На данашњи дан рођен Јован Дучић

Spread the love

 

04-01

На данашњи дан 17. фебруар 1871. године рођен је у Требињу српски дипломата и писац Јован Дучић. Завршио је учитељску школу у Сомбору, радио je као учитељ у српским школама у Босни и Херцеговини, а потом студирао Правни факултет у Женеви и Паризу. Првом збирком пјесама ,,Пјесме“ (1901) представио се као лиричар, али, због патриотских пјесама Дучић је био под истрагом аустро-мађарских власти. У мају 1894. године аустроугарска власт је  протерала Дучића из града Бјељине. После прогонства није се могао запослити у државној служби и запошљава се у манастирској школи у Житомислићу.

Као учитељ ради у Мостару од 1895. до 1899. године. Био је члан друштва Гусле, у којем са Алексом Шантићем организује књижевно друштво и објављује часопис Зора. Последње године боравка у Мостару, заједно са пријатељем и писцем Светозаром Ћоровићем, ухапшен је и отпуштен са посла. Исте године одлази на студије у Женеву, на Филозофско-социолошки факултет. У Женеви је  завршио студије права и потом се вратио у Краљевину Србију.  Од 1910. је у дипломатској служби Краљевине Србије, када је постављен за аташеа у посланству у Цариграду, а исте године прелази на исти положај у Софију. Од 1912. до 1927. службује као секретар, аташе, а потом као отправник послова у посланствима Краљевине Југославије у  Риму, Атини, Мадриду, и Каиру (1926—1927), и као делегат у Женеви у Друштву народа. Биран је за дописног члана Српске краљевске академије, а за редовног члана изабран је 1931. године. Следеће године постављен је за посланика у Будимпешти. Од 1933. до 1941. прво је посланик у Риму, потом у Букурешту, гдје је 1937. године постављен за првог југословенског дипломату у рангу амбасадора у Букурешту, а до распада Југославије био је посланик у Мадриду.“

У априлском рату био је у Мадриду као опуномоћени посланик Краљевине Југославије, а када је Шпанија признала НДХ и прекинула односе са Југославијом, у јуну 1941. Дучић се пресели у Лисабон, одакле путује у Америку.  У Америци је живом и писаном ријечју указивао на геноцид који се вршен над Србима у римокатоличко-нацистичкој државној творевини Независној држави Хрватској. Јован Дучић се упокојио на Благовијсти 7. априла 1943. године у Америци, држава Индијана; сахрањен је у порти српског манастира Светог Саве у Либертивилу. Шест деценија послије смрти Душић је пренесен у родно Требиње, гдје по његовој жељи почива у храму манастира Мала Грачаница изнад Требиња, саграђеном по Дучићевој завјетној жељи према пројекту храма Грачаница на Косову и Метохији.

У богатој библиографији Јована Дучића важно је истаћи политичке и културно-историјске студије: Југословенска идеологија, Федерализам или централизам, Др Влатко Мачек и Југославија, написане и објављене у Америци у току Другог свејтског рата. У истом периоду рата поводом геноцидног погрома над православним Србима на простору Независне државе Хрватске написао је пјесме Врбас, Лички мученици, На обали Неретве, Молитва, Вјечној Србији, Босна, на Царев Аранђеловдан, које је као и студије о југословенству било законски забрањено објављивати у Југославији. Послије девдесете године и распада Југославије Дучићеве студије су објављене као једна књига под насловом „Вјерујем у Бога и у српство,“ код различитих издавачких кућа.

Библиографија:

  • Пјесме, књига прва, издање уредништва Зоре у Мостару, 1901.
  • Пјесме, Српска књижевна задруга, Коло XVII, књ. 113. Београд, 1908.
  • Пјесме у прози, Плаве легенде, писано у Женеви 1905. Београд, 1908.
  • Пјесме (штампа „Давидовић“), Београд, 1908.
  • Пјесме, издање С. Б. Цвијановића, Београд, 1911.
  • Сабрана дјела, Књ. I-V. Библиотека савремених југословенских писаца, Београд, Издавачко предузеће „Народна просвета“ (1929—1930).
    • Књ. I Пјесме сунца (1929)
    • Књ. II Пјесме љубави и смрти (1929)
    • Књ. III Царски сонети (1930)
    • Књ. IV Плаве легенде (1930)
    • Књ. V Градови и химере (1930)
    • Књ. VI Благо цара Радована: књига о судбини, Београд, издање пишчево, 1932.
  • Градови и химере, (Путничка писма), Српска књижевна задруга, Коло XLII, Књ. 294. Београд, 1940.
  • Федерализам или централизам: Истина о “спорном питању“ у бившој Југославији, Централни одбор Српске народне одбране у Америци, Чикаго, 1942.
  • Југословенска идеологија: истина о “југославизму“, Централни одбор Српске народне одбране у Америци, Чикаго, 1942.
  • Лирика, издање пишчево, Питсбург, 1943.
  • Сабрана дела, Књ. X Један Србин дипломат на двору Петра Великог и Катарине I – Гроф Сава Владиславић – Рагузински, Питсбург, 1943.
  • Сабрана дела, Књ. VII-IX (Одабране стране). Рукописе одабрали Ј. Ђоновић и П. Бубрешко. Издање Српске народне одбране у Америци, Чикаго, 1951.
  • Сабрана дела, (уредили Меша Селимовић и Живорад Стојковић), Свјетлост, Сарајево, 1969.
  • Сабрана дела, (уредили Меша Селимовић и Живорад Стојковић. Прегледао и допунио Живорад Стојковић), БИГЗ, Свјетлост, Просвета, Београд-Сарајево, 1989.

2 мишљења на „На данашњи дан рођен Јован Дучић“

Оставите одговор на Зоран Јовановић Одустани од одговора

Ваша адреса е-поште неће бити објављена.

* Please enter the Numbers