Страна 2

Константинопольский евроатлантический экуменизм

Константинопольский евроатлантический экуменизм не является продуктом «трумэновской религиозной политики» …

Сегодня «Балканский клуб» представляет вниманию читателей беседу помощника главного редактора «Русской народной линии» Павла Вячеславовича Тихомирова с председателем Наблюдательного Совета Всероссийского Общественного Движения «Россия православная» Михаилом Михайловичем Ивановым и с нашим автором из Сербии – переводчиком Огненом Войводичем.

Настави са читањем „Константинопольский евроатлантический экуменизм“

Цариградски евроатлантски екуменизам

Патриајрх Вартоломеј и амерички подпресједник Џозеф Бајден, приликом додјеле нагреде Џ. Бајдену „Патријарх Атинагора`

Поводом проглашења аутокефалности украјинске расколничке `цркве` од Цариградске патријаршије

Цариградска патријаршија је прошлог мјесеца прогласила аутокефалност украјинске расколничке цркве у Украјини. Многе православне хришћане је изненадила одлука цариградске патријаршије, али такав поступак представља континуитет атлантистичког ангажмана цариградске патријаршије у евроатлантском екуменизму од рушења Калифата и потпадања нове турске државе – републике под атлантистички протекторат. Такође, таква одлука представља придруживање цариградске патријаршије програму совјетског федеративног фрагметирања руске државе и народа, који заговара и евроатлантска алијанса после рушење Совјетског савеза. Вашингтон и Ватикан су заједно водили кампању рушења `берлинског зида` и Совјетског савеза, али после рушења `берлинског зида` нису били за рушење совјетских `зидова` у Русији који дијеле руску отаџбину и народ. Амеручка антикомунистичка кампања је била за уједињење њемачког народа и државе под НАТО протекторатом, али не за суверено уједињење руског народа и обнову руске државе, него за разграђивање руске цркве, државе и народа. Таквој `духовној` доктрини дезинтеграције Русије и Руске цркве, као најбројнијег православног народа и највеће државе, јавно се придружила и Цариградска патријаршија проглашењем аутокефалности расколничке украјинсек цркве.

Настави са читањем „Цариградски евроатлантски екуменизам“

Екстремистички исламски иступи у Бару

„Етничко чишћење се увијек прво спроводи на подручју језика и симбола“, пише Urs Altermatt. Такву стратегију препознајемо у слиједу захтјева и постпупака бошњачких и албанских исламских представника и организација у Црној Гори – захтјеву за рушење православне цркве на Румији, за уклањање из школске лектире `Горског Вијенца` Владике Петра II Његоша и `Пешчаника` Данила Киша као Јевреја, затим за промјену националних и хришћанских знамења на застави државе Црне Горе, тј. уметање у државни црногорски грб исламских симбола, затим уклањање табле са натписом назива улице попа Васа Вукотића у Бару од стране грађана муслиманске вјероисповијести. Дакле, да ли такав континуитет догађаја потврђује констатацију патријарха Српске цркве господина Иринеја да су људска и вјерска православна права Срба у Црној Гори угрожена као у наци-фашистичкој творевини НДХ?

Настави са читањем „Екстремистички исламски иступи у Бару“

Аустроугарска тражи кандидата за „оца српске писмености“

https://commons.wikimedia.org/wiki/File:Punch_1878_-_Socialist_jack_in_the_box.png

Поводом 235 година од рођења и 185 од смрти реформатора српског правописа Сава Мркаља, и истим поводом из идеолошких интереса погрешног приказивања и прикривања података филолошког рада Сава Мркаља српској јавности,`патриотског` погрешног препричавања повијести о раду и личности Сава Мркаља, програмског преиначења културно-политичког контекста и програма у којем је био ангажован, преносимо дио поглавља о Саву Мркаљу из књиге Милослава Самарџића „Тајне Вукове реформе“- Погледи,Крагујевац 1995 .

Приредио: Огњен Војводић

„Почетком XIX века у Бечу се сматрало да Срба има пет милиона, двоструко више него свих других Словена на Балкану. Срби су живели на пространим територијама од Купе до Солуна, од Јадранског мора до Темишвара и Печуја. Покатоличено српско становништво Далма – ције, Херцеговине, Босне и Славоније се није називало хрватским именом, нити је то покатоличавање било масовно као касније, на крају XIX века. Такође, није поклањана посебна пажња делу ислами – зованих Срба. У аустријском плану о „продору ка истоку“ Србима је придаван посебан значај, поготову после ослобођења Београда 1806. године до османског ропства. Срби су сами освојили највеће турско утврђење у овом делу Европе, које се Аустрија није усуђивала да нападне. Аустријска војска је петнаест година раније морала да преда Београд надмоћнијој османској војсци.

