Грегоријански глобализам (2)

Spread the love

 

РЕВОЛУЦИОНАРИ  И  РИМОКАТОЛИЦИ  ЗА  ГРЕГОРИЈАНСКИ  КАЛЕНДАР

vre08013a Зашто се нерелигиозни астрономи и револуционари брину због непре -цизности религиозних календара? Несхватљива је атеистичка паника због календарског мимоилажења православних и римокатолика. Атеистичка тактика релативизо- вања религиозних разлика у наше вријеме достиже вавилонски врхунац. ‘Аполитичне’ астрономе не забрињава ‘непрецизност’ јулијанског календара већ зашто православни Срби вјерске празнике не славе у заједници Европске уније, са римокатолицима и протеста-нтима, и мањином православних који су прешли на гргуријански календар и постале чланице НАТО, већ са православном већином, Русијом, Русима и Светом гором – Атос.

О политчиичком антихришћанском смислу увођења грегоријанског календара говори и револуционарна историја. Све револуционарне владе, од јакобинске, до бољшевичке, уводиле су грегоријански или своје револуционарне календаре, а укидале јулијански. Зашто би револуционари и атеисти одбацивали јулијански “пагански“, а уводиле папски “хришћански“ календар? Да је папски календар као и папизам био препознат као револуцинарни принцип свједоче чињенице да су грегоријански календар уводиле револуционарне власти. Први револуционарни календар је уведен за вријеме Француске револуције, национални конвент под контролом јакобинаца га је усвојио 24. октобар 1793. године. Вријеме Револуционарног календара почињало је бројањем година од 22. септембра 1792. када је проглашена Прва француска република, а укинута монархија. Јакобински календар је имао 12 мјесеци од по 30 дана, подијељених у три декаде, а десети дан је био дан одмора. Подјела мјесеца на седмице замије- њен је подјелом на декаде, ради расформирања хришћанска седмица, која има слијед и симболику јеванђелских догађаја. Револуционарни календар је укинуо Наполеон првог јануара 1806.године пошто је укинута Прва француска република.

- 1922 г. Судебные процессы над духовенствомУ Совјетском Савезу Лењин је декретом увео гргуријански календар, одмах после Октобарске револуције, али је паралелно уведен и револуцонарни календар, који је коришћен од 1.октобра 1929. до јуна 1940.године. Сви мјесеци револуционарног календара су имали 30 дана, а преосталих пет дана године били су револуционарни празници, уметнути као дани независни од мјесеца. Укинут је седмодневни поредак као хришћански и уведене петодневице. Револуционарни календар је укинуо Стаљин, када је и враћена хришћанска седмодневница. После Мелетијевог конгреса 1923. Руска црква је била обманута од режимске ткз. “живе цркве“ да је руска правосалвна црква прешла на грегоријански календар, али када је патријарх Тихон сазнао истину Руска црква је обзанила да поштује јулијански календар.

И у Грчку цркву папски календар је уведен под паралелним притиском револуционарне власти у Грчкој и колонијалним европксе папско-протесатантске војно-вјерске алијансе. У Краљевини Грчкој на престолу је била страна иновјерна династија, која се залагала за прелазак на грегоријански клендар. О спрези римокатолика и револуционара свједочи и чињеница да је цариградски патријарх Мелетије за званичну признао режимску бољшевичку ткз.“живу цркву“, која је прихватила његове одлуке о папском календару док је руски патријарх Тихон био у комунистичком затвору. Грегоријански календар је увела и револуционарна власт Кемала Ататурка републике Турске као тековину секуларизма и револуције, што најбоље показује квазихришћанску природу папског календара.

У Бугарској држави грегоријански календар је уведен у току Првог свјетског рата 1916. године под дргуговјерном династијом, римокатоличком кућом Сакс-Кобург-Гота. Римокатоличка династичка кућа Кобург је владала Бугарском. У Бугарску цркви је грегоријански календар уведен у вријеме комунистичког режима под неразјашњеним околностима 1969. године, пред смрт патријарха Кирила. Увођење грегоријанског календара у Бугарску цркву је изазвало суко- бе унутар цркве који до данас трају. Дјео православног свештенства и вјерника је до данас остао вјерних православном календарском предању. Бугарски манастир на Светој Гори Зографу није прихватио грегоријански календар.

