Владика и владар Косовског завјета

 

Petar-II-Petrovic-Njegos-Razglednica_slika_O_313365 Ове године се навршава двјеста година од рођења Петра II Петровића Његоша, владике и владара црногорског и брдског, пјесника свесрпског и пустињака цетињског, прометеја ловћенског и завјетника косовског. У отаџбини и расијању, Српска православна црква и српски народ обиљежавају двјестогодишњицу владичиног рођења, као помен на личност и култ Његошевог пјесничко-завјетног дјела.
У протеклих стопедесет година Његошево књижевно дјело се уздигло до култног узора за све православне Србе – ,,како треба с бесмртношћу зборит“, али и како ,, да бранимо образ отачаства“, и у одбрани отачаства како ,,да чистимо земљу од некрсти’’. У доношењу судбоносних политичких одлука, српски црквени и државни поглавари су Његошево књижевно дјело цитирали као библијски текст, као правило вјере православне и политике православног духа. У Његошевим стиховима су тражена образложења политичких поступака, али и одговори на нова духовна и политичких питања.


,,Тајном руком смјелога случаја“, двјестогодишњица Његошевог рођења је пала ове 2013. године; када се у Србији, на ,,највишем политичком нивоу“, први пут у 21. вијеку на тај начин, доноси косовска одлука: избор између завјета отачаства и западноевропског царства земаљскога, у духу и политичким околностима државних и духовних интеграционистичких и екуменистичких процеса.
Зато обиљежавање двјестагодишњице Његошевог рођења то јест поштовања Његошевог књижевног дјела, које слави култ обилићевског опредјељења, а проклиње протагонисте политике косовског компромиса, није нашло мјеста у протоколу овогодишњих државних прослава Републике Србије.
Али, такво стање расцијепљености српског политичког и историјског бића, опредјељивања између своје и туђе историје, своје и туђе будућности, траје скоро читав један вијек, још од времена идеолошких припрема и почетка спровођења ванисторијиског, ванправославног, ванкосовског, неовавилонског, југословенског политичко-културог пројекта. Као и у протеклих сто година поводом обиљежавања сличних националних и вјерских годишњица, и поводом двјестогодишњице рођења владике Петра II Његоша Срби преживљавају југословенску односно косовску кризу културно-историјиског идентитета.
У години обиљежавања значајних датума православне и српске историје, 1700 година Миланског едикта Светог Цара Константина Великог, стогодишњице Балканских ратова, ослобађања Косова и Метохије, Старе Србије, ослобађања Скадра, помена личности и дјела предака који су историју и будућност српског народа опредјељивали ка политици православног духа, и источно-византијиском типу друштвеног, политичког и религиозног живота, дјело владике Петра II Његоша би требало да заузима кључно мјесто.
И данас опредјељење за или против Његоша, за или против Његошевог дјела, значи опредјељивање за или против Косовског завјета. Однос према Његошевом дјелу актуелних културних политика Србије и Црне Горе, поводом двјестогодишњице Његошевог рођења, не означава културни и политички престиж племенских права на Његошево дјело, већ избјегавање јасног одговора на неугодно политичко питање, у културној кампањи евроатланских интеграција, за или против православног опредјељења, то јест за или против Косовског завјета.

,,Отворте се витешке гробнице,
само славо само прибјежиште,
по Косову српскијех јунака“.

таквим химничним стиховима владика и владар Петар II Његош почиње своје дјело ,,Лажни Цар Шћепан Мали’’, о гробовима и жртви косовских витезова, као о ,,самој слави и прибјежишту“, једином путу и будућности српског народа. У цјелокупном свом дјелу Његош је недвосмислен у опредјељењу за ,,Милошеву правду’’, обилићевску освету палог ,,царства јуначкога’’, и испуњење Косовски завјета Светог великомученика Кнеза Лазара.
Иво Андрић, свој есеј о Његошу- ,,Његош као трагични јунак косовске мисли“, отвара реченицом : ,,Ова је драма започета на Косову’’. ,,Надање је наше закопано на Косово у једну гробницу“, пише владика у Горском вијенцу, кроз промишљање српке судбине указујући на Косово као на историјиски источник, али и хришћански пут спасења српског народа; на свету гробницу светих предака, у коју су са благословом цркве положени витешка жртва и дјело косовских јунака, српског витешког и посвећеног племства, као залог и темељ васкрсења историјске славе српског племена, као и будуће слободне и православне српске отаџбине.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

* Please Add the Values