Југословенски језички програм разградње руског језика и народа (југославизам – политичко средство еврославизма)

 

„Некада је неписменост народа бољи чувар народне особеност, његове културне физиономије, него писменост по сваку цијену“.  Константин Леонтјев. 

 Увод

Прошле године су у Србији и Хрватској прослављани јубилеји југословенске језичке политике, у Србији двјеста година од објављивања првог спорног „Српског рјечника истолкованог њемачким и латинским ријечма“ Вука С.Караџића (Тршић,1787- Беч,1864), у Хрватској је празновано 400 година од рођења римокатоличког фратра и филолога Августина Јураја Крижанића, према хрватском језикословљу првог кодификатора хрватског књижевног језика (Липник, данашња Хрватска, 1618.- Беч,1683.). У Србији је слављан јубилеј Караџићевог реформаторског Рјечника, а у Хрватској дан рођења Августина Крижанића као хрватског језикословца и римокатоличког мисионара. Послије распада Југославије југословенки `народи` јубилеје југословенске језичке политике прослављају као датуме посебне националне српске или хрватске културне политике, и ако оба прошлогодишња јубилеја представљају континуитет југословенског језичког програма аустрославистике, у контексту колонијалне културне политике европске латинске славистике. Крижанића и Караџића не спаја само град Беч као мјесто њихове смрти и погреба, већ првенствено повјесни програм аустрославистичке мисије међу праославним Словенима. У повјесном, политичком и научном контексту југословенски језички програм представља пројекат латинске славистике, примарно римокатоличке, али као општеевропске колонијалне културне политике, програмски усмјерене колонизацији руског језика и писма, као највећег словенског простора православне писмености и књижевности.

Настави са читањем „Југословенски језички програм разградње руског језика и народа (југославизам – политичко средство еврославизма)“

Пјевање уз гусле уписано у Унескову листу као културно наслеђа српског народа – политика културе идентитета или …

 

Фото: Владимир Дробњак

Пјевање уз гусле као дио нематеријалног културног наслеђа Србије уписано је на Унескову Репрезентативну листу нематеријалног културног наслеђа човјечанства. Одлуку о упису гуслања одлучио је, 29. новембра, Унесков Међувладин комитет за очување нематеријалног културног наслеђа, на свом 13. редовном засиједању које се одржава на Маурицијусу.

Настави са читањем „Пјевање уз гусле уписано у Унескову листу као културно наслеђа српског народа – политика културе идентитета или …“

Константинопольский евроатлантический экуменизм

 

Константинопольский евроатлантический экуменизм не является продуктом «трумэновской религиозной политики» …

Сегодня «Балканский клуб» представляет вниманию читателей беседу помощника главного редактора «Русской народной линии» Павла Вячеславовича Тихомирова с председателем Наблюдательного Совета Всероссийского Общественного Движения «Россия православная»  Михаилом Михайловичем Ивановым и с нашим автором из Сербии – переводчиком  Огненом Войводичем.

Настави са читањем „Константинопольский евроатлантический экуменизм“

Цариградски евроатлантски екуменизам

 

Патриајрх Вартоломеј и амерички подпресједник Џозеф Бајден, приликом додјеле нагреде Џ. Бајдену „Патријарх Атинагора`

Поводом проглашења аутокефалности украјинске расколничке `цркве` од Цариградске патријаршије

Цариградска патријаршија је прошлог мјесеца прогласила аутокефалност украјинске расколничке цркве у Украјини. Многе православне хришћане је изненадила одлука цариградске патријаршије, али такав поступак представља континуитет атлантистичког ангажмана цариградске патријаршије у евроатлантском екуменизму од рушења Калифата и потпадања нове турске државе – републике под атлантистички протекторат. Такође, таква одлука представља придруживање цариградске патријаршије програму совјетског федеративног фрагметирања руске државе и народа, који заговара и евроатлантска алијанса после рушење Совјетског савеза. Вашингтон и Ватикан су заједно водили кампању рушења `берлинског зида` и Совјетског савеза, али после рушења `берлинског зида` нису били за рушење совјетских `зидова` у Русији који дијеле руску отаџбину и народ. Амеручка антикомунистичка кампања је била за уједињење њемачког народа и државе под НАТО протекторатом, али не за суверено уједињење руског народа и обнову руске државе, него за разграђивање руске цркве, државе и народа. Таквој `духовној` доктрини дезинтеграције Русије и Руске цркве, као најбројнијег православног народа и највеће државе, јавно се придружила и Цариградска патријаршија проглашењем аутокефалности расколничке украјинсек цркве.

