Меша Селимовић: Кључ језика српског- Јован Хаџић (1799-1869)

 

Припремио: Огњен Војводић

Јован Хаџић (Сомбор 1799.- Нови Сад 1869.) је био доктор права, филолог и књижевник, директор српске новосадске гимназије,један од оснивача и предсједника Матице српске. Матица српска је основана 4/16. фебруара 1826. у Пешти, а Јован Хаџић је био први њен предсједник. Јован Хаџић је сочинитељ првог Српског грађанског законика објављеног 1844. године. У српској  књижевности је познат и преко псеудонима Милош Светић. Заправо, иницијали његовог књижевног псеудонима М.С. су иницијали Матице српске. Јаван Хаџић је посебно познат као противник `Караџићеве` тј. аустрославистичке реформе српског правописа и језика, против које је писао полемичке и критичке текстове. Лингвистички и политички текстови Јована Хаџића против аустрославистичке југословенске реформе српског језика и правописа су у протеклих сто година у југословенској језичкој политици програмски прикривани. Академик Меша Селимовић у лингвистичкој студији "За и против Вука" посебно је приказао и полемичке текстове Јована Хаџића против погрешне реформе српског језика и правописа. Селимовић је сажето и језгровито приказао суштину студиозних огледа и полемика Јована Хаџића, у којима је излагао сложени смисао и сврху језика и писма, а указиваон а погубност упрошћавања српског правописа и језика.

„Принципијелни ставови Хаџићеви у полемикама о правопису, које је изрицао и раније, а разрадио у спису Кључ језика српског, 1852. године, нијесу ни нео – збиљни ни дилетантски, како се говорило. (Даничић, не заустављајући се на теоретској страни питања о духу језика, одбацио је Хаџићева излагања резолу- тном примедбом, да Хаџић не прави разлику између језика правописа, што није сасвим тачно) Ко је Даничић читај овдје. Тај Хаџићев чланак није до данас у литератури уопште цитиран, помињан је и одбациван уз уопштене нега тивне оцјене, а како ми се чини да је значајан изнијећу из њега основне мисли.

Настави са читањем „Меша Селимовић: Кључ језика српског- Јован Хаџић (1799-1869)“

На данашњи дан рођен Симо Матавуљ – ( Пилипенда )

 

На данашњи дан 1852. године у Шибенику је рођен Симо Матавуљ. У Шибенику је Матављу завршио основну школу и нижу гимназију на италијанском и српском језику, а затим је отишао у Mанастир Крупу гдје је провео четири године као манастирски ђак, под покровитељством свога стрица игумана манастира. Завршио је Учитељску школу у Задру. Радио је као учитељ у далматинским селима. Био је наставник гимназије и инспектор школа на Цетињу, пошто су га протјерале аустријске власти због учешћа у Бокељском устанку. Потом се преселио у Краљевину Србију 1887. године. Симо Матавуљ је био предсједник струковног удружења књижевника. Члан Српске краљевске академије постао је 1904. године. Преминуо је четири године касније у педесет петој години у Београду. Сахрањен је на Новом гробљу у Београду.

Настави са читањем „На данашњи дан рођен Симо Матавуљ – ( Пилипенда )“

Двјестогодишњица скандалозног Караџићевог рјечника

 

Увод

Ове године се навршило двјеста година од објављивања првог спорног и скандалозног ′Српског рјечника′ Вука С. Караџића децембра 1818. године. Потпуни назив речника гласи „Српски рјечник истолкован њемачким и латинским ријечма“.Речник је рађен у програму југословенске језичке политике аустро – славистичког (протоеврославистичког) колонизовања српског језика и правописа, тј. у општем контексту и континуитету европске колонијалне културно-религиозне политике на Балкану. Речник је штампан у Бечу у штампарији унијатског јерменског манастира октобра 1818. године, што указује на повезаност са римокатоличком унијатском мисијом на Балкану (унијатска ′црква′ је бивша православна црквена заједница чији су свештеници признали  поглаварство римског папе).

Настави са читањем „Двјестогодишњица скандалозног Караџићевог рјечника“

Сарајевски атентат за свјетску револуцију

 

Поводом стогодишњице смрти Гаврила Принципа и краја Великог рата

РОДОЉУБЉЕ ИЛИ РЕВОЛУЦИЈА

 `Грађанско друштво` Књажевине Србије, од средине 19.стољећа, изграђивано је на `доситејевској` друштвеној и духовној доктрини, устројавано узорима просвтитељског позитивизма, одвајено од православног предања и образо – вања. У Књажевини која је тек ослободила, стицала и освајала права на независтност и  опстанак од османске окупације и европског колонијализма већ су биле инфилтриране `интернационале` свих боја и политичких пројеката, а Кнежеви политички школовани у европским престоницама. Европске и америчке религиозне и револуционарне мисије су у балканским православним државама и народима спроводиле екстремне експерименте евроатлантског експанзионизма. Наиме, начела и тековине Америчке и Француске револуције су најлакше наметана малим државама  тек ослобођеним од османског ропства.   Настави са читањем „Сарајевски атентат за свјетску револуцију“

Југословенска језичка политика САНУ (2)

 

Поводом евроатланског додјељивања Црној Гори међународног кода за црногорски језик у оквиру ИСО међународног стандард; `Декларације о заједничком језику`, и истрајавања Института за српски језик САНУ у изради `Речника српско-хрватског књижевног и народног језика`.

