На данашњи дан 1547. године крунисан први православни руски Цар Иван IV Васиљевич Грозни

 

Иван IV Васиљевич је крунисан 16. јануара (29. јануара по грегоријанском календару) 1547. године круном новоримског Цара Мономаха коју је византски Цар Константин IX Монмонах даровао своме унуку Великом Кнезу Кијева Владимиру Мононаху. Заједно са тим крунисањем Иван IV је требало да изабере између хиљаду кћери из племићких породица своју будућу супругу и Цар Иван је изабрао Анастасију, кћер Романа, праоца династије Романов.

Настави са читањем „На данашњи дан 1547. године крунисан први православни руски Цар Иван IV Васиљевич Грозни“

Јован Дучић о „југославизму“ и римокатолицизму

 

„Да је неко запитао творце Југославије у Паризу, (изузимајући Трумбићев Југословенски Одбор), да ли би пристали на државу која би онако доживела издају на великом делу свог фронта, и у првом окушају југославенског патриотизма; а затим још и покољ пола милиона српске нејачи, не верујем да би се онда ико био решио на такву свирепу авантуру, као што је био 1. децембар 1918, написао је Јован Дучић у Чикагу 1942. године.“ Овом реченицом је српски дипломата и књижевник Јован Дучић завршио своју политичку студију „Југословенска идеологија“ – Истина о „југославизму“, објављену у Америци 1942. године у издању Централног Одбора Српске Народне Одбране, Чикаго, Илиној.  Изузетна студија у којој је Јован Дучић објавио политичку анализу и историјску истину о југословенском геополитичком и културно-религиозном пројекту, није смјела бити објављивана у Социјалистичкој ФР Југославији. У језгровитој и сажетој анализи Дучић је предочио политичке и вјерске разлоге креирања и спровођења југословенског културног и државног пројекта, као и  последице његове примјене којих је био свједок као дипломата Краљевине Југославије. Дучић је умро у Америци 1943. године приказујући свијету истину о геноциду спровођеним над српским народом у нацистичко-римокатоличкој творевини Независној држави Хрватској. Али, објављивање Дучићевог књижевног дјела није било дозвољено у новом југословенском режиму Комунистичке партије Југославије, који је спроводио континуитет југословенских програмских начела разграђивања и распарчавања српске отаџбине и државе,  српског народа и језика.

Настави са читањем „Јован Дучић о „југославизму“ и римокатолицизму“

Зашто предсједник Путин поново да прочита Гогољевог `Тарас Буљбу`

 

Gogol

Министарство спољних послова Русије je октобра 2014. године предложило украјин- ским колегама да поново прочитају дјело Николаја Гогоља „Тарас Буљба‟, да схвате гдје се налази Новорусија.„Историјска неписменост и политичка неодговорност су постале одлике представника садашњих кијевских власти. Трагачима за истори- јском правдом препоручујемо да поново прочитају Гогољево дjело `Тарас Буљба’ у оригиналу`, саопштило је МСП, и на украјинском језику навело цитат Гогољевог текста у којем је речено да је Новорусија заузимала „цијели југ све до Црног мора‟.

Настави са читањем „Зашто предсједник Путин поново да прочита Гогољевог `Тарас Буљбу`“

Стогодишњица Првог свјетског рата и свјетске револуције

 

Стогодишњица Првог свјетског рата која се обиљежава ове године, првог рата свјетских размјера, до тада највећих војних сукоба, страдања и разарања у историји човјечанства, уједно се може обиљежавати и као стогодишњица свјетске револуције – највећих револуционарних друштвено-политичких преврата у исторји. Велики рат је био прекретница укупних геополитичких, друштвених и државних уређења у свијету, револуционарних преврата свјетских размјера. За православне Краљевине Црну Гору и Србију Први свјетски рат је био и више од револуционарног разарања друштвеног и државног поретка православних монархија.

Настави са читањем „Стогодишњица Првог свјетског рата и свјетске револуције“

Шта је то Европа?

