Владика Николај Велимировић НАЈСТРАШНИЈА ИНКВИЗИЦИЈА

Владика николај ВелимировићНиколај Велимировић
НАЈСТРАШНИЈА ИНКВИЗИЦИЈА
ТО ЈЕ КРВАВА ИНКВИЗИЦИЈА НАД СРПСКИМ НАРОДОМ УСРЕД 20. ВЕКА

Чувена је по страхоти шпанска инквизиција. Генерални директор те инквизиције, опуномоћен од папе, био је злогласни доминикански калуђер Томас де Торкемада (крајем 15. века). За 18 година његовог диктаторства сажежено је на ауто-да-фе* 10.220 људи, а уморено глађу, мучењем и тамновањем 114.401 лице (према историчару Мотлеју). Дакле, укупно сто двадесет и пет хиљада за 18 година.

*Ауто-да-фе — чин вере — изрицање и извршавање варварских осуда инквизиције (тј. црквеног суда Римокатоличке цркве -Sanctum Officium), посебно спаљивање осуђених јеретика и њихових дела на ломачи; нарочито се примењивао у Шпанији и Португалији; нацисти су за време своје владавине обновили аутодафе.

Страшно. Али је несравњено страшнија инквизиција над српским православним народом у Југославији 1941-1945. Јер та инквизиција је само за четири године усмртила седамсто хиљада Срба и Српкиња.

   Чувена је по злу, такође, инквизиција у Холандији (средином 16. века). Шпански краљ Филип II беше послао свога генерала Албу са диктаторском влашћу у Холандији, да истреби протестанте. Овај диктатор, под руководством кардинала Гранвела, вршио је овај крвави посао шест година. Па када је напустио Холандију, хвалио се како је он за шест година погубио, уморио у мукама, 18.000 протестаната. И то је страшно.

Али није ли страшније погубити 700.000 Срба за само четири године?

Крвава инквизиција у Француској позната је под именом »вартоломејска ноћ«. Главна оруђа те инквизиције били су краљ Шарл IX и његова мајка Катарина Медичи. Покољ је почео изненадно, у глухо доба ноћи, уочи Светог апостола Вартоломеја, 24. августа 1572. године. У самом Паризу поклано је 10.000 протестаната, званих хугенота. Међу првима велики адмирал Колињи. Клање, масакрирање или спаљивање живих људи раширило се по целој Француској. Попови су викали везаним жртвама: »Или миса или смрт«! Према најумеренијим историчарима, инквизиција је том приликом уништила 100.000 људских живота. После тога одржане су велике свечаности од Париза до Рима, и благодарење Богу (коме Богу?) »за прекрасну победу над непријатељима Цркве«.
И ова инквизиција је заиста страшна.

Али није ли седам пута страшнија инквизиција над Србима? Она је покосила једну стотину хиљада Француза, а ова седам стотина хиљада Срба. Она се догодила 1572. године, а ова 1941-1945!

Нећемо набрајати остале инквизиције у Европи: у Чешкој, Италији, Аустрији, нити ону против богумила у Босни, ни против њихових истомишљеника валдензијана, нити пак оне преко океана у Перуу и другим колонијама, Задржаћемо се на три споменуте, у учинити следеће упоређење:

У шпанској инквизицији уморено је 125.000 људи;
у холандској 18.000;
у француској 100.000.
Укупно, дакле, 243.000 жртава.
А само у југословенској 700.000 жртава!

Према томе јасно је да је инквизиција над Србима у Југославији (1941-1945) по броју уморених људи најстрашнија у историји.

Ауто-да-фе – изрицање и извршавање варварских осуда инквизиције. Али, инквизиција над српским народом, у односу на све раније инквизиције, није најстрашнија, само по несравњивом броју уморених лица, него и по грозоти мучења невиних жртава! (О тим грозотама детаљно се говори нпр. у следећим књигама: »Les assassenes au nom de Dieu« par Harve Lauriere, »Threat to Europe« by Avro Manhatan, »The Crime of Genocide« published by Serbian National Defence. Треба имати врло јаке живце па читати те књиге и са језом гледати фотографије у њима).

Додаћемо овде само изјаву члана парламента Западне Немачке, Јакова Алтмајера, која гласи: »3апад је био забезекнут кад је гледао слике како усташе (хрватски нацисти) бајонетима терају српско православно становништво да се покрштава у католичку веру«.

И још: »Крвава владавина Павелићевих усташа постигла је максимум на пољу масовних покоља. Светска историја регистровала је многе крвнике и масовне убице; Међутим, ниједан од њих није био толико свиреп да је тражио да му се у корпама сервирају очи његових жртава! То је био специјалитет Павелића и његових усташа«.

Но злочинства над Србима нису још сва описана. Она ће бити описана и објављена. Безумни инквизитори као да никада нису прочитали реч Христову:
»Нема ништа сакривено што се неће открити, ни тајно што се неће дознати!» (Мт 10:26, Мк 4:22, Лк 8:17. 12:2).
    Мислили су да све покрију мраком и лажном пропагандом. Али нема пећине (јаме) у коју су они бацали живе Србе. да се неко није успузао: нити реке у којој су утапали Србе, а да нико није испливао; нити ломаче, а да неко спаљен није избегао; нити сече, из које неко није изнео живу главу; нити мучилишта, са кога се неко није спасао. То је од Бога, да би спасени били лични сведоци пред човечанством и историјом; као што ће њихова побијена браћа бити сведоци на Страшном суду Божијем.

Па шта треба Срби да чине?
Прво, да се не свете – јер, ко се свети тај се не посвети – него да оставе освету Богу, који је заповедио људима још пре Христа: »Не свети се, моја је освета!« (5. Мојс. 32:35, Римљ. 12:19).
Друго, да јављају свету и објављују сва грозна недела најновије инквизиције над српским народом; да опомињу народе широм света, хришћанске и нехришћанске, да буду на опрезу, јер се и њима може догодити што се догодило српском народу средином 20. века!
Треће, да се диче и поносе са својих 700.000 мучениха за Христа! Да им зидају храмове на местима њиховог мучеништва, над њиховим гробницама и над такозваним »псећим пећинама« – које ће се звати Свете пећине – и свуда по свету.
    Само тако ће српски народ имати за сву будућност једну непобедиву небесну армију од 700.000 Божијих мученика на својој страни, као заштиту, одбрану и зајемчену победу; и један морални капитал коме нема равна у свету.

 

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

* Please Subtract the Values