Румунска црква је прешла на грегоријански календар 1924. године одлуком румунског митрополита, а према одлуци цариградског такозваног Свеправо- славног конгреса. Увођење папског календара изазвало је подјелу и протесте међу румунским вјерницима и свештенством. Систематско прогањање свештеника и вјерника вјерних православном календарском поретку трајало је до Другог свјетског рата. Срушени су сви храмови које су саградили `старокалендарци`, а многи свештеници умрли у затворима. После Другог свјетског рата православни вјерници који поштују православну пасхалију нису потпуно онемогућени у вјесрском животу, али су прогоњени и није им омогућена потпуна слобода богослужења. У Румунији је први румунски кнез после ослобађања од Османске окупације Александaр Јоан Куза свргнут и убијен 1866. године, који је владао свега седам година. Послије њега до 1946. године Румунијом је владала римокатоличка њемачка кућа Хоенцолерн-Сигмаринген – рођаци њемачке царске породице. Римокатоличка династија је радила на прогону ћириличног писма и преласку на римокатолчки календар. O римокатоличком утицај у Румунији довољно говори податак да је румунска патријаршија 1942. године признала тзв. Гермогенову `Хрватску православну цркву`НДХ, и послала митрополита Банатског (Темишвар) Висариона (Пују) на устоличење у Загреб због чега је чувар Пећког трона, мјестобљуститељ патријаршијског пријестола – митрополит Скопски Јосиф у име Сабора прогласио прекид канонског општења са Румунском црквом.

Дакле, у свим православним земљама, осим у Србији која је имала југословенску вјерски мјешовиту српско-хрватско-словеначку Владу, у вријеме увођења грегоријанског календара су владале `католчке` династије, што је значило чланство у тадашњој Европској војно-вјерској алијанси; или револуционарна власт као у Русији или Грчкој. Револуционарној доктрини је одговарао римока- толички календар као сурогат хришћанства, и као прекид континуитета са јулијанскими царским и православним календаром у који је уграђен хришћански канон календара. Што доказује да грегоријански календар не постулира хришћанске вриједности већ идеолошки уједињује револуционарне  и римокатоличке тежње, као и протестснтске реформације, у раскиду са континутетом предања Цркве.

РИМОКАТОЛИЧКИ  РАСКОЛ  КУЛМИНИРА РЕФОРМОМ  КАЛЕНДАРА

Papa na Fejsbuku, foto 1

Почасно право ,,првог међу једнакима“ додијељено је римском патријарху на четвртом Васељенском Сабору у Халкидону 451.године, као политичка надокнада царском првенству Рима после премјештање царске престонице на Босфор, и због израженог паганизма у европским народима и напада варварских племена на стару царску престоницу. Супротно светој хришћанској мисији пагански политички и религиозни пориви и начела римског и варварског свијета су спојили снаге и стратегије у антихришћанску коалицију колонијалне геополитичког програма. Хришћанске почасти римског поглавара су употребљене у геополитичке сврхе као оправдање и приказивање евроатланског колонијализма као мисије хришћанских универзалија. Од осмог вијека папство се издвојило у засебну политичко-религиозну институцију са самопрокламованим религиозним кодексом. Постулат папског учења је постао папски примат, папско право на неограничену духовну и земаљску власт, на планетарну духовну и политичку саборност, на васељенску власт Василевса. Из такве духовне доктрине је установљен догмат о непогрешивости римског потифика – као наследника апостола Петра, као Христовог намјесника на земљи, као видљивој глави цркве. Папа од тада више није поглавар једне од религија већ духовни и државни самопроглашени суверен васељенске власти.

После пада Цариграда и погибије последњег новоромејског Василевса наследника достојанства римских царева 1453. године, после потпадања цариградске патријаршије и апоастолских патријаршија Истока под османско ропство, папство присваја знамења царске васељенске власти, а од којих је једно и царско право одређивања васељенског календара. Као повод за узурпирање царског права на промјену и одређивање календара папство користи наводну потребу временског усклађивања календара. Заправо, као и “филиокве“ (filioque – “и сина“), папски уметак у Символ вјере,тврдња да Бог Свети Дух исходи и од Бога Сина, а не само од Бога Оца, како је Црква исповиједала од почетка, и папска промјена календара представља демонстрацију папске самовоље и револуциони раскид са ауторитетом Цара и патријарха у Константинопуљу. Папски раскол 1054. године достиже врхунац промјеном јулијанског календара 1582. године као формалним раскидом са “старом“ не предхришћанском и претпапском историјом. Чином одређивања календара папизам је преузео сва права владарског васељенског достојанства. Раскол који је направио папа Гргур VII у 11. вијеку значио је одрицање саборности Цркве, Васељенских Сабора и Предања, а реформа календара Гргура XIII означава и прекид календарског континуитета са предпапским предањем цркве.Проглашавање новог календара папизам спроводи и ради обједињавања римокатоличке заједнице подијељене протестантском реформацијом, ради учвршћивања папске суверености у Европи, али првенствено ради оспоравања православног руског Цара, новог Василевса, и трећег Рима – Москве, наследника царског достојанства новоромејских императора. Промјена календара је била првенствено престиж папизма са православљем као предањском вјером, а тиме и као претендентом на вјерско и царско `првенства`, а сукоб са протестантизмом је био религиозни разрачун са папском политичком фракцијом. Папско-протестантски ратови су били борба за превласт, док су на духовној и религиозној разини били узрочно последични процеси исте идеологије. Протестантизам је као и папизам заговарао реформу јулијанског календара. Мартин Лутер је имао и радикалније предлоге реформе календара од папских, да се сви покретни хришћански празници јулијанског календара укину, а да се празнику Васкрса одреди фиксираног датума.

