Шта је то Европа?

Шта је то Европа?

То су похот и памет. Обоје човечје: човечја похот и човечја памет. А то двоје оличено је у папи и Лутеру. Шта је, дакле, Европа? Папа и Лутер. Засићене људске похоти до врхунца, и засићене људске памети до врху- нца. Европски папа је људска похот за вла -шћу. Европски Лутер – људска решеност да све објасни својом памећу. Папа као владар света и научник као владар света. То је Евро -па у суштини својој, битно и историјски. Једно означава бацање човечанства у ватру а друго означава бацање човеча- нства у воду. А обоје – одвајање човека од Бога. Јер једно значи негирање вере а друго негирање цркве Христове. Настави са читањем „Шта је то Европа?“

Стогодишњица југословенског вишеименовања српског језика (1)

Ове године се навршило сто година од почетка Првог свјетског рата, до тада највећих ратних разарaња и револуционарних преврата у свијету, али, и стогоди- шњица првог на свијету својевољног преименовања и вишеименовања властитог језика од стране Владе и Краља једног народа. Навршава се стогодишњица југословенског преименовања, двоименовања и тро- именовања српског језика, стогодишњица почетка, на највишем државном културном и политичком нивоу, спровођења југословенског језичког ново- вавилонског пројекта. Стогодишњица југословенске језичке политике је и годишњица формирања Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца, званичног уставног увођењем српско-хрватско-словенсчког језика као заједничког језика једног троименог народа.

Настави са читањем „Стогодишњица југословенског вишеименовања српског језика (1)“

Тако je говориo православни пастир и Војводa Момчило Ђујић (видео)

 

djujic Настави са читањем „Тако je говориo православни пастир и Војводa Момчило Ђујић (видео)“

НАЦИОНАЛНО ИМЕ

Владика-николај-ВелимировићСрпски владари звали су се Србима. Нису никад српско име мењали, чак и кад су прихватали или свајали суседне земље. И у овом случају истицали су га на прво место.Тако Цар Душан:Цар Срба, Грка и Бугара. Или као архи епископи: архиепи- скоп свих српских земаља и приморских области. Први пут у исто- рији Срба, губи се српско име у 20-ом веку у титули владара: Краљ Југославије. Али не и у титули српског патријарха. И у Југо- славији до данашњег дана, српски патријарх се именовао и потписивао: Патријарх Српски. Ова ко се именовао и митрополит Карловачки под Аустријом: Патријарх Српски.

Настави са читањем „НАЦИОНАЛНО ИМЕ“

Порука Србима у отаџбини – о српском комунизму и демократизму

О познавању српског југословенског и националног  питања Светог Владике Николаја Велимировића најбоље свједочи његова Порукa Србима у отаџбини из 1956. године, као опомена и путоказ на путу југословенских, демократских, евроатланских, ванправославних интеграција.

„Према извештајима из Југославије, српски народ може се поново наћи пред страшном трагедијом. Сви говоре: нека падне Тито, па ћемо онда лако! А нико нема плана шта ће бити после пада комуниста. Хрвати имају план, инспирисан од папе и подржаван од Италије. Код њих нема странака; они не знају за демократију. Они знају и хоће једно: окупирати Босну и Срем и – Србе о врбе, или поклати или истерати из тих земаља.

Настави са читањем „Порука Србима у отаџбини – о српском комунизму и демократизму“

Стогодишњица ослобађања и одрицања

 

Ове године се навршава стогодишњица Балканских ратова,ослобођења Косова и Метохије, Старе Србије и Скадра, ослобађања отачаства од петвјковне отома- нске окупације и  ропства. Али, ове године се навршила и стогодишњица српског одрицања од Косова и Метохије, Скадра и Старе Србије, Косовског завјета и Источног православног опредјељења, од културе и политике православног духа. Наиме, навршила се стогодишњица југословенског опредјељења, сто година политике ванправославног, вансрпског,  ванкосовског, ванисторијског, југословенског нововавилонског пројекта.  Kосовско-православна стогодишњица је обиљежене на начин својствен савременој Србији, комеморативно, присјећањем као на прошло и мртво. а о будућности је говорено као о југословенској и евроатланској, са вјером у европске идеја и вриједности, евроамеричку етику и економију. Настави са читањем „Стогодишњица ослобађања и одрицања“

ПАПСКА ПОДРШКА

 

