
Припремио: Огњен Војводић
Јован Хаџић (Сомбор 1799.- Нови Сад 1869.) је био доктор права, филолог и књижевник, директор српске новосадске гимназије,један од оснивача и предсједника Матице српске. Матица српска је основана 4/16. фебруара 1826. у Пешти, а Јован Хаџић је био први њен предсједник. Јован Хаџић је сочинитељ првог Српског грађанског законика објављеног 1844. године. У српској књижевности је познат и преко псеудонима Милош Светић. Заправо, иницијали његовог књижевног псеудонима М.С. су иницијали Матице српске. Јаван Хаџић је посебно познат као противник `Караџићеве` тј. аустрославистичке реформе српског правописа и језика, против које је писао полемичке и критичке текстове. Лингвистички и политички текстови Јована Хаџића против аустрославистичке југословенске реформе српског језика и правописа су у протеклих сто година у југословенској језичкој политици програмски прикривани. Академик Меша Селимовић у лингвистичкој студији "За и против Вука" посебно је приказао и полемичке текстове Јована Хаџића против погрешне реформе српског језика и правописа. Селимовић је сажето и језгровито приказао суштину студиозних огледа и полемика Јована Хаџића, у којима је излагао сложени смисао и сврху језика и писма, а указиваон а погубност упрошћавања српског правописа и језика.
„Принципијелни ставови Хаџићеви у полемикама о правопису, које је изрицао и раније, а разрадио у спису Кључ језика српског, 1852. године, нијесу ни нео – збиљни ни дилетантски, како се говорило. (Даничић, не заустављајући се на теоретској страни питања о духу језика, одбацио је Хаџићева излагања резолу- тном примедбом, да Хаџић не прави разлику између језика правописа, што није сасвим тачно) Ко је Даничић читај овдје. Тај Хаџићев чланак није до данас у литератури уопште цитиран, помињан је и одбациван уз уопштене нега тивне оцјене, а како ми се чини да је значајан изнијећу из њега основне мисли.
Настави са читањем „Меша Селимовић: Кључ језика српског- Јован Хаџић (1799-1869)“