На данашњи дан 1547. године крунисан први православни руски Цар Иван IV Васиљевич Грозни

Иван IV Васиљевич је крунисан 16. јануара 1547. године круном новоримског Цара Мономаха коју је византски Цар Константин IX Монмонах даровао своме унуку великом кнезу Кијева Владимиру Мононаху. Заједно са тим крунисањем Иван IV је требало да изабере између хиљаду кћери из племићких породица своју будућу супругу. Цар Иван је изабрао Анастасију, кћер Романа, праоца династије Романов.

Иван IV Васиљевич Грозни   (Коломенскоје, 3. септенбар 1530. – Москва 28. март 1584.), владао је од 1533. до 1584.  Поразио је Татаре и освојио Казањ 1552. и Астрахан 1556, а потом припојио Сибир. Основао је прву штампарију у Русији 1553. године, а ради јачања трговине са западном Европом 1584. подигао град Архангелск.

У славу Богу због ослобађања Казања и побједе над Казањским ханатом по наредби Цара Ивана саграђен је Покровски саборни храм – Храм Василија Блаженог 1555-1561. године – најпознатији споменик староруске архитектуре и најзначајнијих симбола Москве.

Значајно је напоменути да је Цар Иван IV имао посебне односе са манастиром Хиландаром на Светој Гори. Сусрет Цара са светогорским монасима догодио се 1550. године. “Тада су у Москву стигли игуман хиландарски Пајсије и још тројица монаха. Они су молили цара Ивана да их узме у заштиту од Турака и заустави отимање манастирске имовине. Цар је потом, због Хиландара и руског манастира Пантелејмона, упутио писмо Султану Сулејману Величанственом, у којем је од Султана тражио да узме у заштиту манастире – што је био први дипломатски контакт двије царевине на таквом нивоу.

,,По мушкој линији, “баба по оцу Ивана Грозног, Софија Палеолог, била је чукунунука деспота Дејана и Теодоре Немањић, сестре цара Душана”. А “посредно преко Немањића, Иван Грозни се генеолошки може повезати и са Лазаревићима-Бранковићима, јер је Кнегиња Милица (у монаштву Евгенија), супруга кнеза Лазара, била кћер кнеза Вратка, праунука великог кнеза (и дукљанског краља до 1208) Вукана, рођеног брата краља Стефана Немањића Првовенчаног”. Његова баба по мајки била је Српкиња Ана Јакшић, “кћер војводе Стефана Јакшића, који се налазио у служби мађарског краља Матије Корвина, а унука војводе Јакше, родоначелника ове знамените српске породице”. Ана Глински (Јакшић) имала је и веома значајну улогу у васпитању малог Ивана Васиљевича. Пошто је он рано остао без оба родитеља, Јелене и Василија, бригу о њему преузела је баба по мајци и она га је, сасвим је извесно, упознала са српском традицијом.

“Иако, по мерилима модерног доба, цар Иван Грозни није дуго живео – свега 54 године – од свих царева, он је најдуже владао – 37 година (1547-1584). Нјегова амбиција била је да од Русије створи најмоћнију државу у Европи, и у томе је успео”, пише Дејан Танић. Иван Васиљевич Четврти није једини у руској историји који носи надимак Грозни. Тако су звали и његовог дједу великог Кнеза Ивана Трећег. На гроб Цара Ивана до 1917. године у Кремљу долазио је православни народ и владари одајући пошту ујединитељу руског царства и молећи непобједивиг Цара за духовну помоћ у  судбоносним државним одлукама.

 

2 мишљења на „На данашњи дан 1547. године крунисан први православни руски Цар Иван IV Васиљевич Грозни“

  1. одличан чланак, све похвале! међутим, усудићу се да дам и неке напомене, наиме, официјелна наука (историја) свуда па и данас у Руссији није тачна и они (русси) је сада интензивно мењају. Наиме, њима су писали измишљену европску, измишљену античку, измишљену римску, измишљену германску, измишљену греческу управо историчари дошли из тог парка (милер, шлецер…) а минимизирали су русску историју. Русски цар је једини цар, они су и једини имали царство, ми серби смо били део тога царства, као и вса васељена. Русска империја се простирала на целој земаљској кугли, и отуда силни артефакти и докази о томе. Напоменућу и једно банално, наиме держава Перу је добила име по русскоме прва а које су на латинском написали као PERV. Исто важи и за МЕШИКИ= Мексико, мешики је стари назив за московљане, ОРДА+ХАН= Орегон, Калиф+Орднија= Калифорнија, Аме-рики= Ермак-рик, инде=по русскому далеко=Индија, Китај=кина, од русскога Скитија=Скити. Хан+бург=град Хана, Хански град, Хонду-рас=Орда+Расс(русс), данашња Каталонија је у области која се зове Руссилион, Парис је од По-русс, француски Лувр је од Лавра. У енглеској Единбург= Један по русски+град, Глаз+гов= од русскога Глаз=око, Беч сами австрики зову Виенна(ц) јер је био важан чвор у царској русској империји, код нас Иришки венац (а венца нигде), наша Фрушка гора је од Ф(=П)+русска гора или Порусска гора (по аналогији Морава-Поморавље. Рашка= Расска=Русска, Корушка= Ко+русска. Напредују русси и промениће све то јер све то раде истраживачи који нису званични историчари, јер је овима мозак у матриксу и не дам им се. Постају опоненти.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

* Please Subtract the Values