Цетињу, пошто су га протјерале аустријске власти због учешћа у Бокељском устанкау. Потом се преселио у Краљевину Србију 1887. године, прво у Зајечар, а затим у Београд, гдје је био наставник у гимназији. Симо Матавуљ је био  предсједник струковног удружења књижевника. Члан Српске краљевске академије постао је 1904.године.Преминуо је четири године касније, у педесетпетој години живота у Београду, гдје је и сахрањен на Новом гробљу.

Настави са читањем „На данашњи дан рођен Симо Матавуљ (Пилипенда – приповијест)“

Владика Николај o Југославији

Грешили смо, и испаштали смо. Увредили смо Господа Бога, кажњени смо.  Укаљали смо се сваким неваљалством, опрали смо се крвљу и сузама. Погазили смо све што је прецима било свето, зато смо били погаже -ни. Имали смо школу без вере, политику без поштења, војску без родољубља, државу без Божјег благослова. Отуда нам пропаст и школе,и политике,и војске,и државе. Дваде- сет година патили смо се да не будемо своји, зато су нас туђинци поклопили својим мра- ком. Двадесет година ругања прецима, што су се приволели царству небескоме, због тога губавог нам царства земаљс- ког губитак.Каквом смо мером мерили Бога и своје претке,тако нам је одмерено.

Настави са читањем „Владика Николај o Југославији“

Стогодишњица самоукидања Црне Горе и Србије

 

zid-423

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

На стогодишњицу Великог рата, највећих војних сукоба, страдања и разарања у дотадашњој историји, који је промијенио мапу свијета, граница и друштвена уређења многих држава, навршила се стогодишњица јединстве- них јубилеја српске историје. Међу свим народима свијета који су прије или коначно после Великог рата формирали државе, одржали монархије или успоставили републике, једна је сама себе укинула, као монархију и републику, државу и народност, своје име и грб. Наиме, навршило се сто година од самукидања двије српске краљевине, Србије и Црне Горе, а формирања вишерелигиозног и вишенационалног државног пројекта КСХС, касније Краљевине Југославије. Настави са читањем „Стогодишњица самоукидања Црне Горе и Србије“

Стогодишњица Првог свјетског рата и свјетске револуције

 

macva-1914

Стогодишњица Првог свјетског рата која се обиљежава ове године, првог рата свјетских размјера, до тада највећих војних сукоба, страдања и разарања у историји човјечанства, уједно се може обиљежавати и као стогодишњица свјетске револуције – највећих револуционарних друштвено-политичких преврата у исторји. Велики рат је био прекретница укупних геополитичких, друштвених и државних односа и уређења у свијету, односно револуционарних преврата свјетских размјера. Настави са читањем „Стогодишњица Првог свјетског рата и свјетске револуције“

Стогодишњица југословенског вишеименовања српског језика (1)

Ове године се навршило сто година од почетка Првог свјетског рата, до тада највећих ратних разарaња и револуционарних преврата у свијету, али, и стогоди- шњица првог на свијету својевољног преименовања и вишеименовања властитог језика од стране Владе и Краља једног народа. Навршава се стогодишњица југословенског преименовања, двоименовања и тро- именовања српског језика, стогодишњица почетка, на највишем државном културном и политичком нивоу, спровођења југословенског језичког ново- вавилонског пројекта. Стогодишњица југословенске језичке политике је и годишњица формирања Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца, званичног уставног увођењем српско-хрватско-словенсчког језика као заједничког језика једног троименог народа.

Настави са читањем „Стогодишњица југословенског вишеименовања српског језика (1)“

Стогодишњица ослобађања и одрицања

 

Ове године се навршава стогодишњица Балканских ратова,ослобођења Косова и Метохије, Старе Србије и Скадра, ослобађања отачаства од петвјковне отома- нске окупације и  ропства. Али, ове године се навршила и стогодишњица српског одрицања од Косова и Метохије, Скадра и Старе Србије, Косовског завјета и Источног православног опредјељења, од културе и политике православног духа. Наиме, навршила се стогодишњица југословенског опредјељења, сто година политике ванправославног, вансрпског,  ванкосовског, ванисторијског, југословенског нововавилонског пројекта.  Kосовско-православна стогодишњица је обиљежене на начин својствен савременој Србији, комеморативно, присјећањем као на прошло и мртво. а о будућности је говорено као о југословенској и евроатланској, са вјером у европске идеја и вриједности, евроамеричку етику и економију. Настави са читањем „Стогодишњица ослобађања и одрицања“