Tan2013-7-26_31122838_1papa (1)Трећег септембра 2013. године црногорски амбасадор у Ватикану предао је акредитивна писма папи Франциску и изјавио да Црна Гора може да рачуна на подршку Ватикана у остварењу својих стратешких циљева. Папа је истакао да Црна Гора има искреног пријате ља у Ватикану, да Ватикан високо вреднује залагање црногорске власти на плану унапређивања екуменског дијалога, и обнове духовне традиције свих вјерских заједница. Настави са читањем „ПАПСКА ПОДРШКА“

Владимир Меденица: Смисао слова и несавршеност савремене српске ћирилице

2012-09-04_2Данас је српски језик нападнут са свих страна, али највише од нас самих. Ако је српски језик нападнут, онда издаја долази и од нас Срба. На делу је потпуна латинизација српског писма, али како је до тога дошло. Величана је у време комунизма једна језичка догма, а која је као ишла на руку српској ћирилици, да је нешто савршено постигнуто у реформи српског језика, да је нађен један знак за један глас.

Онда су комунисти, ми Срби, славили, погордили се како смо ми једини на свету који имамо тридесет знакова за тридесет слова. Нико се није тада упитао шта ми то уствари радимо, шта ми то славимо. Откуд одједанпут ми Срби најпаметнији, Србија изнад Исток и Запада? Како то баш у комунизму, који је радио зна се за кога, и за шта; пре свега на разрођавању, разрођавању завичаја, породице, саборности, заједнице, српског православља; како да баш тада та догма почиње да цвета и да расте у идеал? Одакле само тридесет гласова у српском језику? Како то да тридесет гласова покрива све дијалекте и све говоре српског језика?

Тада почињемо да се гордимо што у језику имамо само тридесет гласова. И шта нам се догодило због наше гордости? Чега смо се заправо одрекли?

Настави са читањем „Владимир Меденица: Смисао слова и несавршеност савремене српске ћирилице“

Његошево писмо против Доситеја `подлог оруђа` против православља

 

Писмо Владике Петра II Петровића Његоша Књазу Милошу Обреновићу против бившег калуђера Димитрија Обрадовића, у монаштву нареченог Доситеја, поводом штампања Досите јевих књига у Књажевини Србији, приказ је Доситејеве дјелатности након напуштања монашког чина и завјета. Доситејевог ангажмана у ате- истичкој и политичкој противправо – славној пропаганди. Писмо свједочи став владике Петра II Његоша о идео- логији просветитељског позитивизма и рационализма, промовисаној у Европи деветнаестог вијека.

Писмо владике Петра II Његоша против дјела Доситеја Обрадовића

„Има неколико данах да се бавим овдје у Тријесту чекајући прилике отправити се у Црну Гору и баш на два-три дни пријед мојега одласка допадну ми одне- куд у руке сочиненија покојнога Обра – довича, препечатана у типографији Ваше Свјетлости. Ја сам се тому веома удивио и зачудио како се допустило то у Вашу типографију препечатат, у типо – графију из које су дужни источници слатки и питателни у народ правосла – вни истјецати, а не горки и отровни (сва истицања наша–Д.П.и М.Б.).

Настави са читањем „Његошево писмо против Доситеја `подлог оруђа` против православља“

Владика и владар Косовског завјета

 

Petar-II-Petrovic-Njegos-Razglednica_slika_O_313365 Ове године се навршава двјеста година од рођења Петра II Петровића Његоша, владике и владара црногорског и брдског, пјесника и пустињака цетињског, прометеја ловћенског и завјетника косовског. У отаџбини и расијању Српска православна црква и српска културна удружења обиљежавају двјестогодишњицу владичиног рођења, као помен на личност и дјело Његошевог пјесничко-завјетног дјела. У протеклих стопедесет година Његошево књижевно дјело се уздигло до култног узора за све православне Србе ,,како треба с бесмртношћу зборит“, али и како ,, да бранимо образ отачаства“, и у одбрани отачаства како ,,да чистимо земљу од некрсти’’. У доношењу судбоносних политичких одлука, српски црквени и државни поглавари су Његошево књижевно дјело цитирали као библијски текст, као правило вјере православне и политике православног духа. У Његошевим стиховима су тражена образложења политичких поступака, али и одговори на нова духовна и политичких питања. Настави са читањем „Владика и владар Косовског завјета“