Настави са читањем „Цариградски евроатлантски екуменизам“

Екстремистички исламски иступи у Бару

 

„Етничко чишћење се увијек прво спроводи на подручју језика и симбола“, пише Urs Altermatt. Такву стратегију препознајемо у слиједу захтјева и постпупака бошњачких и албанских исламских представника и организација у Црној Гори – захтјеву за рушење православне цркве на Румији, за уклањање из школске лектире `Горског Вијенца` Владике Петра II Његоша и `Пешчаника` Данила Киша као Јевреја, затим за промјену националних и хришћанских знамења на застави државе Црне Горе, тј. уметање у државни црногорски грб исламских симбола, затим уклањање табле са натписом назива улице попа Васа Вукотића у Бару од стране грађана муслиманске вјероисповијести. Дакле, да ли такав континуитет догађаја потврђује констатацију патријарха Српске цркве господина Иринеја да су људска и вјерска православна права Срба у Црној Гори угрожена као у наци-фашистичкој творевини НДХ? 

Настави са читањем „Екстремистички исламски иступи у Бару“

Меша Селимовић: Кључ језика српског- Јован Хаџић (1799-1869)

 

Припремио: Огњен Војводић

Јован Хаџић је рођен у Сомбору 1799.,умро у Новом Саду 1869.године. Доктор права и књижевник,један од оснивача Матице српске.Матица српска је основана 4/16. фебруара1826.у Пешти, а Јован Хаџић је био први предсједник.Јован Хаџић је сочинитељ првог Српског грађанског законика објављеног 1844. године.У српској публицистици и књижевним радовима је познат и преко псеудонима Милош Светић. Иницијали његовог књижевног псеудонима - М.С. су уствари били иницијали Матице српске. Био је од 1830.до 1831. уредник часопис Љетопис Матице српске. Године 1830. именован је за директора српске новосадске гимназије. Јаван Хаџић је познат као противник`Караџићеве`тј. аустрославистичке реформе српског правописа и језика, против које је писао полемичке и критичке текстове. Лингвистички и политички текстови против аустрославистичке југословенске реформе српског језика и правописа су у протеклих сто година југословенства програмски прикривани, због чега су српском народу текстови Јована Хаџића потпуно непознати. Академик Меша Селимовић у лингвистичкој студији "За и против Вука" је посебну пажњу посветио приказивању полемичких текстова Јована Хаџића против погрешне реформе српског језика и правописа. Селимовић је сажето и језгровито приказао суштину полемичких студиозних текстова Јована Хаџића против реформе упрошћавања и преиначења српског правописа и језика - која је спровођена у југословенском језичком програму аустрославистичке колонизације српског језика.

„Принципијелни ставови Хаџићеви у полемикама о правопису, које је изрицао и раније, а разрадио у спису Кључ језика српског, 1852. године, нијесу ни нео – збиљни ни дилетантски, како се говорило. (Даничић, не заустављајући се на теоретској страни питања о духу језика, одбацио је Хаџићева излагања резолу- тном примедбом, да Хаџић не прави разлику између језика правописа, што није сасвим тачно)Ко је Даничић читај овдје.Тај Хаџићев чланак није до данас у литератури уопште цитиран, помињан је и одбациван уз уопштене нега тивне оцјене, а како ми се чини да је значајан изнијећу из њега основне мисли.

Настави са читањем „Меша Селимовић: Кључ језика српског- Јован Хаџић (1799-1869)“

На данашњи дан рођен Симо Матавуљ – ( Пилипенда )

 

На данашњи дан 1852. године у Шибенику је рођен Симо Матавуљ. У Шибенику је Матављу завршио основну школу и нижу гимназију на италијанском и српском језику, а затим је отишао у Mанастир Крупу гдје је провео четири године као манастирски ђак, под покровитељством свога стрица игумана манастира. Завршио је Учитељску школу у Задру. Радио је као учитељ у далматинским селима. Био је наставник гимназије и инспектор школа на Цетињу, пошто су га протјерале аустријске власти због учешћа у Бокељском устанку. Потом се преселио у Краљевину Србију 1887. године. Симо Матавуљ је био предсједник струковног удружења књижевника. Члан Српске краљевске академије постао је 1904. године. Преминуо је четири године касније у педесет петој години у Београду. Сахрањен је на Новом гробљу у Београду.

Настави са читањем „На данашњи дан рођен Симо Матавуљ – ( Пилипенда )“

Двјестогодишњица скандалозног Караџићевог рјечника

 

Увод

Ове године се навршило двјеста година од објављивања првог спорног и скандалозног ′Српског рјечника′ Вука С. Караџића децембра 1818. године. Потпуни назив речника гласи „Српски рјечник истолкован њемачким и латинским ријечма“.Речник је рађен у програму југословенске језичке политике аустро – славистичког (протоеврославистичког) колонизовања српског језика и правописа, тј. у општем контексту и континуитету европске колонијалне културно-религиозне политике на Балкану. Речник је штампан у Бечу у штампарији унијатског јерменског манастира октобра 1818. године, што указује на повезаност са римокатоличком унијатском мисијом на Балкану (унијатска ′црква′ је бивша православна црквена заједница чији су свештеници признали  поглаварство римског папе).