Настави са читањем „Аустроугарска тражи кандидата за „оца српске писмености““

Меша Селимовић: Кључ језика српског- Јован Хаџић (1799-1869)

Припремио: Огњен Војводић

Јован Хаџић је рођен у Сомбору 1799.,умро у Новом Саду 1869.године. Доктор права и књижевник,један од оснивача Матице српске.Матица српска је основана 4/16. фебруара1826.у Пешти, а Јован Хаџић је био први предсједник.Јован Хаџић је сочинитељ првог Српског грађанског законика објављеног 1844. године.У српској публицистици и књижевним радовима је познат и преко псеудонима Милош Светић. Иницијали његовог књижевног псеудонима - М.С. су уствари били иницијали Матице српске. Био је од 1830.до 1831. уредник часопис Љетопис Матице српске. Године 1830. именован је за директора српске новосадске гимназије. Јаван Хаџић је познат као противник`Караџићеве`тј. аустрославистичке реформе српског правописа и језика, против које је писао полемичке и критичке текстове. Лингвистички и политички текстови против аустрославистичке југословенске реформе српског језика и правописа су у протеклих сто година југословенства програмски прикривани, због чега су српском народу текстови Јована Хаџића потпуно непознати. Академик Меша Селимовић у лингвистичкој студији "За и против Вука" је посебну пажњу посветио приказивању полемичких текстова Јована Хаџића против погрешне реформе српског језика и правописа. Селимовић је сажето и језгровито приказао суштину полемичких студиозних текстова Јована Хаџића против реформе упрошћавања и преиначења српског правописа и језика - која је спровођена у југословенском језичком програму аустрославистичке колонизације српског језика.

„Принципијелни ставови Хаџићеви у полемикама о правопису, које је изрицао и раније, а разрадио у спису Кључ језика српског, 1852. године, нијесу ни нео – збиљни ни дилетантски, како се говорило. (Даничић, не заустављајући се на теоретској страни питања о духу језика, одбацио је Хаџићева излагања резолу- тном примедбом, да Хаџић не прави разлику између језика правописа, што није сасвим тачно)Ко је Даничић читај овдје.Тај Хаџићев чланак није до данас у литератури уопште цитиран, помињан је и одбациван уз уопштене нега тивне оцјене, а како ми се чини да је значајан изнијећу из њега основне мисли.

Настави са читањем „Меша Селимовић: Кључ језика српског- Јован Хаџић (1799-1869)“

Двјестогодишњица скандалозног Караџићевог рјечника

Увод

Ове године се навршило двјеста година од објављивања првог спорног и скандалозног ′Српског рјечника′ Вука С. Караџића децембра 1818. године. Потпуни назив речника гласи „Српски рјечник истолкован њемачким и латинским ријечма“.Речник је рађен у програму југословенске језичке политике аустро – славистичког (протоеврославистичког) колонизовања српског језика и правописа, тј. у општем контексту и континуитету европске колонијалне културно-религиозне политике на Балкану. Речник је штампан у Бечу у штампарији унијатског јерменског манастира октобра 1818. године, што указује на повезаност са римокатоличком унијатском мисијом на Балкану (унијатска ′црква′ је бивша православна црквена заједница чији су свештеници признали поглаварство римског папе).

Настави са читањем „Двјестогодишњица скандалозног Караџићевог рјечника“

Програм покоља и „покајања“ – употреба јасеновачког геноцида

Поводом поновљене изјаве патријарха Иринеја да није вријеме да папа посјети Србију и залагања шефа српске дипломатија да папа посјети Србију.

ПРОГРАМ ПОКОЉА И ПОКЛОЊЕЊА

»Ако папа хоће да посјети Србију нека прво пође у Јасеновац да се поклони«. Тако поводом предлога о папској посјети Србије резонује религиозно равнодушан, историјски и вјерски необразован Србин. Такав `српски` став је неразуман и неморалан, али и политички погрешан. Када би странац чуо такав резон таквим поводом могао би помислити да је Јесеновац мјесто недавног терористичког чина или појединачног ратног злочина радикализованог римокатолика према православним Србима. Али, не би претпоставио да је Јасеновац концетрациони логор у програму холокауста, централни логор у римокатоличко-нацистичкој Независној држави Хрватској у коме је са благословом и учешћем римокатоличког клира координиран и спровођен геноцид над српским народом током Другог свјетског рата – први такве вртсте у повијсти планете Земље, у коме су постојали посебни логори за дјецу у којима је убијено преко сто хиљада дјеце, а укупни број убијених Срба у систему логора на подручју НДХ до краја рата достигао преко милион жртава.

Настави са читањем „Програм покоља и „покајања“ – употреба јасеновачког геноцида“

ПАПСКА ПОСЈЕТА

Поводом изјаве патријарх Иринеја да остаје при ставу да није вријеме за посјету папе Франциска Србији и `духовне` дипломатије шефа дипломатије.

