Зашто је хришћански појам „Логос“ погрешно преводити као „Ријеч“ – Свети Василије Велики о ријечи „У почетку бјеше Слово“ 

 

У Житију Светог Ћирила пише да је Константин, у монаштву наречени Кирило, отишао на молитву и после молитве, богонадахнут, поче писање превода Светог Јеванђеља на словенски језик. „Философ онда отиде и по свом старом начину ода се молитви заједно са својим сарадницима и ускоро му се јави Бог, који увијек послуша молитву слугу својих. И тада састави слова и поче писати јеванђелску бесједу: „У почетку бјеше Слово, и Слово бјеше у Бога, и Бог бјеше Слово, и остало.“ У Константиновом житију пише да су прве ријечи којима је започео превод Јеванђеља на словенски језик биле: „Искони би Слово“ – „У почетку бјеше Слово“, како је Свети Ћирило са грчког превео почетак Јеванђеља Светог апостола Јована Богослова.

Настави са читањем „Зашто је хришћански појам „Логос“ погрешно преводити као „Ријеч“ – Свети Василије Велики о ријечи „У почетку бјеше Слово“ „

Исламизам и римокатолицизам

 

(исламизам као иструмент евроатланског експанзионизма)

1619341_593608034051007_46860573_n

Од крсташког освајања Јерусалима 1099. године и скоро стогодишњег латинског Јерусалимског краљевства, и потом Константинопоља 1204. године и полувјековне окупације Босфора, европска алијанса је у стратешком сукобу и савезу са исламским номадским племенима и `племством`. Заправо, латинским освајањем Јерусалима започиње стратешко парнтерство ислама и римокатолицизма, ислам постаје европско стратешко средство потискивања православља и овладавања Средоземљем. Крсташки и муслимански сукоби и походи у освајању византијског царства су и сусрети двије освајачке религиозно-политичке идеологије, који кулминирају исламско-крсташким „наизмјеичним“ освајањима Јерусалима и Константинопоља, од када траје њихов стратешко савезништво и супарништво.

Настави са читањем „Исламизам и римокатолицизам“

О васкршњим пожарима – планетарни прогон православља (видео)

 

Firefighters battle flames at an historic Serbian Orthodox Cathedral of St. Sava in New York, Sunday, May 1, 2016. The church was constructed in the early 1850s and was designated a New York City landmark in 1968. (Anindya Ghose via AP) MANDATORY CREDIT

На дан православног Васкрса подметнут је пожар у четири православна храма,у Америци, Аустралији и Русији. У великом пожару изгорела је црква Светог Саве на Менхетну у Њујорку. Пожар је примијећен у 18.5 0часова, непуна три часа пошто су вјерници и свештеници напусти- ли храм после литургије и прославе Васкрса. Ватрогасни комесар је изјавио да није било жртава. Српска православна црква је изгорјела у пожару који је настао под неразјашњеним околностима, према изјави Мајкл Гала другог човјека њујоршких ватрогасаца пожар је`сумњивог поријекла`, а узрок`нису неугашене свијеће`.

Настави са читањем „О васкршњим пожарима – планетарни прогон православља (видео)“

Јован Дучић о „југославизму“ и римокатолицизму

 

„Да је неко запитао творце Југославије у Паризу, (изузимајући Трумбићев Југословенски Одбор), да ли би пристали на државу која би онако доживела издају на великом делу свог фронта, и у првом окушају југославенског патриотизма; а затим још и покољ пола милиона српске нејачи, не верујем да би се онда ико био решио на такву свирепу авантуру, као што је био 1. децембар 1918, написао је Јован Дучић у Чикагу 1942. године.“ Овом реченицом је српски дипломата и књижевник Јован Дучић завршио своју политичку студију „Југословенска идеологија“ – Истина о „југославизму“, објављену у Америци 1942. године у издању Централног Одбора Српске Народне Одбране, Чикаго, Илиној.  Изузетна студија у којој је Јован Дучић објавио политичку анализу и историјску истину о југословенском геополитичком и културно-религиозном пројекту, није смјела бити објављивана у Социјалистичкој ФР Југославији. У језгровитој и сажетој анализи Дучић је предочио политичке и вјерске разлоге креирања и спровођења југословенског културног и државног пројекта, као и  последице његове примјене којих је био свједок као дипломата Краљевине Југославије. Дучић је умро у Америци 1943. године приказујући свијету истину о геноциду спровођеним над српским народом у нацистичко-римокатоличкој творевини Независној држави Хрватској. Али, објављивање Дучићевог књижевног дјела није било дозвољено у новом југословенском режиму Комунистичке партије Југославије, који је спроводио континуитет југословенских програмских начела разграђивања и распарчавања српске отаџбине и државе,  српског народа и језика.

Настави са читањем „Јован Дучић о „југославизму“ и римокатолицизму“

Владимир Меденица: Повратак завичају – Сеобе Милоша Црњанског

 

Настави са читањем „Владимир Меденица: Повратак завичају – Сеобе Милоша Црњанског“

На данашњи дан рођен Јован Дучић

 

04-01

На данашњи дан 17. фебруар 1871. године рођен је у Требињу српски дипломата и писац Јован Дучић. Завршио је учитељску школу у Сомбору, радио je као учитељ у српским школама у Босни и Херцеговини, а потом студирао Правни факултет у Женеви и Паризу. Првом збирком пјесама ,,Пјесме“ (1901) представио се као лиричар, али, због патриотских пјесама Дучић је био под истрагом аустро-мађарских власти. У мају 1894. године аустроугарска власт је  протерала Дучића из града Бјељине. После прогонства није се могао запослити у државној служби и запошљава се у манастирској школи у Житомислићу.