Данас Даничићево двоименовање српског језика довршава Институт за српски језика Српске академије наука и уметности настављањем израде `Речника српско-хрватског књижевног и народног језика САНУ`. Дакле, доврашава пројекат Хрватске академије знаности и умјетности – првобитно Југословенске академије знаности у Загребу. Институт за српски језик САНУ истрајава у изради речника властитог језика на хибридном `двочланом` називу `српскохрватски` довршавајући доктринарно дјело еврославистичке југослвенске језичке политике засновано на двоименовању српског језика и народа. Потврђујући тако повјесно-политичко право и лингвистички легитимитет вишеименовању властитог језика и народа. Наиме, настављајући спровођење стратегије југословенског језичког програма самоколонизовања српског језика и  институционализовање југословенске језичке политике после другог ратног распада Југославије.

Настави са читањем „Југословенска језичка политика САНУ (2)“

Порука Лаза Костића Даничићу против двоименовања српског језика (1)

Поводом евроатлантског додјељивања Црној Гори међународног кода за црногорски језик у оквиру ИСО међународног стандарда, `Декларације о заједничком језику`, и истрајавања Института за српски језик САНУ у изради `Речника српско-хрватског књижевног и народног језика.

Повод за публиковање поруке Лаза Костића Ђури Даничићу против двоименовања српског језика јесу последице стогодишњег спровођења југословенске језичке политике у српском народу и језику. Навешћемо три најновије програмске последице примјене југословенског језичког програма. Прва последица је додјељивање Црној Гори међународног кода за црногорски језик у оквиру ИСО међународног стандарда; друга је Декларација о заједничком језику` обзнањена 2017. године у Сарајеву од четири невладине организације из четири бивше југословенске републике – у програму преименовања српског језика у `заједнички` вишеимени вишецентрични `регионални` наднационални стандард; трећа последица је истрајавање Института за српски језик САНУ на `двочланом` `двонационалном` називу властитог језика у изради `Речника српскохрватског књижевног и народног језика САНУ`. Узрок наведених последица је стопедесетогодишње спровођење програма југословенске језичке политике као културне политике српског народа, званично од формирања Југославије 1918. године, а незванично од средине 19. вијека.

Настави са читањем „Порука Лаза Костића Даничићу против двоименовања српског језика (1)“

Бесполно и бескласно `царство божије`

 

Поводом изјаве свештеника С. Лалића о `авангарди` апостолске проповиједи тренсродности   

ТРАДИЦИЈА  ТРАНСРОДНОСТИ

Протекла три мјесеца у Хрватској траје јавна расправа поводом најаве саборске ратификације `Истанбулске конвенције` Вијећа Европе – закона о спречавању и борби против насиља над женама, а који одређује појам рода на нехришћанским и противприродним основама, као право на „избор“ рода и промјену пола. У Хрватској се одржавају јавни протести грађана против конвенције и за одбрану хришћанских и породичних права, да дјеца имају оца и мајку, а не родитеља 1 и родитељ 2, а да пол и род бирају у обданишту. Тим поводом у радио емисији Хрватске радио телевизије `Сусрет у дијалогу` говорили су представници вјерских заједница у Хрватској, а међу њима представник Српске православне цркве парох загребачки и директор Православне гимназије у Загребу Слободан Лалић. Међу свим саговорницима свештеник Слободан је посебно похвалио нови закон и подсетио да је у Србији закон ратификованбез значајних расправа, а потом је свештеник Слободан теолошки образложио религиозне разлоге ратификације закона.

Настави са читањем „Бесполно и бескласно `царство божије`“

Папске посјете – право планетарног патернализма (2)

 

Поводом изјаве патријарха српског Иринеја да још није вријеме да папа посјети Србију

УПОТРЕБА  ЈАСЕНОВАЧКОГ  ГЕНОЦИДА

Предлог да папа прво пође у Јасеновац и поклони се жртвама геноцида, ако хоће да посјети Србију,  демагошка је духовна доктрина `унутрашњег дијалога` континуитета и контекста у коме треба затворити `питање Косова`. Признавње самопроглашеног римског патријарха за планетарног тату и тутора свих хришћана и нехришћана, као и самопроглашене државе Косово, дио је  програмског прихватања евроатласнског духовног и државног колонијалног поретка. Политичка представа конструисања колонијалног компромиса у програму негирања српских жртава геноцида и прављења пролаза папској посјети држави Србији и Српској православној цркви. Прихватања папског политичко-пастирског покровитељства као колонијалног континуитета духовне и државне десуверенизације Српске цркве и државе.