 

Шта је то Европа?

То су похот и памет. Обоје човечје: човечја похот и човечја памет. А то двоје оличено је у папи и Лутеру. Шта је, дакле, Европа? Папа и Лутер. Засићене људске похоти до врхунца, и засићене људске памети до врху- нца. Европски папа је људска похот за вла -шћу. Европски Лутер – људска решеност да све објасни својом памећу. Папа као владар света и научник као владар света. То је Евро -па у суштини својој, битно и историјски. Једно означава бацање човечанства у ватру а друго означава бацање човеча- нства у воду. А обоје – одвајање човека од Бога. Јер једно значи негирање вере а друго негирање цркве Христове. Настави са читањем „Шта је то Европа?“

Тако je говориo православни пастир и Војводa Момчило Ђујић (видео)

 

djujic Настави са читањем „Тако je говориo православни пастир и Војводa Момчило Ђујић (видео)“

НАЦИОНАЛНО ИМЕ

 

Владика-николај-Велимировић

Српски владари звали су се Србима. Нису никад српско име мењали, чак и кад су прихватали или свајали суседне земље. И у овом случају истицали су га на прво место. Тако Цар Душан:Цар Срба, Грка и Бугара. Или као архиепископи: архиепископ свих српских земаља и приморских области. Први пут у историји Срба, губи се српско име у 20-ом веку у титули владара: Краљ Југославије. Али не и у титули српског патријарха. И у Југославији до данашњег дана, српски патријарх се именовао и потписивао: Патријарх Српски. Ова ко се именовао и митрополит Карловачки под Аустријом: Патријарх Српски.

Настави са читањем „НАЦИОНАЛНО ИМЕ“

Порука Владике Николаја Србима у отаџбини или о српском комунизму, демократизму и религиозном релативизму

 

О познавању српског југословенског и националног питања Светог Владике Николаја Велимировића свједочи ПорукaВладике Николаја Србима у отаџбини 1956. године, опомена и путоказ у процесу југословенских, демократских, евроатлантских, ванправославних вавилонских интеграција.

„Према извештајима из Југославије, српски народ може се поново наћи пред страшном трагедијом. Сви говоре: нека падне Тито, па ћемо онда лако! А нико нема плана шта ће бити после пада комуниста. Хрвати имају план, инспирисан од папе и подржаван од Италије. Код њих нема странака; они не знају за демократију. Они знају и хоће једно: окупирати Босну и Срем и – Србе о врбе, или поклати или истерати из тих земаља.

Настави са читањем „Порука Владике Николаја Србима у отаџбини или о српском комунизму, демократизму и религиозном релативизму“

Мртва снага и снага будућности – Фјодор М. Достојевски

 

ДОСТОЈЕВСКИ О ПАПИЗМУ И РИМОКАТОЛИЦИЗМУ

 Dostojevski

Сукоб православља и папизма од средњег вијека актуелно је вјерско и политичко питање. Од римокатоличког раскола за православне сукоб са папизмом представља сукоб хришћанског Предања са европским војно-вјерским колонијалним пројектом. Геополитичке подјеле модерног свијета можемо пратити повјесним мапама програма папског прозелитизма и римокатоличке мисије, од крсташких похода као почетка новоевропског колонијализма, до блоковске подјеле и `хладног рата` САД и СССР, затим од рушења `берлинског зида` и ратног распада Југославије, до данашњих ратова у Украјини и на Блиском истоку, као поприштима сукоба православног свијета и евроамеричке папско-протестантске и исламистичке војно-вјерске алијансе. Заправо, до «анаконда»  агресије атлантске алијансе на границе руске федерације, коју као мисијом «меке моћи» опцртавају покровитељске, патерналистичке, пастирско-политичке папске посјете државама старим и новим чланицама „свете атлантске  алијансе“.

Настави са читањем „Мртва снага и снага будућности – Фјодор М. Достојевски“