Поводом `Декларације о заједничком језику`, четири невладине организације из четири бивше републике СФРЈ, у југословенском језичком програму вишеименовања српског језика.

Прво двоименовање и вишеименовање српског језика, давање лингвистичког легитимитета преименовању и двоимановању српског језика у „хрватски или српски`, са српске стране као носиоца националног историјског права и српских званичних филолога,, извршио је и озваничио филолог Ђура Даничић професора Велике школе у Београду, својим најзначајнијим дjелом ,,Рјечник хрватскога или српскога језика“  Даничић је ријечник радио за Југословенску академију знаности и умјетности у Загребу – касније Хрватска акдемија знаности и умјетности –ХАЗУ. Даничић је претходно писао `научна` образложења о релативности назива српског народа и језика, као српског или хрватског према избору између два имена једног народа (`Разлике између језика српског или хрватског` – Гласник Друштва српске словесности,Београд 1857.г.). У филолошким радовима Данаичић је користио за српски језик дводјелну ознаку `српски или хрватски`, као у раду ,,Корјени  с ријечима од њих посталијем у хрватском или српском језику`(издала Југословенска акадаемија знаности 1877.г.Ст.180.),  поводом чега је Лазо Костић писао да је Даничић „први књижевник и филолог, не на словенском југу, већ и у свету, који је назвао језик што га говори и пише `хрватским или српским„.

Настави са читањем „Даничићево двоименовање српског ____ језика и противљење Лаза Костића“

У Житију Светог Ћирила пише да се Константин, у монаштву наречени Ћирило, повукао на молитву и после молитве, богонадахнут, поче писање првих ријечи превода Светог Јеванђеља на словенски језик.Философ онда отиде и по свом старом начину ода се моли – тви заједно са својим сарадницима и ускоро му се јави Бог, који увијек послу – ша молитву слугу својих.И тада саста- ви слова и поче писати јеванђелску бесједу:„У почетку бјеше Слово,и Слово бјеше у Бога,и Бог бјеше Слово“и остало У Константиновом Житију пише да су прве ријечи којима је започео превод Јеванђеља на словенски језик биле: „Искони би Слово“ – „У почетку бјеше Слово“, како је Свети Ћирило са грчког превео почетак Јеванђеља Светог апостола Јована Богослова.

Настави са читањем „Зашто је хришћански појам „Логос“____ погрешно преводити као „Ријеч““

Настави са читањем „Владимир Меденица:Смисао Слова“