КОСОВСКИ ИЛИ `КАТОЛИЧКИ` ЗАВЈЕТ

Најновија римокатоличка мисионарска мантра прозелитског подилажења православним Србима је наводно непризнвање самопроглашене “државе“ Косово од државе Ватикан. Православним Србима се предочава да држава Ватикан поштује међународни правни поредак, а прије свега државни и историјски континуитет и цјеловитост Србије, због чега Срби морају бити благодарни папи. У питању је позната прозелитска пракса подилажења православним народима, посебно војно пораженим или у непосредној опасности од надмоћнијег непријатеља. Какви су била и поводи крсташких похода, позиви на одбрану од исламског освајача, а кога је европска алијанса измислила и инструментализовала у сврху европског експанзионизма.

Настави са читањем „ПАПСКА ПОСЈЕТА“

Козачки коњаници контролишу понашање ЛГБТ припадника на Светском купу фудбала у Русији

Више од 300 козачких коњаника распоређено да „прате понашање ЛГБТ припадника“ у граду домаћину Светског фудбалског купа у Русији.

Више од 300 козачких коњаника је распоређено да „прате понашање ЛГБТ припадника“ у граду домаћина Свјетског купа у фудбалу. Коањаници су распоређени у граду како би спријечили чланове ЛГБТ заједнице да праве провокације показивањем својих сексуалних односа. Коњаници ће бити распоређени заједно са полицијом у Ростову на Дону, гдје ће бити домаћин квалификационих утакмица у којима су Бразил, Швајцарска, Уругвај, Јужна Кореја, Мексико и Саудијска Арабија.

Настави са читањем „Козачки коњаници контролишу понашање ЛГБТ припадника на Светском купу фудбала у Русији“

Сарајевски атентат за свјетску револуцију

Поводом стогодишњице смрти Гаврила Принципа и краја Великог рата

РОДОЉУБЉЕ ИЛИ РЕВОЛУЦИЈА

`Грађанско друштво` Књажевине Србије, од средине 19.стољећа, изграђивано је на `доситејевској` друштвеној и духовној доктрини, устројавано узорима просвтитељског позитивизма, одвајено од православног предања и образо – вања. У Књажевини која је тек ослободила, стицала и освајала права на независтност и опстанак од османске окупације и европског колонијализма већ су биле инфилтриране `интернационале` свих боја и политичких пројеката, а Кнежеви политички школовани у европским престоницама. Европске и америчке религиозне и револуционарне мисије су у балканским православним државама и народима спроводиле екстремне експерименте евроатлантског експанзионизма. Наиме, начела и тековине Америчке и Француске револуције су најлакше наметана малим државама тек ослобођеним од османског ропства. Настави са читањем „Сарајевски атентат за свјетску револуцију“

Југословенска језичка политика САНУ (2)

Поводом евроатланског додјељивања Црној Гори међународног кода за црногорски језик у оквиру ИСО међународног стандард; `Декларације о заједничком језику`, и истрајавања Института за српски језик САНУ у изради `Речника српско-хрватског књижевног и народног језика`.

Данас Даничићево двоименовање српског језика довршава Институт за српски језика Српске академије наука и уметности настављањем израде `Речника српско-хрватског књижевног и народног језика САНУ`. Дакле, доврашава пројекат Хрватске академије знаности и умјетности – првобитно Југословенске академије знаности у Загребу. Институт за српски језик САНУ истрајава у изради речника властитог језика на хибридном `двочланом` називу `српскохрватски` довршавајући доктринарно дјело еврославистичке југослвенске језичке политике засновано на двоименовању српског језика и народа. Потврђујући тако повјесно-политичко право и лингвистички легитимитет вишеименовању властитог језика и народа. Наиме, настављајући спровођење стратегије југословенског језичког програма самоколонизовања српског језика и институционализовање југословенске језичке политике после другог ратног распада Југославије.

Настави са читањем „Југословенска језичка политика САНУ (2)“

Порука Лаза Костића Даничићу против двоименовања српског језика (1)

Поводом евроатлантског додјељивања Црној Гори међународног кода за црногорски језик у оквиру ИСО међународног стандарда, `Декларације о заједничком језику`, и истрајавања Института за српски језик САНУ у изради `Речника српско-хрватског књижевног и народног језика.

Повод за публиковање поруке Лаза Костића Ђури Даничићу против двоименовања српског језика јесу последице стогодишњег спровођења југословенске језичке политике у српском народу и језику. Навешћемо три најновије програмске последице примјене југословенског језичког програма. Прва последица је додјељивање Црној Гори међународног кода за црногорски језик у оквиру ИСО међународног стандарда; друга је Декларација о заједничком језику` обзнањена 2017. године у Сарајеву од четири невладине организације из четири бивше југословенске републике – програм преименовања српског језика у `заједнички` вишеимени вишецентрични `регионални` наднационални стандард; трећа последица је истрајавање Института за српски језик САНУ на `двочланом` `двонационалном` називу властитог језика – на изради `Речника српскохрватског књижевног и народног језика САНУ`. Узрок наведених последица је стопедесето- годишње спровођење програма југословенске језичке политике као културне политике српског народа, званично од формирања Југославије 1918. године, а незванично од средине 19. вијека.

Настави са читањем „Порука Лаза Костића Даничићу против двоименовања српског језика (1)“