На данашњи дан је рођен Јован Дучић

На данашњи дан 1871. године рођен је српски писац и дипломата Јован Дучић, члан Српске краљевске академије. (Требиње, 17. фебруар 1871 — Гери, Индијана, САД, 7. април 1943). Завршио је учитељску школу у Сомбору и био учитељ у српским школама у Босни и Херцеговини, после чега је студирао права у Женеви и Паризу.

Већ првом пјесничком збирком ,,Пјесме“ (1901) представио се као надахнут лиричар обузет темама љубави и смрти. Због патриотских пјесама Дучић бива стављен под истрагу аустроугарских власти, а затим, у мају 1894. године, власти га протерују из града Бјељине. Одмах након прогонства, пошто није могао наћи учитељску службу готово нигдје, па се запошљава у манастирској школи у Житомислићу.

04-01Као учитељ ради у Мостару од 1895. до 1899. Члан је друштва Гусле. У друштву са Шантићем створио је књижевни круг и покренуо часопис Зора. Последње године боравка у Мостару, заједно са пријатељем и писцем Светозаром Ћоровићем, ухапшен је и отпуштен са посла. Исте године одлази на студије у Женеву, на Филозофско-социолошки факултет.

Био је дипломата краљевина Србије и Југославије и амбасадор у великим европским градовима. Од 1910. је у дипломатској служби, када је постављен је за аташеа у посланству у Цариграду, а исте године прелази на исти положај у Софији. Од 1912. до 1927. службује као секретар, аташе, а потом као отправник послова у посланствима у Риму, Атини, Мадриду и Каиру (1926 — 1927), као и делегат у Женеви у Друштву народа. Потом је привремено пензионисан. Две године касније враћен је на место отправника послова посланства у Каиру. Биран је за дописног члана Српске краљевске академије, а за редовног члана изабран је 1931. Следеће године постављен је за посланика у Будимпешти. Од 1933. до 1941. прво је посланик у Риму, потом у Букурешту, (где је 1937. године постављен за првог југословенског дипломату у рангу амбасадора у Букурешту), а до распада Југославије посланик је у Мадриду.

У вријеме априлског рата био је у Мадриду као опуномоћени посланик Краљевине Југославије, а пошто је Шпанија признала НДХ и прекинула односе са К.Југославијом, у јуну 1941.године Дучић се сели у Лисабон, одакле путује у САД. У Америци је живом и писаном ријечју указивао на геноцид који се вршионад Србима у НДХ.

Преминуо је 7.априла 1943.године и сахрањен је у порти српског манастира Светог Саве у Либертивилу. Дучић је после шест деценија пренесен у отачаство, у родно Требиње, гдје по његовој жељи почива у порти манастира Мала Грачаница изнад Требиња.

Библиографија:

  • Пјесме, књига прва, издање уредништва Зоре у Мостару, 1901.
  • Песме, Српска књижевна задруга, Коло XVII, књ. 113. Београд, 1908.
  • Песме у прози, Плаве легенде, писано у Женеви 1905. Београд, 1908.
  • Песме (штампа „Давидовић“), Београд, 1908.
  • Песме, издање С. Б. Цвијановића, Београд, 1911.
  • Сабрана дела, Књ. I-V. Библиотека савремених југословенских писаца, Београд, Издавачко предузеће „Народна просвета“ (1929—1930).
    • Књ. I Песме сунца (1929)
    • Књ. II Песме љубави и смрти (1929)
    • Књ. III Царски сонети (1930)
    • Књ. IV Плаве легенде (1930)
    • Књ. V Градови и химере (1930)
    • Књ. VI Благо цара Радована: књига о судбини, Београд, издање пишчево, 1932.
  • Градови и химере, (Путничка писма), Српска књижевна задруга, Коло XLII, Књ. 294. Београд, 1940.
  • Федерализам или централизам: Истина о “спорном питању“ у бившој Југославији, Централни одбор Српске народне одбране у Америци, Чикаго, 1942.
  • Југословенска идеологија: истина о “југославизму“, Централни одбор Српске народне одбране у Америци, Чикаго, 1942.
  • Лирика, издање пишчево, Питсбург, 1943.
  • Сабрана дела, Књ. X Један Србин дипломат на двору Петра Великог и Катарине I – Гроф Сава Владиславић – Рагузински, Питсбург, 1943.
  • Сабрана дела, Књ. VII-IX (Одабране стране). Рукописе одабрали Ј. Ђоновић и П. Бубрешко. Издање Српске народне одбране у Америци, Чикаго, 1951.
  • Сабрана дела, (уредили Меша Селимовић и Живорад Стојковић), Свјетлост, Сарајево, 1969.
  • Сабрана дела, (уредили Меша Селимовић и Живорад Стојковић. Прегледао и допунио Живорад Стојковић), БИГЗ, Свјетлост, Просвета, Београд-Сарајево, 1989.

1 мишљењa на „На данашњи дан је рођен Јован Дучић“

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

* Please Subtract the Values