Папство користи наводну потребу временског усклађивања календара као повод за преузимање монопола и у науци. Заправо, временско `усклађивање` и одређивање календара папство користи и као за заштиту религиозно-реформаторског папаског примата. Папско противљење развоја науке није последица противљења научном позитивистичком просвјетитељству већ заштите ауторитета и монопола папства у области науке. Римокатоличка историјографија програмски истиче да је и први механички сат изумио и саградио опат Герберт (Gerbert de Aurillac; 957–1003), који је касније постао римски папа Силвестер II – „а он је био и астроном и конструктор разних направа.“  Тако је самопроглашени суверен светске моћи промјеном календара себе прогласио и царем учености, непогрешивим и у области науке, што знамо из историје ломача. Папска промјена календара приказана као `потребама времена` – тачнијег временског прорачунг, без усклађивања поретка календара пасхалном канону, открива нахришћанску природу промјене папског календара; којом су прекршене одлуке и канони свих Светих Васељенских сабора о празновању Васкрса, а тиме читав канон хришћанског календара.Gregorio XIIIПапа Гргур XIII (1502–1585), поглавар римокатоличке цркве од 1572. до 1585, познат по промјени календара програмски је  заодјенут ореолом хуманизма, док се његова прозелитска дјелатност прикрива. Прозелитска пракса Папе Гргуа је била вишеструка, од обрачуна са протестантима, до унијатске мисије на Истоку. Године 1577. Гргур је основао двије мисионарске институције Колегијум Грекум и Колегијум Илирикум, ради мисије унијаћења православних Грка и Срба. Сјетимо се судбине Хугенота, протестаната у Француској, њиховог уништења започетог у Вартоломејској ноћи 1572.године. Убијање преко 10.000 Хугенота трајало је шест седмица, а подстакао га је управо папа Гргур XIII. Исте ноћи, праћен кардиналима, папа је повео процесију подршке прогону јеретика, а у славу побједе над јеретицима у ноћи Светог Вартоломеја у Ватикану је скована спомен медаља. Преостали Хугеноти су бјежали широм свијета, једна група доспијева на Флориду, да би их шпањолски конквистадори и тамо, након њихове предаје, све побили, а нашта је папа Гргур XIII упутио следеће ријечи, благословивши и тај крсташки подухват: “Ми се радујемо што сте ослободили свијет од тих биједних јеретика“.

КУЛТ  ВРЕМЕНАkalendar

У астрономском смислу оба календара би се могла прилагођавати тачнијем прорачуну времена, али ни у формално-научном смислу то није сврха календара, а поготово вјерском. Притом, са научне тачке гледишта, грегоријански календар нема предности над јулијанским јер су то календари различити по својим принципима мјерења времена. Грегоријански календар је окренут тропској (сунчаној), а јулијански синедричкој (звезданој) години, услед гравитационог утицаја Мјесеца синедричка година дужа је од сунчане (тропске).