Настави са читањем „На данашњи дан рођен Јован Дучић“

Представљена Нормативна граматика српског језика ијекавског изговора (снимак)

 

Normativna-gramatika-srpskog-jezika-53632Данас је на Међународном Октобарском сајму књига у Београду одржана трибина о  очувању српског језика и језичкој политици „Српски језик и језичка политика“. Од чега зависи очување српског језика и зашто је то један од битних задатака наших културних дјелатника говорили су представници Матице српске и Републике српске: академик проф. др Предаг Пипер, Млађен Цицовић, проф. др Срето Танасић, проф.др Мато Пижурица и проф. др Драган Станић. Разговор је водио уредник програма Сајма књига др Драган Хамовић. На трибини су промовисане двије нове књиге Матице српске „Правопис српскога језика“ и „Нормативна граматика српскога језика- ијекавског изговора“ аутора Предрага Пипера и Ивана Клајна.

Настави са читањем „Представљена Нормативна граматика српског језика ијекавског изговора (снимак)“

ЋЕРАЊЕ ЋИРИЛИЦЕ 3

ЋЕРАЊЕ ЋИРИЛИЦЕ  3

У Србији се у вријеме вуковарског хрватског антићириличног пира повампирила југословенска језичка политика. Појачано је потискивање ћириличног писма упркос одредби о ћириличном писму у новом Уставу Србије – као примарном писму српског језика. Југословенском језичком праксом у Србији се наставља поравнавање српске православне хиљадугодишње ћирличне писмености са хибридном хрватскском латиничном. Протекле три године уклоњене су табле ћириличних натписа улица у Београду, које су преживјеле педесет година југословенског комунизма, а постављене “двоазбучне“ ћирилично – латиничне. Такође, одбачено је неколико предлога закона о заштити ћириличног писма. Градска власт Новог Сада јануара 2013. је одбиле предлог Демократске странке Србије да ћирилица буде званично писмо у употреби у органима градске управе и Покрајине. Исте године су предсједник Скупштине града Чачка и владајућа већина у скупштини града одбили предлог одборничке групе Двери да скупштина града донесе законске мјере за заштиту ћирилице.

Настави са читањем „ЋЕРАЊЕ ЋИРИЛИЦЕ 3“

Ћерање ћирилице – југословенска језичка политика

 

vukovar_cirilica_afp_main_1Одбор за просвјету, науку и културу Црне Горе 16. априла ове године одбио је Предлог закона о заштити ћириличног писма – ,,Сматрамо да би било супротно Уставном одређењу да се законом заштита и употреба само једног писма. Сматрамо да предлог закона о заштити ћириличног писма не треба прихватити. Наведено мишљење је било на сједници Владе, и Влада се сагласила са предложеним мишљењем које смо доставили“ , изјавио је на сједници главног скуштинског одбора секретар Министарства просвјете. Настави са читањем „Ћерање ћирилице – југословенска језичка политика“

ГРЕГОРИЈАНСКИ ГЛОБАЛИЗАМ (1)

 

images (29)У ери информатике, технолошког напретка космичких размјера, у свијету премреженом рачунарским системима, у добу биотехнолошког модификовања природе и људи, програмирања човјекове прошлости и будућности, надања и памћења – стварање гломазног глобалног синкретистичког сурогата једне свјетске религије је непотребно. Старозавјетни вавилонски пројекат је превазиђен, архитекте нововавилонског пројекта су заобишле религије и језике као декоративне културно-религозне разлике демократских права. Ново вавилонско нивелисање није формално стапање језика и народа, већ брисање `прошлог` и програмирање новог памћења, преиначење историјске истине и свијести; брисање `старих` и учитавање нових историјских `истина`, формирање и форматирање  једнобразног сјећања, до глобалне једнакости у `памћењу`, заправо забораву.

Настави са читањем „ГРЕГОРИЈАНСКИ ГЛОБАЛИЗАМ (1)“

ПИШИ КАО ШТО ЗБОРИШ

 

pravopis-cg

После дугогодишње расправе црногорских лингвиста око стандардизације новоименованог “црногорског“ језика, присталица јотоване и нејотоване варијанте, правописа са тридесетдва и тридесетједним словом, дошло је до непомирљивог сукоба. Савјет за стандардизацију црногорског језика се расформирао, а прошле године се и институционално подијелио. Септембра ово године у Краљевском позоришту ,,Зетски дом“на Цетињу свечано је обиљежен почетак рада Факултета за црногорски језик и књижевност, основаног одлуком Владе Црне Горе. На новом факултету ће се изводити студијски програм заговорника јотоване варијанте и присталица правописа са 32 слова, и нове гране славистике – Монтенегристике.

Настави са читањем „ПИШИ КАО ШТО ЗБОРИШ“

Стогодишњица самоукидања Црне Горе и Србије

 

Што се у вавилонском вртлогу Великог рата догодило са православним краљевинама Србијом и Црном Гором?

zid-423

Ове године се навршило сто година од почетка Великог рата, највећих војних сукоба, страдања и разарања у дотадашњој историји, који је промијенио мапу свијета, граница и друштвена уређења многих држава, али ове године се навршила и стогодишњица јединствених југословенских јубилеја српске историје. Међу свим народима и државама свијета који су прије или коначно послије Великог рата формирали државе, обновили монархије или успоставили републике, једна је сама себе укинула, као монархију и републику, државу и народност, своје име и грб. Наиме, навршило се сто година од самукидања православне краљевине Србије, а формирања вишерелигиозног и вишенационалног државног пројекта КСХС, касније Краљевине Југославије.

Настави са читањем „Стогодишњица самоукидања Црне Горе и Србије“