Русија је прославила Дан словенске књижевности и културе. Главни гала концерт одржан је у Москви на Црвеном тргу. На једној позорници пјевало је више од 30 хорова, који броје око хиљаду људи, солисте водећих оперних трупа и руски популарни пјевачи. Извођена је различита музика: од духовних и националних композиција до популарних пјесама. Патријарх московски и руски Кирил учествовао је у прослави. ТВ медијски мостови повезивали су пјевање не само у градовима Русије, већ и у Белорусији, Бугарској и Србији. У концерту су такође учествовали хорови из Русије, Белорусије, Бугарске и Србије.

О торжествах на День славянской письменности и культуры

В России отметили День славянской письменности и культуры. Главный праздничный концерт, по традиции, прошёл на Красной площади. На одной сцене более 30 хоров общей численностью около тысячи человек, солисты ведущих оперных трупп, звезды российской эстрады.

Настави са читањем „Дан словенске писмености и културе (2019) – (видео)“

Поводом признања реформаторском раду Доситеја Обрадовића и Вука Караџића од премијерке Србије

Позната је пракса припадника ЛГБТ (лезбејскe, геј, бисексуалне и трансродне) заједнице студиозно анализирање писаних дјела личности повјесних познатих реформатора и револуционара, прије него што их прихвате и промовишу као историјске идеолошке узоре. Повјесничари ЛГБТ заједнице подробно преиспитују све ставове познатих реформатора, њихов реформаторски и револуционарни рад и резултат, превенствено по питању права полног «опредјељења» и сексуалних «слобода», детаљно испитују да ли је одређени реформатор начелно подржавао промјену хришћанских и патријархалних друштвених норми, или се заиста залагао за укидање закона хришћанских држава, православних и патријархалних правила друштвеног и породичног живота који хомосексуализам осуђују као противприродан и проклет пред Богом, као друштвено недопустиво понашање и онемогућавају права на хомосексуално «опредјељење». Настави са читањем „Доситеј и Караџић историјски идоли ЛГБТ заједнице (видео)“

припремио: Огњен Војводић

Телеканал Росија од 2012. године емитује серијал документарних емисија Разоткривена историја – Рассекреченая история, урађен према документцији архива Предсједника РФ са које је уклоњена ознака тајности. Главни уредник серијала је историчар Сергеј Кудрјашов, главни уредник журнала Вјестник архива Президента РФ. У серијалу су приказани подаци и документа о политичкој историји Совјетског савеза, а у програму „Култура“ филмови о програмским пројектима идеолошког идентитетског инжињеринга културне политике Совјетског Савеза. Најзначајнији филм у области културне политике јесте филм „Латинизација језика“ (Латинизация языков) у којем су приказани програмски документи пројека совјетске стратегије реформе руског језика и правописа, првенствено прекидања православног предања писмености и књижевности. Филм приказује политику совјетског руководства у периоду од 1918. до 1930.године када је израђиван програм латинизације руског алфабета и правописа других народа Совјетског Савеза.

Настави са читањем „ЛАТИНИЗАЦИЈА ЈЕЗИКА (документарни филм)“

Августа 2018. године у Београду је одржан шеснаести Свјетски конгрес слависта. Поред многих доприноса српске савремене славистике и лингвистике свјетској славистици на конгресу у Београду је представљен најпознатији и највећи допринос српске славистике – програм југословенске језичке политике и лексикографије: а) доктрина дијалекатског дијељења словенских језика и додјељивања дијалектима истог језика назива нових националних стандарда; б) доктрина ”двоазбучности”, програм прозелитског правописа разграђивања ћириличних правописа словенских језика, увођење равноправног коришћења ћириличног и латиничног правописа (као допринос потискивању ћириличног правописа двоазбучном доктрином равноправног коришћења латиничног и ћириличног писма у православним народима); в) језичка стратегија раскида речника свог словенског језика са словенским ријечима, уношења у словенске језике страних ријечи, сведене на дијалекте сановим националним називима.

Настави са читањем „Југословенска језичка политика САНУ – Антиславистички речник на конгресу слависта“

„Некада је неписменост народа бољи чувар народне особеност, његове културне физиономије, него писменост по сваку цијену“.  Константин Леонтјев. 

 Увод

Прошле године су у Србији и Хрватској прослављани јубилеји југословенске језичке политике, у Србији двјеста година од објављивања првог спорног „Српског рјечника истолкованог њемачким и латинским ријечма“ Вука С.Караџића (Тршић,1787- Беч,1864), у Хрватској је празновано 400 година од рођења римокатоличког фратра и филолога Августина Јураја Крижанића, према хрватском језикословљу првог кодификатора хрватског књижевног језика (Липник, данашња Хрватска, 1618.- Беч,1683.). У Србији је слављан јубилеј Караџићевог реформаторског Рјечника, а у Хрватској дан рођења Августина Крижанића као хрватског језикословца и римокатоличког мисионара. Послије распада Југославије југословенки `народи` јубилеје југословенске језичке политике прослављају као датуме посебне националне српске или хрватске културне политике, и ако оба прошлогодишња јубилеја представљају континуитет југословенског језичког програма аустрославистике, у контексту колонијалне културне политике европске латинске славистике. Крижанића и Караџића не спаја само град Беч као мјесто њихове смрти и погреба, већ првенствено повјесни програм аустрославистичке мисије међу праославним Словенима. У повјесном, политичком и научном контексту југословенски језички програм представља пројекат латинске славистике, примарно римокатоличке, али као општеевропске колонијалне културне политике, програмски усмјерене колонизацији руског језика и писма, као највећег словенског простора православне писмености и књижевности.

Настави са читањем „Југословенски језички програм разградње руског језика и народа (југославизам – политичко средство еврославизма)“