Владика и владар Косовског завјета

Spread the love

 

Petar-II-Petrovic-Njegos-Razglednica_slika_O_313365 Ове године се навршава двјеста година од рођења Петра II Петровића Његоша, владике и владара црногорског и брдског, пјесника и пустињака цетињског, прометеја ловћенског и завјетника косовског. У отаџбини и расијању Српска православна црква и српска културна удружења обиљежавају двјестогодишњицу владичиног рођења, као помен на личност и дјело Његошевог пјесничко-завјетног дјела. У протеклих стопедесет година Његошево књижевно дјело се уздигло до култног узора за све православне Србе ,,како треба с бесмртношћу зборит“, али и како ,, да бранимо образ отачаства“, и у одбрани отачаства како ,,да чистимо земљу од некрсти’’. У доношењу судбоносних политичких одлука, српски црквени и државни поглавари су Његошево књижевно дјело цитирали као библијски текст, као правило вјере православне и политике православног духа. У Његошевим стиховима су тражена образложења политичких поступака, али и одговори на нова духовна и политичких питања.

,,Тајном руком смјелога случаја“, двјестогодишњица Његошевог рођења се обиљежава  2013. године када се у Србији, на ,,највишем политичком нивоу“, први пут у 21. вијеку на тај начин, доноси косовска одлука избор између завјета отачаства и западное -вропског царства земаљскога, у духу и политичким околностима државних и духовних интеграционистичких и екуменистичких европских процеса. Зато обиљежавање двјестагодишњице Његошевог рођења то јест поштовања Његошевог књижевног дјела, које слави култ обилићевског опредјељења, а проклиње протагонисте политике косовског компромиса, није нашло мјеста у протоколу овогодишњих државних прослава Републике Србије. Али, такво стање расцијепљености српског политичког и историјског бића, опредјељивања између своје и туђе историје, своје и туђе будућности, траје скоро читав један вијек, од времена идеолошких припрема и почетка спровођења ванисторијиског, ванправославног, ванкосовског, вавилонског, југосло – венског политичког пројекта. Као и у протеклих сто година поводом обиљежавања сличних националних и вјерских годишњица, и поводом двјестогодишњице рођења владике Петра II Његоша Срби преживљавају југословенску односно косовску кризу културно-историјиског идентитета.

У години обиљежавања значајних датума православне и српске историје, 1700 година Миланског едикта Светог Цара Константина Великог, стогодишњице Балканских ратова, ослобађања Косова и Метохије, Старе Србије, ослобађања Скадра, помена личности и дјела предака који су историју и будућност српског народа опредјељивали ка политици православног духа и друштвеног, политичког и религиозног живота, дјело владике Петра II Његоша би требало да заузима кључно мјесто. Данас опредјељење за или против Његоша, за или против Његошевог дјела, значи опредјељивање за или против Косовског завјета. Однос према Његошевом дјелу актуелних културних политика Србије и Црне Горе, поводом двјестогодишњице Његошевог рођења, не означава културни и политички престиж племенских права на Његошево дјело, већ избјегавање јасног одговора на неугодно политичко питање у кампањи евроатланских интеграција, за или против православног опредјељења, за или против Косовског завјета.

,,Отворте се витешке гробнице,
само славо само прибјежиште,
по Косову српскијех јунака“.

Таквим химничним стиховима владика и владар Петар II Његош почиње своје дјело ,,Лажни Цар Шћепан Мали’’, о гробовима и жртви косовских витезова као о ,,самој слави и прибјежишту“ српског народа. У цјелокупном свом дјелу Његош је недвосмислен у опредјељењу за ,,Милошеву правду’’, обилићевску освету палог ,,царства јуначкога’’, и испуњење Косовског завјета Светог  Кнеза Лазара. Владика Његош у Горском вијенцу у промишљању српке судбине пише ,,Надање је наше закопано на Косово у једну гробницу“,  указујући на Косово као на историјски источник и хришћански пут спасења српског народа, на свету гробницу светих предака у коју су са благословом цркве положени витешка жртва и дјело косовских јунака, српског витешког и посвећеног племства, као залог и темељ васкрсења историјске славе српског племена, будуће слободне православне српске отаџбине.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

* Please enter the Characters - [Case Sensitive]