Настави са читањем „Папске посјете – право планетарног патернализма (2)“

Папске посјете – право планетарног патернализма (1)

Поводом изјаве патријарха српског Иринеја да није вријеме да још није вријеме да папа посјети Србију

  КОСОВСКИ ИЛИ `КАТОЛИЧКИ` ЗАВЈЕТ

Најновија римокатоличка мисионарска мантра прозелитског подилажења православним Србима је наводно непризнвање самопроглашене “државе“ Косово од државе Ватикан. Православним Србима се предочава да држава Ватикан поштује међународни правни поредак, а прије свега државни и историјски континуитет и цјеловитост Србије, због чега Срби морају бити благодарни папи. У питању је позната прозелитска пракса подилажења православним народима, посебно војно пораженим или у непосредној опасности од надмоћнијег непријатеља. Какви су била и поводи крсташких похода, позиви на одбрану од исламског освајача, а кога је европска алијанса измислила и инструментализовала у сврху европског експанзионизма.

Настави са читањем „Папске посјете – право планетарног патернализма (1)“

«Перезагрузка» мировоззрения

 

Павел  ТихомировМихаил  ИвановОгнен  ВойводичРусская народная линия 14.02.2018

Вопрос Сербского языка на Балканах всегда имел политическое измерение …

 

 

 

 

 

 

 

Михаил Михайлович Иванов, Председатель Наблюдательного Совета ООД «Россия Православная»:Вопрос Сербского языка в Черногории сейчас принял политическое измерение.

Огњен Војводић

Огнен Войводич, православный публицист: Вопрос Сербского языке в Черногории сегодня является политической проблемой в той мере, в какой это было и 100 лет назад в рамках югославской языковой политики Королевства Сербов, Хорватов и Словенцев (позднее – Королевстве Югославии) – «трёхименной язык и народ». Историки и филологи знают, что идеи югославского языкового проекта никак не проявлялись в истории Черногории до образования Югославии. Да и на протяжении почти столетней истории Югославии, когда сербский язык был официально зарегистрирован под названием «сербохорватский», в Черногории в народе свой язык именовали именно Сербским.

Настави са читањем „«Перезагрузка» мировоззрения“

Узроци проглашавања и признавања црногорског језика

 

Поводом евроатлантског додјељивања Црној Гори међународног кода за црногорски језик у оквиру ИСО међународног стандарда. 

СРПСКИ  ЈЕЗИК У ЦРНОЈ ГОРИ ПРИЈЕ И ПОСЛИЈЕ ЈУГОСЛАВИЈЕ

Питање српског језика у Црној Гори данас је политичко питање у оноликој  мјери колико је то било и прије сто година у успостављању југословенске језичке политике Краљевине Срба, Хрвата и Словенеца, касније Краљевине Југославије `троименог језика и народа`. Историчарима и филолозима је познато да југословенски језички пројекат нема историјског полазишта у историји Црне Горе до формирања Југославије. И у стогодишњем периоду Југославије, када је српски језик званично био заведен називом `српско – хрватски`, у Црној Гори је у народу именован српским језиком. Прије присаједињења Краљевине Црне Горе Краљевини Срба, Хрвата и Словенаца службени језик у Црној Гори је био српски, а писмо ћирилица.

Настави са читањем „Узроци проглашавања и признавања црногорског језика“

Меша Селимовић о супротности Његошевог и Вуковог језика

 

О Његошевом и Вуковом језику као о два различита и супротна језичка и духовна правца писао је и Меша Селимовић у својој  студији „За и против Вука“.  И као академик, добитник Његошеве награде, признати књижевник и књижевни критичар, лингвиста, филозоф, партизански првоборац, Меша Селимовић је тешко у времену владавине комунистичке културне политике објавио своју лингвистичку студију. Комунистичка књижевна и југословенска језичка политика је Караџићеву револуционарну реформу језика и правописа била уздигнута до класног култа, програмског партијског курса класне борбе и побједе `народног` говора над „наметнутим вјештачким“ језиком и писмом племства и свештенства. Селимовић се у студији супроставио стратегији такве књижевне језичке политике, указујући и подсјећајући на ставове српских најзначајних књижевника, лингвиста и православних достојника супростављене аустрославистичкој југословенској реформи српског књижевног језика и правописа.

Настави са читањем „Меша Селимовић о супротности Његошевог и Вуковог језика“