Настави са читањем „Двјестогодишњица скандалозног Караџићевог рјечника“

Сарајевски атентат за свјетску револуцију

 

Поводом стогодишњице смрти Гаврила Принципа и краја Великог рата

РОДОЉУБЉЕ ИЛИ РЕВОЛУЦИЈА

 `Грађанско друштво` Књажевине Србије, од средине 19.стољећа, изграђивано је на `доситејевској` друштвеној и духовној доктрини, устројавано узорима просвтитељског позитивизма, одвајено од православног предања и образо – вања. У Књажевини која је тек ослободила, стицала и освајала права на независтност и  опстанак од османске окупације и европског колонијализма већ су биле инфилтриране `интернационале` свих боја и политичких пројеката, а Кнежеви политички школовани у европским престоницама. Европске и америчке религиозне и револуционарне мисије су у балканским православним државама и народима спроводиле екстремне експерименте евроатлантског експанзионизма. Наиме, начела и тековине Америчке и Француске револуције су најлакше наметана малим државама  тек ослобођеним од османског ропства.   Настави са читањем „Сарајевски атентат за свјетску револуцију“

Југословенска језичка политика САНУ (2)

 

Поводом евроатланског додјељивања Црној Гори међународног кода за црногорски језик у оквиру ИСО међународног стандард; `Декларације о заједничком језику`, и истрајавања Института за српски језик САНУ у изради `Речника српско-хрватског књижевног и народног језика`.

Данас Даничићево двоименовање српског језика довршава Институт за српски језика Српске академије наука и уметности настављањем израде `Речника српско-хрватског књижевног и народног језика САНУ`. Дакле, доврашава пројекат Хрватске академије знаности и умјетности – првобитно Југословенске академије знаности у Загребу. Институт за српски језик САНУ истрајава у изради речника властитог језика на хибридном `двочланом` називу `српскохрватски` довршавајући доктринарно дјело еврославистичке југослвенске језичке политике засновано на двоименовању српског језика и народа. Потврђујући тако повјесно-политичко право и лингвистички легитимитет вишеименовању властитог језика и народа. Наиме, настављајући спровођење стратегије југословенског језичког програма самоколонизовања српског језика и  институционализовање југословенске језичке политике после другог ратног распада Југославије.

Настави са читањем „Југословенска језичка политика САНУ (2)“

Порука Лаза Костића Даничићу против двоименовања српског језика (1)

Поводом евроатлантског додјељивања Црној Гори међународног кода за црногорски језик у оквиру ИСО међународног стандарда, `Декларације о заједничком језику`, и истрајавања Института за српски језик САНУ у изради `Речника српско-хрватског књижевног и народног језика.

Повод за публиковање поруке Лаза Костића Ђури Даничићу против двоименовања српског језика јесу последице стогодишњег спровођења југословенске језичке политике у српском народу и језику. Навешћемо три најновије програмске последице примјене југословенског језичког програма. Прва последица је додјељивање Црној Гори међународног кода за црногорски језик у оквиру ИСО међународног стандарда; друга је Декларација о заједничком језику` обзнањена 2017. године у Сарајеву од четири невладине организације из четири бивше југословенске републике – програм преименовања српског језика у `заједнички` вишеимени вишецентрични `регионални` наднационални стандард; трећа последица је истрајавање Института за српски језик САНУ на `двочланом` `двонационалном` називу властитог језика  – на изради `Речника српскохрватског књижевног и народног језика САНУ`. Узрок наведених последица је стопедесето- годишње спровођење програма југословенске језичке политике као културне политике српског народа, званично од формирања Југославије 1918. године, а незванично од средине 19. вијека.

Настави са читањем „Порука Лаза Костића Даничићу против двоименовања српског језика (1)“

Бесполно и бескласно `царство божије`

 

Поводом изјаве свештеника С. Лалића о `авангарди` апостолске проповиједи тренсродности   

ТРАДИЦИЈА  ТРАНСРОДНОСТИ

Протекла три мјесеца у Хрватској траје јавна расправа поводом најаве саборске ратификације `Истанбулске конвенције` Вијећа Европе – закона о спречавању и борби против насиља над женама, а који одређује појам рода на нехришћанским и противприродним основама, као право на „избор“ рода и промјену пола. У Хрватској се одржавају јавни протести грађана против конвенције и за одбрану хришћанских и породичних права, да дјеца имају оца и мајку, а не родитеља 1 и родитељ 2, а да пол и род бирају у обданишту. Тим поводом у радио емисији Хрватске радио телевизије `Сусрет у дијалогу` говорили су представници вјерских заједница у Хрватској, а међу њима представник Српске православне цркве парох загребачки и директор Православне гимназије у Загребу Слободан Лалић. Међу свим саговорницима свештеник Слободан је посебно похвалио нови закон и подсетио да је у Србији закон ратификованбез значајних расправа, а потом је свештеник Слободан теолошки образложио религиозне разлоге ратификације закона.

Настави са читањем „Бесполно и бескласно `царство божије`“