„Тропска година, којом су организатори грегоријанске реформе, мјерили своју нову годину, представља величину условну, фиктивну, и ако блиску процесима реално доживљаваним на земљи, тј. равнодневници и солстицију. Напоменимо да је, почев од времена Птолемаја (2. вијек прије Христа) све до позног средњовјековља, у астрономији као и у гледању на свијет господарио геоцентрични систем према коме је непокретна Земља тобоже центар око кога се врте Сунце и друга небеска тијела. Појам тропске године, који је у основи грегоријанског календара, скопчан је са докоперниковском земљоцентричном теоријом. Тропска година која има тако 365 дана, 5 часова 48 минута и 46 секунди, јесте вријеме за које Сунце завршава своје умишљено кретање око земље. Ипак свима је познато да није Сунце то које се окреће око Земље, него да се, обрнуто, Земља окреће око Сунца. Зато тропска године не представља реалан временски период, већ фиктивну астрономску величину, која се, уосталом, односи на реалне процесе који се збивају на Земљи, као што су смена (климатских) годишњих доба (прољеће, љето, јесен и зима) и друге природне појаве на нашој планети. Што се тиче појма сидеричке године, она се заснива на реалној величини, једнакој пуном окретању Земље око Сунца. Дужину сидеричке године чине 365 дана 6 часова 9 минута 9 секунди. Заснивајући се на тој величини, јулија- нска година износи 365 дана и 6 часова. Неопходно је притом примјетити да би тропска (сунчева) година оријентисана на ритмове пре свега у вези са Земљом, док је сидеричка оријентисана на ритмове у вези са Козмосом у цјелини. У том смислу грегоријански календар је у својој основи геоцвнтричан, а јулијански космоцентрпичан.  ’Људмила Перепјолкина – ,Заблуде грегоријанског календара’.

Али, поред предности јулијанског календара у односу на грегоријански, православни не теже доказивању тачности црквеног календара законима и потребама времена. Творца подређивати законима творевине је не само погрешно него и богохулно. Календарска прецизност и непрецизност праћења временских мијена за Цркву нема пресудан значај. Закони времена и космоса не оријентишу Цркву на њеном историјском путу. Вријеме и простор као створене категорије не могу руководити Цркву вођену промислом ,,Творца неба и земље, и свега видљивог и невидљивог“. За историју Спасења није важно да ли се Сунце окреће око Земље или обрнуто, ко о томе води рачуна осим научника? Православни само подсјећају да се Земља окреће у правцу Истока, ка истоку другог доласка господњег, Великог суда и Васкрсења. Земљоцентричност (геоцентричност) у хришћанству није последица ненаучности и нијеје циљ сама по себи, Земља је центар васионе јер се Бог Оваплотио на Земљи. Творац је одредио планету Земљу за средиште творевине у свемиру својим дјелом стварања боголиког иконичног живота. Заправо, земљоцентричност је последица богоцентричности, као што је историја Оваплоћењем Спаситеља постала христоцентрична.

‘Вријеме земно и судбина људска, два образа највише лудости“, пише владика Петар II Петровић Његош. У хришћанском ромејском царству, али и у паганском египатском царству, мијешање природних наука и религиозног култа је сматрано примитвним обликом религије. И Стари Египћани или Маје митску симболику календара нису реметили својим познавањем природних наука, цикличним кретањем времена и планетарног система, астрономски најпрецизнијим временским прорачунима до данас. Али, древне цивилизације Маја, Астека и Инка није спасила савршена астрономија од папског “покрштавања“ и покоља.Мачу- пичуИма ли истински образованих људи који сматрају да су градитељи византијских архитектонски савршених храмова имали отклон од математике и физике, или да византијискоко богословље није разумијевало природу времена? Познато је и да проналазак сатног механизма није западноевропско достигнуће, већ да се користио знатно раније у источним културама. Међутим, у источним културама механички часовних није заузимао култно мјесто, као касније у секуларној Европи, гдје је сатни механизам постао покретач култа времена. Када је у Европи сачињен и уведен у употребу механички часовник `концепт времена је замијенио литургијски образац живота`, часовник је постао више од средства мјерења протока времена, постао је парадигма нове технолошке цивилизације. У 14. вијеку на Западу сатне механизме постављају на црквене торњеве, као симболички почетак и религиозне орјентације према времену и потребама времена, то јест служења времену и владавини времена.

Oднос савременог човјека према времену није првенствено повратак култу природе, већ потрошачка, технократска, економска употреба времена, искоришћавање и трошење времена. Технолошка достигнућа су омугућила бржу комуникацију, “скраћивање“ времена, коришћење и располагање временом, а календар је постао средставо ефиканјег и екомичнијег коришћења  технолошког времена – времена као новца. У технократској култури и религија је у служби времена – „религиозна имагинација је поистовјећена са резултатима растућег техничког развоја“. Религија технолошког еволуционизма нема потребе за вјечним и натприродним. У техницистичкој “космогонији“ влада машинска парадигма која је замијенила хришћанску и магијско-природну. Од проналаска сатног механизма, преко парне машине, до компјутера, од технолошког подјармљивања природе, до освајања космоса, технологија је постала ново божанство, замјена и вјeчност, замјена за метафизику и мит, сурогат за човјекове друштвене и духовне потребе.

Грегоријански глобализам (3)

2 мишљења на „Грегоријански глобализам (2)“

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

* Please arrange the below number in decreasing order